ZISLEN GLASON-DESOM, GENERALNI DIREKTOR TRANSEUROPEENNES, EVROPSKE KULTURNE MREZE

U poseti Beogradu prosle nedelje bila je Zislen Glason-Desom (Ghislaine Glasson Deschaumes), generalni direktor francuske nevladine organizacije Transeuropeennes, koja je polje svoga delovanja siroko definisala kroz nameru uspostavljanja evropske kulturne mreze. Za nase podneblje jako je znacajan program koji ova organizacija sprovodi od 1994. godine pod nazivom “Susedstvo i buducnost u jugoistocnoj Evropi", u okviru kojeg na Univerzitetima u Renu i Strazburu deluju letnje skole za studente humanistickih nauka iz celog regiona, a od prosle godine se slicna delatnost, samo na engleskom jeziku, odvija i u Plovdivu u Bugarskoj. Transeuropeennes, takodje, organizuje i regionalne radionice na kojima slobodoumni intelektualci, profesori i studenti, razmatraju odredjena aktuelna pitanja. U Ljubljani se, recimo, nedavni ovakav “vorksop" bavio kritickom analizom identitetskih govora, Ohrid bi trebalo da bude domacin za temu “Jezicka politika u multikulturnim drustvima", Sarajevo za “Generacijski oblici izrazavanja", a i u Beogradu bi ovog leta trebalo da se razgovara o odgovornosti prema javnom prostoru.

- U Transeuropeennes-u smo 1994. godine pokusali da istrazimo kriticke refleksije na fenomene etnicke glorifikacije i krize identiteta koji su bili u korenu sukoba u bivsoj Jugoslaviji. Hteli smo da kao intelektualci ucinimo nesto sto ce biti korisno u nekom konkretnijem smislu. Zbog toga smo odlucili da okupimo studente humanistickih nauka sa svih strana regiona, iz zemalja koje se susrecu sa slicnim problemima. Postkomunistickom tranzicijom, ulogom nacije u procesu demokratizacije itd. Po meni, zadatak koji bi trebalo da prihvate intelektualci u Francuskoj i, uopste, na Zapadu nije da se zauzimaju za jednu ili drugu stranu u odredjenom konfliktu (za Tudjmana ili Milosevica), nego da pomognu pojedincima koji se bore za ljudska prava, slobodu misljenja i izrazavanja. Da pomognu da se stvori neka treca strana koja ce biti produktivna - kaze Zislen Glason-Desom, dodajuci kako misli da Evropska Unija nosi veliku odgovornost za probleme u ovom regionu, jer nije na vreme shvatila s kakvim problemima se suocila.

- Ranije smo imali istocni blok, komunisticki, imali smo Grcku, koja je, iako clanica EU, vrlo specifican primer, kao i Turska. Medju komunistickim drzavama bilo je onih apsolutno zatvorenih, kao sto su Albanija i Rumunija, ali je bilo i vrlo otvorenih zemalja, kao Jugoslavija. Posle pada Berlinskog zida i sloma Jugoslavije, Evropska Unija nije shvatila sta se uistinu dogodilo i pred kolikom se opasnoscu nalazi. Medjutim, u tom odnosu EU prema celom regionu uvek postoji odredjen patronski stav, zelja da se dodje i ocita lekcija. To je opasno. Pravi nacin je skupiti na jednom mestu one koji se inace ne sastaju dovoljno, cuti sta zaista zele i planiraju i videti kako je moguce pomoci. Nevladine organizacije, kao sto je nasa, rade, cini mi se, korisniji posao. Rade s ljudima, na terenu su, zakljucuje direktor ove evropske kulturne mreze.

Radovan Kupres