PROMENA PORETKA, GRADA I URBANIZMA

Vladimir Macura

Ovakav je tip drustva tesko opisati jednostavnom sintagmom poput one nekadasnje - samoupravni socijalizam. Poznavaoci ove materije skloni su da umesto jednostavnih oznaka upotrebe niz atributa da bi predstavili svet u kome danas zivimo u Jugoslaviji. Recimo: poredak koji se nalazi negde izmedju komandnog socijalizma i pretkapitalizma, poredak naglasene kontrole informacija, novca i sile, poredak poluperiferijske zavisnosti od sveta, usporene privatizacije u odnosu na susede... Tranzicija - u smislu da smo napustili jedno drustvo i usli u drugo - jeste izvrsena, najtezi deo posla je predjen. No, ne treba pomisljati da je zaokret s jedne na drugu stranu u podjednakoj meri izvrsen u svim segmentima i sektorima drustva, niti da je uvek bio uspesan pa da se negde nece ici na popravku, ili da vise nema mesta za dalje suptranzicije. Suprotno, tog mesta ima. Grad sa svojim zemljistem i fizickom strukturom i infrastrukturnim aparatom je jedno od tih mesta.

Na nivou grada promene nisu bile manje ozbiljne. Najvaznija od njih verovatno jeste da je stan u potpunosti izmenio svoj drustveni polozaj - umesto opsteg dobra o kome se brine drustvo, postao je privatna stvar. Uporedo s tim je promenjen i odnos prema bespravnoj stambenoj i drugoj “manje krupnoj" izgradnji koja se oduvek javljala kao spontani odgovor na neravnopravnost u raspodeli stanova. Za razliku od prethodnog perioda, u kome se ovakva gradnja u zargonu oznacavala kao “divlja" i shodno tome sankcionisala, sada postoje zakonski napori i opstinski pokusaji da se ona “pripitomi", da se iz nje izvuce novcana nadoknada, a ona uklopi u gradsko tkivo. S ukidanjem drustvene brige nad stambenom izgradnjom nestala je potreba i za nizom legislativnih resenja koja su u prethodnom periodu regulisala koriscenje gradskog gradjevisnkog zemljista. Nekadasnja sprega Zakona o planiranju sa zakonima o gradskom gradjevinskom zemljistu i Zakonom o eksproprijaciji koja je davala mogucnost nepravicne, ali pravno i tehnicki efikasne izgradnje, danas je zamenjena drugacijim propisima u kojima pitanje gradjevinskog zemljista ima drugaciju ulogu. Vlasnistvo nad njim je izmenjeno - umesto nekadasnjeg drustvenog vlasnistva kojim su upravljali gradovi, ono je postalo drzavno vlasnistvo s potencijalnim uticajem centralnih vlasti na osetljivija pitanja lociranja. Promenjena je uloga javnosti u procesu planiranja - znacaj mesne zajednice kao jedinog subjekta koji je omogucavao kakvu-takvu participaciju ljudi ali i kontrolu tog procesa u potpunosti je izgubljen, pri cemu nije zamenjen novim tipovima organizovanosti - udruzenjima gradjana, koja su se pojavila pocetkom devedesetih da bi kasnije bila potpuno marginalizovana.

Ono sto treba razumeti, kada se govori o promenama u razvoju grada, jeste da resenja koja se danas koriste i koja su uvedena u zivot u prethodnim godinama nisu proizisla iz kritike starog poretka i pokusaja da se to prethodno prevazidje, dopuni ili koriguje, vec iz poseznanja, namernog i svesnog, bez i trunke grize savesti za gradskim bogatstvom stvorenim u prethodnom drustvu i onome jos starijem od prethodnog.

Naravno, to se ne bi dalo izvesti bez interesa novih gradjana, ali i novog odnosa vlasti. Privatno zaposedanje javnih gradskih povrsina, zidanje na zemljistu koje se u knjigama jos uvek vodi kao gradsko ili opstinsko, sa ili bez tereta, izlazenje iz gradjevinske linije i zalazenje novom zgradom u koridor ulice, izgradnja na povrsinama koje su naizgled “nicije" (ono sto bi Englezi nazvali derelict land), gradnja na “otpacima" zemljista uz saobracajnice koje je ostalo nakon procesa eksproprijacije ali se bivsim vlasnicima ne moze vratiti, uz pritiske sprovedeno cepanje velikih imanja predratnih vila, po male pare kupljena zemljista upropascenih a nekada dobrostojecih vlasnika - sve su to pojavni oblici uzurpacije nekadasnjeg drustvenog zemljista i njegove najpre nelegalne, ili polulegalne privatizacije koja ce kroz neku godinu dobiti i svoju legalnost, pa i legitimnost.

Tako su raspored realne politicke i finansijske moci i ekonomska kriza stvorili dve dominantne forme danasnjeg zidanja po nasim gradovima: Jedno je nakindjurena turbo-folk arhitektura novog sloja koja koketira s kic elementima izvedenim iz postmoderne ili dekonstruktivizma, a drugo nakazni kiosk dojucerasnje sirotinje iz kraja.

Kada se prvi talas zauzimanja najvrednijeg gradskog zemljista okonca, kada nova klasa sacini imovinske mape po terenima nasih gradova, ali i kada se razviju gradske investicije, treba ocekivati iduci suptranzicioni talas koji ce zahvatiti jos nekoliko bitnih sektora - preostalo gradsko gradjevinsko zemljiste u celini i bez ostatka, velike saobracajne sisteme gradova, infrastrukturu i krupne objekte za zastitu envajermenta, a moguce i povrsina i objekata javnog dobra i socijalne brige. Uporedo s ovom definitivnom promenom definitivno ce se izmeniti i sistem gazdovanja, planiranja, projektovanja, finansiranja i odrzavanja grada. Tada ce se pojaviti i neki drugi urbanizam.

Drustvene promene i promene u gradu nisu mogle da ostave urbanizam netaknutim. Cini se da postoje dve kljucne sile koje su na njega delovale. Jedna je realno smanjenje obima izgradnje i uredjivanja gradskog prostora, a drugo promena u sistemu zakona koji regulisu tretman zemljista, izgradnju, planiranje. Treca moguca sila - sami urbanisti - nije se pokazala kao subjekat sposoban ili dovoljno svestan i snazan da transformise one elemente urbanizma koji joj prirodno pripadaju. Tako se desilo da je urbanizam zapravo izmenjen pod dejstvom investicionih i zakonskih promena, a sasvim malo ili nimalo pod dejstvom samih urbanista. Izmene koje su se dogodile u proteklim godinama obuhvatile su promenu a) predemta urbanizma, b) promenu pogleda na sistem planova i nacin njihove izrade i najzad c) promenu institucionalnog okvira urbanizma. Ono sto nije promenjeno, a sto je zavisilo samo od urbanista, jeste doktrinarni okvir struke.

Stalni nedostatak novca za obimniju izgradnju privrednih, stambenih i pratecih objekata, opadanje investicija za izgradnju infrastrukturnih sistema, uredjivanje javnih gradskih povrsina ili parkova - doveli su vremenom do promene kljucnog predmeta urbanistickog rada. Konvencionalni i najtrazeniji tip plana iz osamdesetih - a to je bio plan za rekonstrukciju shvacenu kao jedinstven gradjevinski zahvat na vecem broju gradskih blokova - sada je zamenjen nacrtima koji pruzaju mogucnost popune praznih parcela unutar gradskih blokova ili rekonstrukcije malog obima koje obuhvataju jednu ili nekoliko parcela.

(Kraj u sutrasnjem broju)