EKSKLUZIVNO: DEJVID STERN, KOMESAR NBA
NBA ce preziveti i bez Dzordana
Otisao je Pele pa se fudbal i dalje igra, povukao se Muhamed Ali pa boks i dalje postoji...Tako ce biti i sa
kosarkom posle odlaska Dzordana. Ne verujem da ce eventualni letosnji strajk igraca ugroziti nase ucesce na
Svetskom sampionatu u Atini. NBA je jedno a predstavljanje zemlje drugo i verujem da su igraci toga svesni
Vladimir Stankovic
dopisnik “Nase Borbe" iz Barselone
Nasa Borba: Kave su sanse da jednog dana vidimo u Evropi dve NBA ekipe u prvenstvenoj utakmici ?
Dejvid Stern: Takva mogucnost postoji, ali zasad nije realna. U pitanju je iskljucivo ekonomski momenat.
Troskovi organizacije takve utakmice bili bi ogromni a pitanje je da li bi zarada bila adekvatna. Klubovi od
utakmica kod kuce imaju veliki priliv sredstava i niko nije sklon riziku na tom planu. Iskustva sa Japanom i
Meksikom su pozitivna ali je situacija bitno drugacija. Opsti standard u Japanu dozvoljava visoke cene
ulaznica i garantuje zaradu a Meksiko je izabran zbog blizine. Za Evropu zasad ostaju egzibicione utakmice
u predsezoni.
N.B.: Kako vidite buducu saradnju sa FIBA?
D.S. -Kao i dosad, bez ikakvih problema. Mi odavno saradjujemo vrlo tesno i vrlo uspesno, na obostrano
zadovljstvo. Poslednji Mekdonalds u Parizu bio je jos jedna potvrda. Sada pripremamo nasu reprezentaciju
za Svetsko prvenstvo u Atini, vec mislimo na Mekdonals 1999. a potom dolaze Olimpijske igre u Sidneju.
NBA kosarka ce na svim tim dogadjajima biti zastupljena u svom najboljem izdanju.
N.B.: Sta ce se dogoditi ako jednog dana americka reprezentacija, sastavljena od NBA igraca, ili
NBA sampion koji ucestvuje na Mekdonalds turniru, izgubi od neke evropske reprezentacije ili nekog
evropskog kluba ?
D.S.: Sigurno je da cemo jednog dana izgubiti. Kosarkaski svet se menja, razlike se stalno smanjuju, nema
Amerika nikakvu “tapiju"na nepobedivost. Mnogi od nasih poznatih igraca nisu ni rodjeni u SAD. Uzmite,
recimo, primer Tima Dankana, Pata Juinga ili Akima Olajdzuvona koji nisu poreklom Amerikanci. Sa njima
trojicom svaki tim bi imao izgleda na pobedu protiv nas. Ako izgubimo, a jednog dana cemo izgubiti, nece
se desiti nista, nece biti nikakav “smak sveta“ nti cemo mi u NBA to doziveti kao nesto dramaticno. Da se
bivsi SSSR i bivsa Jugoslavija nisu raspali, mogucnost naseg poraza bila bi znatno veca.
Fer posao
N.B.: NBA poslednjih godina crpi nove snage iz Evrope. Da li se razmislja o nekoj vrsti pomoci zemljama
koje proizvode najvise igraca, poput Jugoslavije ili Litvanije ?
D.S.: Ne, takav program ne postoji, smatramo da nije neophodan.Mi ne pomazemo ni studentsku kosarku
pa talenti stalno nicu i mi dobijamo sjajne igrace. Isto vazi i za Evropu. Mi evropskoj kosarci takodje
dajemo mnogo igraca i mislim da je to jedan u sustini fer posao.Usvakom slucaju, vrlo smo zadovoljni sto
smo u poslednjoj deceniji dobili toliko dobrih igraca iz Evrope, posebno na centarskim pozicijama. Mislim
da je ukupno 20 Evropljana igralo ili igra u NBA, vecina sa zapazenim uspehom. U svakom slucaju, od
stranaca u NBA bi se mogao napraviti sjajan tim.
N.B.: Da li mislite da ce posle evropskih igraca jednog dana u NBA stici i neki evropski trener ?
D.S.: Sigurno. Ekipe zele pobede i ako ih garantuje neki evropski trener, dovesce ga.
N.B.: Da li se smanjuje razlika izmedju NBA i evropske kosarke ?
D.S.: Na najvisem nivou-da. Taj proces ide sporo, ali je evidentan. Prednost Amerike ostaje baza, ogromna
sirina iz koje se lako biraju najbolji igraci.
N.B.: U poslednje vreme svedoci smo da sve mladji kosarkasi, preskacuci koledz, dolaze u NBA. Da li je to
dobro ?
D.S.: Da li biste vi zabranili Aranci Sancez Vikario ili Martini Hingis da sa 15 ili 16 godina udju u svet
profesionalnog tenisa ? Ovo je slobodan svet u kome nekome odgovara da udje u NBA sto mladji, neko ce
sacekati zavrsetak studija.
N.B.: Sta vas najvise brine u pogledu buducnosti NBA?
D.S.: Nasa ekonomska situacija. Cinjenica je da mnogo zaradjujemo, ali mnogo i trosimo. Daleko od toga da
smo na ivici baankrotstva, ali troskovi enormno rastu, posebno ugovori igraca. Zeleli bismo da tempo rasta
njihovih ugovora bude sporiji. Ako je nas prihod dve milijarde dolara, jos uvek nije problem da milijarda
ode na zarade igraca ali ako se zarade stalno budu povecavale to nece moci da se prati. Vec sada ima dosta
klubova koji ce tekucu sezonu zavrsiti sa minusom.
Posle Majlka-“kolektivni Dzordan"
N.B.: Mislite li da ce se Majkl Dzordan na leto povuci i, ako se to desi, kakve ce biti posledice po NBA?
D.S.: Ne znam da li ce se povuci, nadam se da nece,mada moram priznati da postoje realne sanse za tako
nesto. Mi cemo biti spremni, cak spremniji nego kada su se povlacili Medzik Dzonson ili Leri Berd. U redu,
necemo imati Dzordana ali tu su Sekil O Nil, Vim Bejker, Tim Dankan ili Kejt Van Horn. Niko od njih,
jasno, nema karizmu i kvalitete Dzordana, ali kolektivno oni mogu biti dobra kompenzacija za prazninu koja
ostavlja Majkl. Kada se povukao Pele fudbal je nastavio da se igra, kada je otisao Muhamed Ali boks je
nastavio da postoji. Tako ce biti i sa kosarkom posle Dzordana.
N.B.:Da li je 29 timova previse? Neki od njih poput Denvera jedva stizu do 20 pobeda ?
D.S.: Pre deset godina imali smo u NBA 18 ekipa, a u AB 10, dakle ukupno 28, jednu vise nego sto imamo
danas. Mislim da broj nije prevelik. A losih ekipa, ili timova koji su imali losu sezonu, oduvek je bilo i bice
ih i u vuduce. Da bi neko ostvario 60 pobeda, neko mora ostati na 20.
N.B.: Verujete li da ce moguci strajk, o kome se govori, dovesti u pitanje ucesce igraca iz NBA na
Svetskom prvenstvu u Atini?
D.S.: Ne verujem. Ako i bude strajka, to je iskljucivo “radno pitanje" koje profesionalci treba da resavaju sa
NBA. Ucesce na Svetskom prvenstvu je u kompetenciju amaterske kosarkaske federacije SAD. U svakom
slucaju mislim da sukob interesa ne treba mesati sa predstavljanjem zemlje i verujem da su igraci toga
svesni.
N.B.: Da li ce basket 2005. biti drugaciji od danasnjeg?
D.S.: Ne verujem, ne moze se ocekivati neki spektakularni progres. Ono sto ocekuje jeste potpuni “bum"
zenskog basketa, nasa WNBA dozivela je veliki uspeh vec u prvoj sezoni.
N.B.: Koliko je basket daleko od toga da postane vodeci sport u svetu ?
D.S.: Mi kucamo na ta vrata.U mnogim zemljama smo odavno broj 2, iza fudbala ili formule 1. Ja bih se
zadovoljio da budemo broj 2 na svim stranama sveta. Vaznije od toga je, medjutim, da kosarka nastavlja
svoj razvoj.
N.B.: Evropa je pred novim pocetkom, od 2000. ce imati neku “svoju verziju NBA“. Mozete li
Evropljanima dati neki savet?
D.S.: Tesko je nekoga savetovati, situacije nisu iste. U sustini, Evropska liga je sjajna ideja koja ce pomoci
daljem razvoju evropskog basketa. Problem je uskladjivanje kalendara i interesa, ako timovi moraju da igraju
i svoje nacionalne lige. Mozda bi se domaca takmicenja mogla igrati od septembra do januara da bi potom
pocela Evro-liga ? Ne, znam, nije lako davati savete.Jasno je da nema perfektnih resenja, neko ce uvek biti
nezadovoljan.
| Plata od 8 miliona dolara
Dejvid Stern je po profesiji advokat, ima 55 godina, ozenjen je i ima dvoje dece. Zavrsio je Univerzitete
Ratdzers i Kolumbija. U NBA je usao 1966. kao pravni savetnik, od 1978. bio je sef pravnog odseka, a od
1984. je na celu najmocnije sportske organizacije sveta. Ekonomski album NBA lige poslednjih 10-tak
godina pripisuje se iskljucivo njemu. Godisnja zarada NBA je dve milijarde dolara od cega 10 do 15 odsto
otpada na prodaju suvenira koji su preplavili svet. NBA danas ima 11 kancelarija u svetu. Evropski centar
je u Parizu a od prosle godine postoiji “pod-ofis" za Juznu Evrope sa sedistem u Barseloni.
Dejvid Stern je prosle godine obnovio svoj ugovor sa NBA za naredne cetiri godine u zamenu za godisnju
platu od 8 miliona dolara. On je daleko najbolje placeni sportski funkcioner u americkim profesionalnim
ligama.
|
|
