ANALIZA KRETANJA PROIZVODNJE U JUGOSLAVIJI OD 1989. DO 1997. GODINE

U 1997. godini proizvodnja je bila tek 35 odsto one u 1989. godini

Koliko su politicka dogadjanja presudno uticala na privrednu aktivnost pokazuje analiza kretanja industrijske proizvodnje iz MAP Instituta ekonomskih nauka. Ona potvrdjuje da je posle maja 1989. formirana tendencija stalnog opadanja proizvodnje, a rezultat toga je cinjenica da je vrednost trenda industrijske proizvodnje tokom tri godine, od maja 1989. do maja 1992, opala za 47 odsto, odnosno da je opadala po stopi od 1,7 odsto mesecno ili 29,1 procenat godisnje.

Drugi karakteristican period za tok industrijske proizvodnje je razdoblje od uvodjenja sankcija, krajem maja 1992. do starta Avramovicevog programa pocetkom 1994. godine. Tokom 17 meseci, zakljucno sa decembrom 1993, konstatuje se u ovoj analizi, vrednost trenda je smanjena cak za 58 odsto u odnosu na vrednost koju je on imao u vreme uvodjenja sankcija. Opadanje industrijske proizvodnje, pod uticajem sankcija i hiperinflacije, kretalo se po mesecnoj stopi od 4,5 odsto ili 42 odsto godisnje. Ukupni pad u oba ova perioda - od maja 1989. do decembra 1993 - iznosio je 77,7 odsto, sto znaci da se industrijska proizvodnja u poslednjem mesecu te godine nasla u zoni izmedju jedne petine i jedne cetvrtine od one proizvodnje koja je bila ostvarena polovinom 1989. godine, konstatovali su strucnjaci Instituta ekonomskih nauka.

Avramovicev program uslovio je uzlazni trend industrijske proizvodnje, sa prirastajem od 2,5 odsto mesecno ili oko 35 odsto na godisnjem nivou. Na zalost, to je isuvise kratko trajalo i prekid takvog trenda stigao je vec pred kraj 1994, sa zavrsetkom remonetizacije i prinudno preduzetom restriktivnom monetarnom politikom, koja je imala zadatak da zaustavi rast cena, koji je od septembra bio ponovo pokrenut. Cela 1995. godina, pokazuje ova analiza, protekla je uz restrikcije na novcanom planu i visestruke devizne kurseve, a cene su tokom te godine ipak bile povecane za 120 odsto. Industrijska proizvodnja je tokom ovih 12 meseci opadala po stopi od 0,75 odsto mesecno ili 8,6 odsto godisnje, konstatuje se u MAP.

Na samom kraju 1995, posle uvodjenja Programa 2 (i tada izvedene devalvacije dinara) i posle stupanja na snagu suspenzije sankcija, usledio je oporavak izvoza i spoljno-trgovinske razmene, a tokom sledecih 12 meseci do novembra 1996, industrijska proizvodnja je rasla za po 1,6 odsto mesecno. Povecana je za 21 procenat i dovedena je tek na nivo od 33 odsto onog obima proizvodnje, koji je ostvaren u maju 1989, rezultat je ove analize.

Nakon toga, i pored cinjenice da su sankcije ukinute, belezi se pretezno stagnantna tendencija u industrijskoj proizvodnji, pre svega zbog nedovoljne finalne traznje i zbog nedostatka obrtnog kapitala. Taj period zavrsen je sa junom 1997, a novi preokret u vidu znacajnog povecanja industrijske proizvodnje, usledio je kada su posle prodaje Telekoma, dodatna devizna sredstva ubacena u sferu finalne traznje i putem kredita u privredu. U MAP su izracunali da je tokom narednih pet meseci rast proizvodnje doveden priblizno do onih stopa koje je imao posle starta Avramovicevog programa, jer je proizvodnja rasla po 2,4 odsto mesecno ili 33,5 odsto na godisnjem nivou. Na zalost, to veselje je trajalo upola krace nego u 1994. godini i nedvosmisleno je potvrdilo da se bez dodatnog kapitala i bez otvaranja zemlje prema svetu jednostavno ne moze podstaci dugorocni privredni rast.

B. Jager