ponedeljak, 27. april 1998. | ||
NADLEZNI TVRDE DA U SOLI NEMA POVECANE RADIOAKTIVNOSTI, NI TESKIH METALA“Neslane" optuzbe izmedju uvoznika soli
Kompletan izvestaj za prvi kvartal ove godine jos nije gotov, ali onaj koji je napravljen za beogradsko podrucje, pokazuje da od 5,4 tone kuhinjske soli ni kilogram nije bio neispravan, tvrdi dr Zoran Nikolic iz Savezne sanitarne inspekcije“U periodu od 1995. do 1997. godine pregledano je 213.496 tona kuhinjske soli i od toga je odobren uvoz 210.278 tona soli. Savezna sanitarna inspekcija utvrdila je da je neispravno bilo 3.218 tona kuhinjske soli i zabranila je uvoz i promet ove soli. Ona je vracena isporuciocu. Laboratorijskim ispitivanjem utvrdjeno je da je 3.218 tona soli bilo neispravno zbog povecanog ili smanjenog sadrzaja kalijumjodida ili je utvrdjeno prisustvo mehanickih necistoca. Kompletan izvestaj za prvi kvartal ove godine jos nije gotov, ali za beogradsko podrucje je uradjen i od 5,4 tone kuhinjske soli ni kilogram nije bio neispravan."Ovo su, kaze dr Zoran Nikolic, nacelnik odeljenja i visi savetnik u Saveznoj sanitarnoj inspekciji, rezultati ispitivanja kvaliteta i zdravstvene ispravnosti soli, koja je legalno uvezena u zemlju. Nikolic napominje da i prethodnih godina, cak i za vreme sankcija laboratorijskim ispitivanjima nije utvrdjeno da je ijedan uzorak sadrzao povisenu dozu radioaktivnosti ili teskih metala o cemu se ovih dana dosta pisalo u stampi. “Ne znam kako nastaju te price u javnosti. Kad se smirila panika oko radioaktivnosti, pocela je prica o sadrzaju teskih metala u kuhinjskoj soli. Ne znam sta je sledece na redu", kaze Nikolic, napominjuci da su domaci propisi stroziji od propisa koji vaze u drugim zemljama. Jugoslovenski propisi predvidjaju da kilogram soli sadrzi od 12 do 18 miligrama joda koji se dodaje da bi se sprecila gusavost, dok u Belgiji propisi predvidjaju od sest do 45, u Engleskoj od deset do 22, u Spaniji 60, a u Svedskoj od 40 do 70 miligrama po kilogramu, kaze Nikolic. Kolicina joda se utvrdjuje na osnovu nacina ishrane i navika stanovnistva, ali je sustina da organizam ukupno dobije preko namirnica potrebnu kolicinu joda. Posto je jod isparljiva supstanca, moze se desiti da posle duzeg stajanja ili neuslovnog skladistenja, so sadrzi manju kolicinu joda od propisane, ali s obzirom da Jugoslavija nema dovoljno soli i uvozi je, manja je verovatnoca da so postane neispravna zbog isparenja joda, napominje Nikolic.
Sada vazeci Pravilnik o kolicini joda napravljen je 1993. godine, a do tada je, prema Nikolicevim recima, vazio pravilnik koji je propisivao od pet do 15 miligrama jodida po kilogramu. Dok se uvoznici nisu upoznali sa promenama propisa bilo je dosta vracene soli, medjutim to ne znaci da je ona bila stetna po zdravlje. U nekim zemljama se moze kupiti i nejodirana so sto znaci da se on unosi u organizam uzimanjem drugih namirnica koje ga sadrze, kaze Nikolic. “Ni u jednom kontingentu koji je uvezen nije pronadjeno povecano prisustvo teskih metala, a nasi propisi predvidjaju da se u kilogramu soli moze naci 0,5 miligrama kadmijuma, 0,1 miligram zive, 0,5 miligrama arsena i dva miligrama bakra. Dozvoljena radioaktivnost je pet bekerela po kilogramu. U evropskim zemljama nivoi radioaktivnosti su razliciti, najcesce oko 300 bekerela, dok je u Americi dozvoljeno 2.000 bekerela. Posle Cernobilske katastrofe sve evropske zemlje, a i Jugoslavija podigle su nivoe dozvoljene radioaktivnosti. U decembru 1990. godine Jugoslavija je u Pravilniku spustila nivo dozvoljene radioaktivnosti", kaze Nikolic.
S. Jovicic
|
Posaljite nam vas komentar!
Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo. © 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana / |