STA (DA) SE RADI

Pise: Branislav Milosevic

Iako je do izbora u Crnoj Gori ostalo nesto vise od mesec dana, zvanicna Srbija i njen deo Jugoslavije, vec su glasali. Izgubio je Djukanovic. Ako, slucajno, ipak, na izborima pobedi, morace da povede svoju Crnu Goru u Evropu. U Jugoslaviji, Djukanovic i njegova Crna Gora nemaju sta da traze. Cak ni na prijemima, gde se za svakog nadje nesto da nabode na cackalicu, o drzavnom trosku.

Uoci danasnjeg dana - S, kad se u Rimu dele sankcije, predsednik SRJ poslao je poruku takozvanoj i samozvanoj Kontakt grupi da se niceg ne plasi: njemu ne samo da nije do sveta, nego ni do druge federalne jedinice u zemlji kojom vlada. Sta ce mu svet, koji ga ne sledi, ne treba mu Jugoslavija, u kojoj ga pola Crne Gore ne slusa. Nema tih sankcija koje bi ga mogle naterati da zemlju, na cijem je celu, vrati tamo, gde bi bila, da se on nalazi na nekom drugom mestu. Izbor je jednostavan: ko je s njim - pod sankcije, ko nije - u izdaju.

Protokolarne sankcije, koje je, onomad, predsednik SRJ uveo prema predsedniku Crne Gore, tek su bezazleni izraz njegove netrpeljivosti prema politickim ambicijama i programu njegovog politickog oponenta. Dan-dva ranije, nadlezni "organi" su se posluzili s milion i nesto maraka crnogorskih para, a desetak dana pre toga, drugi neki "organi" poslali su predizbornu poruku, u obliku tetovaza lemilicom po ljudskoj kozi, Djukanovicevim biracima. Hoce li sve te poruke biti pravilno shvacene u Crnoj Gori ili ce, kao i sankcije sveta prema nama, ucvrstiti poverenje naroda u onog ko ih je izazvao? Predsednik SRJ je, izgleda, zaboravio da je, posle uvodjenja sankcija '92. godine, nekoliko puta dobijao razne izbore. Zasto misli da ce Djukanovic losije proci posle tretmana koji ima na njegovom dvoru ?

Kako stvari stoje, sankcije su postale redovan vid naseg opstenja sa svetom, ali i s politickim partnerima u kuci. Kao sto nas sa svetom sve manje spajaju ugovori i sporazumi, a sve vise sankcije, tako se i u sopstvenoj kuci prepoznajemo prema sposobnosti da sankcije namecemo, odnosno spremnosti da ih trpimo. Kad nam Amerika preti sankcijama, iza nje, obicno, stanu njeni mocni saveznici; kad predsednik SRJ pocne da kaznjava Crnu Goru, iza njega stanu njegovi mediji i njegovi radikali. I uglas tvrde da to cine u ime Srbije.

Djukanovic i njegovi sledbenici pokazali su, dosad, vrlo malu spremnost da uce na sankcijama. Kad im uzmu milion maraka, oni od Evrope dobiju sest, kad ih ne pozovu na prijem, oni uzvrate otvorenim pismom po domacinu. Jednom recju, ne daju na sebe. Hoce li to biti dovoljno da odrze i sebe i Jugoslaviju ili ce neko morati da strada? Hoce li Jugoslavija, zaista, pobediti ako u njoj izgube svi koji nisu po volji njenom tvorcu i oblapornom vlasniku?

Svet danas odlucuje hoce li nas, i kako, kazniti zbog naopake politike na Kosovu. Kad bolje pogledamo, politika zbog koje nismo polozili prijemni za Evropu i svet sastoji se u odsustvu svake politike. Vlast, koja tvrdi da zna sta hoce, nije to umela valjano da kaze, pokaze i dokaze. Nije, zapravo, umela nista, osim da slusa pogresne naloge, verujuci da dolaze s pravog mesta.

Nesto slicno bi se, sutra, moglo ponoviti i u Crnoj Gori. Ono sto se naziva politikom ove vlasti pociva na tvrdnji da je sadasnji predsednik Crne Gore pokrao izbore. Mozda je tako i bilo, ali zakazao je nove. Eto prilike da vrati ono sto mu ne pripada. Ometati ga u nameri da se izlozi sudu gradjana, znaci, istovremeno, smetati gradjanima da mu izreknu presudu. A to vec nije politika, nego namera da se arbitrira u ime tudjeg prava i slobode.

Prekjucerasnji protokolarni skandal upozorava nas da je kolicina slobode, kojom raspolaze ova vlast, olicena u predsedniku SRJ, toliko velika da je ugrozen ostatak ovog dragocenog sastojka u drustvu. Ono sto smo dosad nazivali autoritarnom vlascu, pretvara se, polako, ali sigurno, u samovlasce. Ono ne govori lose samo o onome koji ga praktikuje, vec mnogo gore o onima koji ga podnose ili cak odusevljeno na njega pristaju. To bi valjalo neprestano imati na umu dok se ljutimo sto nas kaznjavaju zbog sopstvene lakomislenosti i lenjosti da kazemo obicno, ljudsko, a ne istorijsko, NE.