UOCI ODLUKE KONTAKT GRUPE O EVENTUALNOM UVODJENJU DODATNIH SANKCIJA PREMA SRJ

Vremenski kratke, a ostre sankcije, cak su i bolje od dugotrajnih, a blazih sankcija, jer ove druge donose, istina, manji neposredni gubitak drustvenog proizvoda ali zato potkopavaju sam temelj privrednog zivota, ocenjuju ekonomisti

“Danas ce biti poznata odluka o eventualnom uvodjenju novih sankcija. SAD su cak posegle za pretnjom o napustanju Kontakt Grupe ne bi li izvrsile dodatni pritisak, sto ce svakako imati uticaj na kolebljivce u grupi. Verovatno je da ce se naci kompromis, odnosno da ce biti uvedene dodatne, ali ne i siroke sankcije protiv Jugoslavije. Razloga za umerenost ima vise: nisu vlasti u Srbiji iskljucivi krivac za kosmetsku krizu, medju velikim silama ne postoji puna saglasnost, a zavodjenje sirokih sankcija oduzelo bi diplomatiji manevarski prostor za trazenje kompromisnog resenja", predvidja dr Bosko Mijatovic ono sto ce u momentu izlazenja ovog lista verovatno biti izvesno.

- Dodatne sankcije mogu uzeti dva oblika, prvi su jednostrane, a ostre sankcije jedne grupe zemalja (na primer, SAD ili EU), a drugi su delimicne sankcije cele medjunarodne zajednice. U oba slucaja neposredne posledice ne bi bile onako znacajne kakve su bile sankcije pre nekoliko godina. Cim trgovina nije potpuno onemogucena, nasa bi privreda imala dovoljno vazduha za gotovo normalno funkcionisanje. Na primer, potpun trgovinski embargo od strane SAD i EU doveo bi do preorijentacije nase spoljne trgovine na druge zemlje, bez velikih posledica.

Ipak, dugorocne posledice makar delimicne izolacije su vrlo nepovoljne sa ekonomskog stanovista, jer pogorsavaju poslovnu atmosferu, otezavaju ili cak onemogucavaju strane investicije i konzerviraju vrlo nepovoljnu strukturu privrede. Cak bi se moglo reci da su ostre, a vremenski kratke sankcije povoljnije sa stanovista posledica, nego dugotrajne, a blaze sankcije. One prve donose gubitak u drustvenom proizvodu, ali ne uticu bitnije na dugorocni proizvodni potencijal, dok one druge daju suprotne efekte: gubitak drustvenog proizvoda je manji, ali se potkopavaju sami temlji privrednog zivota, smatra dr Mijatovic.

Po njegovom misljenju, situacija bi bila povoljnija kada bi nasa privreda bila privatizovana i u celini reformisana u privatno kapitalistickom pravcu, jer sa drustveno-drzavnom ekonomijom svake sankcije, pa i najblaze, daju krajnje nepovoljne posledice.

Treba ustanoviti stanje domace privrede bez novih sankcija, u kojem delovanje spoljnjeg zida sankcija nije pretnja, vec predstavlja ispunjeno obecanje, koje, na zalost, domaci politicari ne uzimaju dovoljno ozbiljno. U tom smislu nasa je stvarnost vec najvece ogranicenje, smatra dr Dana Popovic. Uz to deluje i unutrasnji zid sankcija, zbog kojeg nema temeljnih ekonomskih reformi, mada nam niko ne zabranjuje da ih sprovedemo. Upravo to je razlog sto nema novog zaposljavanja i sto dva ogromna deficita - spoljno-trgovinski is budzetski deficit - deluju razornom snagom i zbog cega preti ogromna inflacija.

- Nove sankcije odbice bilo kakav dolazak strateskog kapitala u zemlju, odnosno privuci ce spekulativni kapital, koji je po pravilu spreman da ostvari brzi profit, a zatim da se povuce i ode, ostavljajuci u doticnoj ekonomiji pustos. U takvim prilikama neki odabrani domaci akteri uvek imaju priliku da se obogate, mada se na makro ekonomskom planu ne vidi nikakva razlika. U ovom trenutku, pre konkretnih odluka Kontakt grupe, tesko je davati sasvim odredjene prognoze. Po izjavama, pre svega americke drzavne administracije, vidno je lobiranje da ovog puta sankcije ne pogode direktno stanovnistvo, vec pre svega aktuelnu vlast, pri cemu se Crna Gora pominje kao zona izuzetka. U takvom ishodu, to bi znacilo da ce zdrav srpski kapital otici u Crnu Goru, sto bi izazvalo nove troskove i neizbeznu premiju na rizik. Naravno, u takvom okruzenju procvatali bi oni koji su u mogucnosti da love u mutnom.

U oceni delovanja bilo kakvih dodatnih sankcija, koje zakonodavno predstavljaju dalje zatvaranje jugoslovenske privrede, mora se poci od sadasnjeg stanja, a ono je takvo da je domaca privreda svedena na koriscenje kapaciteta od 30 do 40 odsto i ostvarivanje nacionalnog dohotka u istom obimu u odnosu na stanje pre deset godina, kaze dr Bozidar Cerovic.

- Verujem izjavama da smo savladali tehnologiju prezivljavanja pod sankcijama ili njihovim spoljnim zidom, ukljucujuci i bankarski sistem, ali upravo to privredu dovodi na pomenuti nivo. I sto je jos gore taj nivo moze da spusti jos nize. Ujedno, veliki deo privredne aktivnosti, zbog zatvaranja zemlje i produzenog delovanja sankcija, odvija se na sivom trzistu i u nekim novonastalim prilikama, sa eventualnim dodatnim sankcijama, samo taj segment privrede ce nastaviti relativno nesmetano da radi. A to znaci dalje odustajanje od reformi i od izgradnje jasnog i efikasnog privrednog sistema.

B. Jager