DR RATKO BOZOVIC O MEDIJIMA KAO SOVINISTICKOJ AVANGARDI

Mediji pod kontrolom drzave ne postuju stvarnost, vec prave informativnu stvarnost. Radi se o “simuliranju stvarnosti", zato sto prave sliku “kao da postoji - to sto ne postoji", predvidjajuci, naravno, da i ono “sto postoji - ne postoji"

Mirjana Kalinic

Uz pomoc strogo kontrolisanih drzavnih medija pravljene su brze medijske promocije onima koji su rezimu bili potrebni, isto tako vrsena je brza i brutalna medijska satanizacija onih koji su etiketirani kao protivnici rezima. U opticaju su bile “jake" reci poput: “Izdajnik", “strani placenik", “najamnik"... “neprijatelj". Posebno je satanizovana opozicija koja je, navodno, bila zagovornik “rata", “sukoba", “krvoprolica", “nasilja", koja nudi “haos i bezumlje", “razaranje", “politicku zavisnost od drugih" i “nazadovanje", “vracanje u proslost". Opozicija nije imala prilike da tako stvoreni imidz koriguje. Nesto slicno videli smo i ovih dana u predreferendumskoj kampanji.

Ideoloska arheologija

Uvezban je govor mrznje, objasnjava nas sagovornik, i to, kako kaze, u svim situacijama. “Posebno kada su se pripremali vazni politicki zaokreti - odluke, kada se trasirao novi kurs, kako oni kazu. Tako se vrsila medijska priprema za antibirokratsku revoluciju, pa je onda kobojagi stvaran prostor za uspostavljanje pluralisticke demokratije, potom je izvrsena zestoka priprema “patriota" za rat, da bi na kraju ratotvorci uz pomoc medija preko noci bili preoblikovani u mirotvorce. Znaci, rezimski mediji mogu sve, ako je politicki celishodno. A, politicki celishodno ne znaci da je i politicki racionalno, ili da je civilizacijski opravdano, ili da ima smisla", objasnjava dr Ratko Bozovic, konstatujuci da je u ovom trenutku govor mrznje - dijagnoza, i to najneposrednija dijagnoza.

“Na sceni je opasno manipulisanje informativnog dzina - televizije. U stvari, radi se o dzinu cija je glava u tudjim rukama, zato on nije priseban, nije kreativan i nije slobodan. Drzavna televizija je u sluzbi vladajuce partije, odnosno vladajuce koalicije. RTS je satanizovala opoziciju, dok je opozicije bilo. Sada demonizuje Djukanovica kao neistomisljenika, u stilu one vulgarne propagande u kojoj se ne biraju reci", istice dr Bozovic.

Inace, predsednik Milo Djukanovic u ovdasnjim strogo kontrolisanim medijima etiketiran je kao “veleizdajnik", “antijugosloven", zatim, “da su gospodar Crne Gore i njegovi janicari sluge stranih sila" i tome slicno.

Topuzina koja udara u glavu

Mediji pod kontrolom drzave ne postuju stvarnost, vec prave informativnu stvarnost. Radi se, prema recima naseg sagovornika, o “simuliranju stvarnosti", zato sto prave sliku “kao da postoji - to sto ne postoji", naravno previdjajuci da i ono “sto postoji - ne postoji".

“To je jedno maksimalno falsifikovanje stvarnosti. U tom smislu mi smo u mnogo cemu jedno pretpoliticko, preddemokratsko, predtelevizijsko drustvo. Ovde se prepoznaje agitpropovski duh, jos iz pedesetih godina. Od tada do danas, prisutan je kontinuitet nasilja u odnosu na medije, u kome je, zapravo, degradirana profesija novinara. Mihajlo Bjelica, u svojoj knjizi ’Mediji i politicka moc’, ponasanje medija u Srbiji od '90. do '97. godine vidi kao cistu suprotnost ciljevima demokratskog poretka. Ovde se radi o nastavljanju agitpropa, gde je novinar bio instrument partijske masinerije", kaze dr Bozovic.

Po njemu nasi mediji ce uci u istoriju kao podstrekaci sukoba svih vrsta, gotovo da nema fragmenta i egzistencije koji ovde nije bio u sukobu. “Sve je sukobljeno iz fizure i sistema vrednosti vladajuce partije. Imali smo medije kao sovinisticku avangardu, kao proizvodjace straha i mrznje; uvezbani za politicko- psiholosku represiju ucinili su ljude ravnodusnim pred prizorima smrti. Ljudi su otupeli pred uzasima nasilja. Nikome nije bilo do istine, branila su se politicka uverenja, vlast, a ne cinjenice. Nasa javna scena je fantomska, stvarnost je izoblicena i falsifikovana", rekao je na kraju razgovora za “Nasu Borbu" dr Ratko Bozovic.