PREDUZECA TRAZE DA SE ZAKONSKI ROK, 4. JUL, PONOVO PRODUZI

Prema signalima iz privrede realno je ocekivati pritisak da se jos jedanput produzi rok za registrovanje i prilagodjavanje upravljacke strukture preduzeca saveznom Zakonu o preduzecima, sto bi ona inace trebalo da ucine do 4. jula ove godine. Takvi zahtevi su vec upucivani nadleznima i to pitanje je prakticno otvoreno, a licitira se sa produzenjem ovog roka od sest meseci do godinu dana. Doduse, u resornom republickom Ministarstvu za privatizaciju su vec vise puta javno naglasavali da se sa tim ne slazu, jer bi novo pomeranje roka usporilo privatizaciju, a njihova je namera da se ona ubrza, odnosno drugim recima tvrde da nece ni pokretati, ni podrzavati takve inicijative.

Naime, iako je privatizacija po sadasnjim propisima jos uvek neobavezna, na ono sto bi i inace bio njen prvi korak - na procenu vrednosti kapitala - drustvena i mesovita preduzeca obavezuje i Zakon o preduzecima. Za sada, medjutim, preduzeca, uglavnom, nisu spremna za taj posao i tek oko 60 ih je podnelo na verifikaciju procene vrednosti kapitala (vecina se odnosi na verifikaciju ranijih procena i njihovu revalorizaciju), dok je nesto manje od dvadesetak preduzeca donelo odluke da u taj proces udju. To se smatra krajnje skromnim ucinkom i pokazateljem da preduzeca tipuju na vremensku stisku i na odlaganje pomenutog zakonskog roka.

I u Direkciji za procenu vrednosti kapitala i u resornom Ministarstvu smatraju da za to nema opravdanja, tim pre sto su otklonjene neke do skora realne smetnje, koje su objektivno onemogucavale jedan broj preduzeca da pristupe ovom poslu. Pre svega, to se odnosi na oko cetiri stotine preduzeca koja su bila u sudskom sporu sa drzavom, odnosno sa ranijom republickom agencijom, zbog njenih odluka o revalorizaciji drustvenog kapitala. Ovi sporovi su vec duze vreme bili zaglavljeni na razlicitim sudskim instancama i nije se mogao usaglasiti pravni recept za resenje ovog problema. Konacno se stalo na stanoviste da bi na sva ova preduzeca trebalo primeniti model uspostavljen u resavanju prvih pedeset slucajeva, zbog cega se ocekuje da ce Vrhovni sud Srbije vrlo brzo okoncati i preostale sporove.

Preduzeca se u stvari upucuju na to da zaborave stare savezne i republicke propise po kojima su svojevremeno krenula u privatizaciju i da po duhu i slovu novog republickog zakona o svojinskoj transformaciji izvrse procenu vrednosti kapitala, primenom nove propisane metodologije. Na taj nacin bi, smatraju nadlezni, bila stavljena u ravnopravan polozaj i preduzeca koja su u medjuvremenu odustala od ovih sporova, kao i ona koja su ostala uporna, ona koja su se zalila na odluke o revalorizaciji i koja to nisu ucinila, a za sve je odredjena jednosmerna pravna ulica - za procene vrednosti kapitala vaze nova metodologija i novi zakon.

Doduse i nadleznima je jasno da jos uvek postoje neka prethodna neresena pitanja, koja su i dalje objektivna kocnica za jedan broj preduzeca i zbog kojih ona nece moci da izvrse ni procene ni da otvore proces svojinske transformacije. Naime, kod nekih preduzeca iz agrara, turizma, kod lokala i gradjevinskog gradskog zemljista jos uvek nisu raspetljani imovinski sporovi. Kad se sve sabere, posto se 4. jul priblizava, ostaje da se vidi ko ce biti jaci - privreda kojoj se ne zuri ili drzava koja je zainteresovana da prinudi preduzeca da nacine prvi korak ka privatizaciji, time sto ce izvrsiti procene vrednosti kapitala, na sta ih s dobrodoslom podudarnoscu obavezuje i savezni Zakon o preduzecima.

B. Jager