DANAS SASTANAK KONTAKT GRUPE U RIMU
Svet nece dozvoliti nastavak etnickih sukoba na Kosovu
Bez obzira da li ce Beograd izabrati "batinu" ili "sargarepu", EU je cvrsto resena da ne dozvoli da se to sto
se dogadja na Kosovu produzi. Mnogi evropski komentatori pozivaju spoljni svet da se pripremi za
intervenciju
Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela
Beograd moze da bira izmedju "batine" i "sargarepe", tj. sankcija i nagrada, ali to niposto ne znaci da su mu
"odresene ruke" da na Kosovu postupa kako mu je po volji. Naprotiv, sta god izabrao, upozorio ga je u
ponedeljak u Luksemburgu aktuelni predsedavajuci Saveta ministara EU, britanski sef diplomatije Robin
Kuk, Beogradu "jedna stvar mora da bude jasna." Da, naime, "spoljni svet nece dozvoliti da se to (sto se
dogadja na Kosovu) produzi", te da je "EU cvrsto resena da ne dozvoli nastavak etnickih konfrontacija...
bilo gde u Evropi."
Kako ce spoljni svet i EU to postici, Kuk nije rekao, ali su se na istu temu, istog dana, oglasili neki drugi
zapadni zvanicnici. Pomocnik generalnog sekretara NATO za politicka pitanja, Klaus-Peter Klajber je u
ponedeljak u Helsinkiju situaciju na Kosovu opisao kao "istinski eksplozivnu i zaista veoma opasnu",
nagovestavajuci mogucnost intervencije zapadnih saveznika kako bi se sprecilo izlivanje i sirenje konflikta.
Istovremeno, americki ambasador pri NATO je - tvrdi jucerasnji "Herald tribjun" - otkrio da je Vasington
diplomatskim kanalima obavestio Beograd kako je i dalje na snazi "Bozicno upozorenje" predsednika Busa
iz 1992. kojim se ukazuje da bi eventualni pokusaja "vojnog resenja" kosovskog problema... doveo do
odgovarajuce, tj. vojne, americke intervencije. Ocenjujuci da je angazovanjem Vojske Jugoslavije na granici
prema Albaniji takav pokusaj, prakticno, vec zapoceo, mnogi evropski komentatori i uvodnicari su ovih
dana pozvali spoljni svet da se pripremi za intervenciju... "makar i samo na humanitarnim osnovama" - kako
je predlozio uvodnicar londonskog "Gardijana."
Tvrdnje Beograda o “teoristiclkoj infiltraciji" iz susedne Albanije primaju se, u najboljem slucaju, sa
velikom skepsom, a u najgorem (i najcescem) se otpisuju kao “jeftini propagandni trik" koji se pokusava
uticati na danasnji rimski sastanak Kontakt grupe. Albaniji se i dalje odaje priznanje na ispoljavanju “velike
uzdrzansoti" u odnosu na zbivanja na Kosovu, a optuzbe da njena vlada podrzava kosovski terorizam su
proteklih dana kategoricki odbacili ne samo ambasador OEBS u Tirani Dan Everts, vec i grcki minsitar
odbrane Akis Cohacopulos, izjaljujuci po povratku iz Albanije da vlada premijera Nanoa ne podrzava tzv.
Oslobodilacku armiju Kosova... cija je struktura, kako je rekao, “mutna, a izvori finansiranja sumnjivi".
U takvoj ce atmosferi visoki diplomatski funkcioneri zemalja clanica Kontat grupe pokusati da, danas u
Rimu, usaglase strategiju za sprecavanje kosovske eksplozije i otvaranje procesa politickog resenja konflikta.
Prema nagovestajima iz Luksemburga (gde je u ponedeljak zasedao Savet ministara EU) i Vasingtona,
evropski i americki partneri u Kontakt grupi su manje-vise saglasni o neophodnosti usvajanja sveobuhvatnog
paketa “batina" i “sargarepa." Tim bi se paketom pre svega Beogradu, ali u izvesnoj meri i liderima
kosovskih Albanaca, predocilo ne samo sta gube (odnosno kakvim se sankcijama izlazu) ukoliko ne
postupe po zahtevima Kontakt grupe (hitan, bezuslovan i znacajan dijalog o politickom resenju, uz prisustvo
“trece strane" koja ne bi posredovala, vec “olaksavala" pregovore), vec i sta mogu da dobiju ukoliko sve to
prihvate.
Posredni pregovori u Rimu?
Za pocetak, ukazuju u briselskim diplomatskim krugovima, to bi mogli da budu "posredni pregovori", bez
direktnog kontakta dveju strana, koje bi komunicirale posredstvom "trece strane", bas kao sto je najvecim
delom bilo u Dejtonu. U opticaju je, kako smo vec javili, ideja da "treca strana" bude zapravo kompletna
Kontakt grupa - odnosno diplomatski predstavnici sest zemalja koje je sacinjavaju (Britanija, Francuska,
Nemacka, Italija, Rusija i SAD). Postoji, takodje, i predlog da se takvi pregovori "izvuku iz regiona",
odnosno prebace u neku "neutralnu prestonicu" od kojih bi za obe strane, kako se procenjuje,
najprihvatljivija bila italijanska, tj. Rim.
|
Ni EU ni Vasington se nisu izjasnili o sadrzaju svojih paketa “batina" i “sargarepa". Sto se prvog tice,
Kontakt grupa je jos 9. marta u Londonu stavila u izgled zamrzavanje fondova SRJ i Srbije u inostranstvu, te
je potvrda toga najmanje sto se u Rimu moze dogoditi. Amerikanci, po svemu sudeci, nameravaju da idu i
dalje od toga: bilo zajedno ili, ako ih ostali odbiju, sami.
Sto se, pak, “sargarepa" tice, Evropljani su u ponedeljak u Luksemburgu izrazili spremnost da “pozitivno
razmotre ucesce SRJ u mehanizmima evropske kooperacije." To bi, koliko smo uspeli da desifrujemo,
moglo da znaci, pre svega, obnavljanje trgovinskih povlastica, kao i podrsku molbi SRJ za prijem u Savet
Evrope. Takodje u smislu “sargarepe", pomocnik americkog drzavnog sekretara Stroub Talbot je, prilikom
proslonedeljne posete Briselu, najavio mogucnost “progresivnog povratka SRJ u medjunarodne institucije",
te eventualno ukljucivanje SRJ u OEBS... “simultano" sa dolaskom misija te organizacije na Kosovu, u
Sandzak i Vojvodinu, kao i sa pristankom Beograda na novu sveobuhvatnu (Kosovo plus unutrasnja
demokratizacija) misiju bivseg spanskog premijera Gonsalesa, u dvostrukom svojstvu izaslanika OEBS i
EU.
U svakom slucaju, sadrzaj oba paketa - kaznenog i nagradnog - ce, najverovatnije, biti poznat na kraju
danasnjeg rimskog sastanka, te ce Beograd biti u poziciji da se informisano opredeli izmedju ponudjenih
opcija.
|