DANAS SESTA GODISNJICA SR JUGOSLAVIJE

Kao sto se SR Jugoslavija 1992. godine odmah posle proglasenja suocila sa sankcijama Saveta bezbednosti UN, tako se i posle danasnjeg rodjendana ocekuje nova izolacija - ovoga puta izgleda samo finansijska

Treca Jugoslavija formirana 27. aprila 1992. na dan kada je Savezno vece Skupstine SFRJ usvojilo takozvani zabljacki ustav nakon cega su SR Jugoslaviji uvedene sankcije medjunarodne zajednice zbog rata u BiH (30. maja iste godine), ovih dana iscekuje hoce li joj biti uveden novi embargo. Za razliku od prve, uzrok moguce nove izolacije zemlje je povezan sa eskalacijom krize na Kosovu.

Prve sankcije SRJ ukinute su posto je 21. novembra 1995. godine potpisan Dejtonski sporazum o prekidu rata u Bosni, ali je do danas ostao takozvani spoljni zid. O eventualnom uvodjenju novih sankcija u vidu zamrzavanja imovine SRJ u svetu i zabrani investiranja u domacu privredu zbog toga sto jos nije zapocet ozbiljan razgovor “bez uslovljavanja" zvanicnika trece Jugoslavije sa kosovskim Albancima, te zbog toga sto kriza u juznoj pokrajini poprima sve opasnije oblike ratnih sukoba, treba da odluci Kontakt grupa 29. aprila u Rimu. Dakle, nakon obelezavanja Dana drzavnosti povodom kojeg ce danas predsednik SRJ Slobodan Milosevic prirediti prijem.

Prijemu - koji je pre sest godina priredjen u cast proglasavanja novog Ustava u zgradi saveznog parlamenta, osim clanova krnjeg Predsednistva SFRJ, predsednika Srbije i Crne Gore i republickih skupstina, te delegata Saveznog veca iz Srbije, Crne Gore i Srba iz Hrvatske i BiH - nisu prisustvovali predstavnici zapadnih zemalja. Ovakav stav predstavljao je nagovestaj medjunarodnog polozaja trece Jugoslavije (za koju se u svetu najcesce upotrebljava termin drzava Srbije i Crne Gore) koji je i danas aktuelan: SRJ jos nije postala clanica Ujedinjenih nacija, OEBS-a, MMF-a, Svetske banke i drugih relevantnih medjunarodnih organizacija i institucija, a najnovije optimisticke tvrdnje ovdasnjih zvanicnika kako ce Jugoslavija uskoro postati clanica Saveta Evrope, u najmanju ruku su preterane.

SR Jugoslavija je do sada promenila dva predsednika - prvi Dobrica Cosic je smenjen, a da nije “odradio" ni godinu mandata, drugi Zoran Lilic je ostao na funkciji predsednika sa mandatom od cetiri godine, dok je treci Slobodan Milosevic izabran na tu funkciju 15. jula prosle godine. Prvi savezni premijer Milan Panic, kao ni Cosic, nije na tom mestu sastavio ni godinu dana (smenjen je nakon sedam meseci), dok drugi, Radoje Kontic, funkciju saveznog premijera vrsi od 1993. godine.

Nova drzava je dobila pecat, grb i zastavu, zvanicnu himnu je preuzela od bivse Jugoslavije (“Hej, Sloveni"). U zakonodavnoj sferi jos nema nekih drugih znacajnijih akata, ne samo zato sto se savezni parlament retko sastaje (u prosloj godini, tj. u svom trecem sazivu, radio je svega 12 dana, mada bi trebalo da godisnje zaseda preko 240 dana), vec i zbog toga sto jos nisu uskladjeni republicki sa saveznim propisima. Najdrasticniji je primer Ustava Srbije koji, iako donet u bivsoj SFRJ 1990. godine, jos nije usaglasen sa Ustavom SR Jugoslavije.

Insistiranjem na kontinuitetu sa SFRJ, SRJ vec godinama koci proces sukcesije medju novim drzavama, bivsim republikama SFRJ, a za razliku od Hrvatske, BiH, pa u poslednje vreme i Republike Srpske, jos nije uspostavila ni punu saradnju sa medjunarodnim Tribunalom u Hagu pravdajuci se ustavnim ogranicenjima za izrucivanje optuzenih za ratne zlocine, u prvom redu takozvane vukovarske trojke Sljivancanina, Mrksica i Radica. Takodje, odbija prisustvo stalnih misija OEBS-a na Kosovu, u Sandzaku i Vojvodini, kao i primenu Gonsalesovog izvestaja nastalog u vezi sa kradjom glasova od strane vladajuce partije na lokalnim izborima u Srbiji 1996. Sustina ovog izvestaja koji je i danas vise nego aktuelan, odnosi se na razvoj demokratskih procesa u SRJ, postovanje ljudskih, gradjanskih i nacionalnih prava, na razvoj pravne drzave, slobode medija i na otvaranje procesa privatizacije. Da je sve ovo znacajno i danas vidi se i iz toga sto SRJ i dalje uporno odbija i najnoviji predlog OEBS-a da upravo Felipe Gonsales preuzme ulogu posrednika u resavanju kosovske krize.

Nepriznavanje legitimnog predsednika manje federalne jedinice Mila Djukanovica od strane Beograda, a narocito destabilizacija tamosljih prilika, odnosno, kako se tvrdi u Podgorici, pokusaj drzavnog udara uoci njegovog proglasenja za crnogorskog predsednika 15. januara na Cetinju, ozbiljno dovodi u pitanje Ustavom garantovanu ravnopravnost manje clanice federacije koja, kao i veca, Srbija, ima suvereno pravo da bira sopstvene organe vlasti. Uz krizu na Kosovu to je, od kako je uspostavljen mir u Bosni, najveci izazov opstanku trece Jugoslavije koja sestu godisnjicu docekuje na razmedji dva puta: jedan vodi u demokratizaciju, privatizaciju i povratak u medjunarodnu zajednicu, a drugi u jos vecu izolaciju, jos cvrsci totalitarizam i unitarizam, pa i realnu opasnost da se, poput bivse SFRJ i ova, SR Jugoslavija raspadne.

V. V.