“Oplodnja" drzavne kase bez ustavnog pokrica

Bojana Oprijan-Ilic

Sto se slobode kretanja tice, onaj kome padne na pamet da zaviri preko ovdasnjih granica nece zavrsiti posao placanjem ove, nicim izazvane, dazbine. Morace, naime, da probunare po svojim slamaricama kako bi “finansijski pokrili" politicke poteze rezima koji su doveli do uvodjenja viza za gotovo sve zemlje sveta. Najbolje o tome svedoce dugacki redovi ispred ambasada na beogradskim ulicama i ogorcenje onih koji se upuste u avanturu putovanja po belom svetu.

Sudeci po uzusima po kojima se ovde zivi, mnogi bi rekli - moze biti i gore. U pravu su. Zakon o putnim ispravama srocen i usvojen pre godinu i po dana predvidja, naime, i mogucnost uvodjenja tzv. izlazne vize. Tako da se ne bi moglo putovati gde “mi" hocemo nego gde nam “oni" odobre. I tu bi, dabome, mogao da se ubere lep prihod. Nesto slicno, secamo se, postojalo je u “zlatno doba" Sovjetskog Saveza. A ako se “Vlasi dosete" tog vremena i dosledno primene pomenuta iskustva mogli bi jos brze “oploditi" drzavnu kasu. Na primer, zasto bi tek tako, dzabe, putovali s kraja na kraj Jugoslavije ili Srbije? Od Beograda do Cacka ili Nisa, Uzica, Novog Sada...

Posto se ovde sve vrednuje u zavisnosti od toga “kako gledas na stvari" pa makar to bilo i naopako, ispada da su oni kojima ova drzava uskracuje pasose na cistom finansijskom dobitku. Kad nema putnih isprava, nema ni viza. Kad nema viza, nema ni putovanja. A za ustavno pravo na slobodu kretanja - ko jos uopste mari...