Pisma

("Nema paravojnih formacija", "Nasa Borba", 24. april 1998)

U rubrici pisma "Nasa Borba" je u petak objavila demanti pod naslovom "Nema paravojnih jedinica", koji su potpisali Srpski pokret otpora - Demokratski pokret i Eparhija raskoprizrenska. Kaze se da je Radio France Internationale (RF) na osnovu mojih izvestaja iz Pristine snimio neistinite informacije i glasine o tome da su u manastiru Visoki Decani smesteni pripadnici naoruzanih srpskih paravojnih jedinica.

1. U demantiju govori se u mnozini o neistinitim informacijama i glasinama. Medjutim, rec je o delu jedne recenice iz mog izvestaja od 22. aprila u kome se kaze: "...ali albanski izvori govore i o... prisustvu srpskih poluvojnih jedinica koej su smestene u dacanskom manastiru".

2. Na samom pocetku recenice jasno je bilo navedeno da ja nisam izvor i da nema govora o sirenju vise neistinitih informacija i glasina.

3. Zbog ove situacije na Kosovu imamo stanje ekstremne podele izmedju albanskih i srpskih izvora, ukljucujuci tu i albanske medije i gotovo sve srpske medije koji su dostupni u Pristini ("Nasa Borba" je najznacajniji izuzetak) u izvestavanju o istim dogadjajima, u selekciji dogadjaja ili precutkivanju i, naravno, u njihovoj interpretaciji. To sto sam preneo o manastiru bila je u stvari ilustracija koliko su te podele duboke o svemu sto se dogadjalo na Kosovu tog i prethodnog dana.

Fehim Redzepi,

KOSMARNI SNOVI

Verovatno preopteretivsi stomak pastetom i hlebom, posle neverovatnog Treceg dnevnika RTS usnio sam san. A, tamo, u snu:

"Ona je bila mlada i krsna devojka, a on je bio naocit, s brkovima, pravi momak za zenidbu. One godine kada su resili da se uzmu, raspadali su se brakovi koji su trajali po vise decenija. Ipak, to ih nije pokolebalo. Upoznali su se na Zabljaku, a ubrzo vencali u Beogradu.

Na pocetku su ziveli u ljubavi, iako u skromnim uslovima. Onda se on posvadjao s komsilukom, a i sire, sve govoreci da tako treba i da on bez svih njih moze da zivi, ako treba i hiljadu godina, da njemu taj svet ne treba i da se moze ziveti i jeduci korenje. Kao vencana zena, ona ga je cutke sledila, misleci da on valjda zna sta radi.

Muz je uskoro ostao bez posla, poceo je da pije i da se kocka i da budzasto prodaje stvari iz kuce. Kad bi mu zena prigovorila, on bi onda gadno vikao na nju. Zena je to cutke podnosila, zaradivsi pokoji dinar pomazuci u bogatijim kucama. Muzu to isprva nije smetalo, ipak novac je novac, ali ubrzo je postao ljubomoran. Kad je dolazila ili odlazila iz kuce on joj je pretresao sve dzepove i tasnu, trazeci skriveni novac ili drugi dokaz njenog neverstva.

Poceli su da se svadjaju. Ona mu se klela da je verna i molila ga da prestane sa dotadasnjim nacinom zivota, da ne mogu mimo sveta i kontra sveta i da ce sutra, nastave li ovako, biti jos siromasniji. Muz je gotovo nije ni slusao, nego je vicuci i nadglasavajuci je nazivao raznim pogrdnim imenima. Poceo je da je i bije, prvo pokoji samar, a zatim uvek kad je smatrao da ona to zasluzuje.

Ono malo preostalog razgovora licilo je na sledece:

Ona: 'Prestani da pijes!'

On: 'Ja te hranim, bez mene bi umrla od gladi!' (pljas).

Ona: 'Trebali bi malo da naucimo i od drugih!'

On: 'Sta ti znas, ti drugi bi ti se uselili u kucu da mene nema. Ja sam najpametniji na svetu!' (pljas).

Ona: 'Ali kuca nam se rusi i vec grede padaju!'

On: 'Kurvo, samo cekas da me prevaris i pobegnes' (pljas).

Ona: 'Ne kockaj se sa nasim zivotima!'

On: 'Droljo, samo ti je bolji zivot na pameti!' (pljas).

I sve tako iz dana u dan. Od pogrde do tuce.

A onda, jednoga jutra, muz se probudio i video da je postelja do njega prazna. Prisao je prozoru i ugledao zenu kako s dva kofera odmice ulicom. Izasao je na balkon i viknuo: 'Kurvo, znao sam da sam u pravu jos od pocetka!'

Zena ga nije cula.

Prineo je obrazu pusku (preostalu iz rata u kome nije ucestvovao) i lagano nisanio u odlazecu figuru".

Pucanj me je probudio i ja sav srecan shvatih da je to bio samo san. Svud oko mene je bio mrak. Ipak, i kroz najguscu pomrcinu dopiralo je iz daljine svetlo s Dedinja. Jedino je bilo nejasno da li to Veliki Vodja sa causima nesto smislja, ili njegova prepametna supruga pise clanak o tome kako na primorju i okolnim planinama, zbog stetocina, ne uspevaju crvene ruze.

Andrija Dodig,

("Srce je sifra njegovog pejdzera", "Nasa Borba", 25. april 1998)

Povodom insinuacija, zlonamernih tvrdnji, monstruoznih lazi i kleveta izrecenih na racun Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" i pojedinaca u njemu, Institut za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" obavestava javnost o sledecem:

Vec duze vreme Institut za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" je na meti onih kojima uspeh i rezultati rada Instituta niposto ne odgovaraju. Radi se o dugogodisnjim monopolitima, onima kojima je koverat osnovni oblik poslovne komunikacije i uslov za medicinsku intervenciju, njihovim eksponentima koji nisu mogli da zadovolje strucne i profesionalne kriterijume, pa su ga zato napustili, i "njihovim novinarima" koji su najmanje nezavisni, a najvise naruceni. Rad Istituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" je javan i posluje zakonito i regularno. Nad njegovim radom obavljene su mnogobrojne inspekcijske kontrole i nadzor i nijednom nije uocena bilo kakva nezakonitost, zloupotreba polozaja ili nepravilnost u radu. Institut za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" nikada nije utajivao te izvestaje niti ce to ciniti ubuduce.

Institut za kardiovaskularke bolesti "Dedinje" se potrosnim medicinskim materijalom snabdeva po cenama nizim ili istovetnim kao i druge medicinske ustanove uz odgovarajucu dokumentaciju zvanicnih drzavnih organa, a nikada to nije cinio privatnim torbama i uz naknadnu registraciju. Usluge koji vrsi Institut za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" fakturisu se Republickom zavodu za zdravstveno osiguranje i po ceni tog zavoda one su regularne, o cemu je javnost vec obavestena. Zarade zaposlenih na Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" su iste kao i u ostalim zdravstvenim ustanovama, a dodatnu stimulaciju za zaposlene Institut obezbedjuje sredstvima od lecenja pacijenata iz inostranstva uz redovno placanje obaveza prema drzavi.

Jedini meritorni sud o radu Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" mogu dati njegovi pacijenti, strucna medicinska javnost i nadlezni drzavni organi. U svom radu cemo se, kao i do sada, najvise pridrzavati tih kriterijuma i ocena.