DANAS SEDNICA SAVETA MINISTARA EU U LUKSEMBURGU

Savet ministara EU ce danas, kako je najavljeno, odobriti jacanje evropske pomoci Crnoj Gori, u znak podrske demokratskim reformama koje je zapoceo predsednik Djukanovic.

Mirko Klarin
dopisnik “Nase Borbe" iz Brisela

Evropski odgovor na referendumsku poruku i navedenu “pojacanu aktivnost" ce, kako se najavljuje, biti viseslojan. Kao prvo, Savet ministara ce usvojiti izvestaj i operativne zakljucke Komisije o postovanju uslova iz tzv. regionalnog pristupa EU zemljama Jugoistocne Evrope (SRJ, BiH, Hrvatska, Makedonija i Albanija), o kojima je “Nasa Borba" vec opsirno pisala. Polazeci od stava da je razvoj bilateralnih odnosa, odobravanje trgovinskih povlastica, kredita ili bespovratne pomoci... njihovo “unutrasnje pitanje", Komisija je zakljucila da prve tri navedene zemlje ne ispunjavaju uslove za unapredjenje odnosa sa EU, te da ti odnosi, do daljeg, ostaju zaledjeni na sadasnjem nivou. To, u slucaju Beograda, znaci da ostaje “na nuli". Jedan od razloga za takav evropski stav je vec pomenuto “unutrasnje pitanje", tj. Kosovo, a drugi je, barem kako se navodi, “nezadovoljavajuci stepen unutrasnje demokratije u Srbiji." Ne treba sumnjati da ce Savet ministara danas odobriti i usvojiti takve operativne zakljucke Komisije. Mada se u njima navodi da uslovi iz regionalnog pristupa vaze za “drzave kao celine", te da nema nacina da se iz predlozenih mera izuzimaju “delovi drzava" koji te uslove postuju. Savet ministara EU ce danas, kako je najavljeno, odobriti jacanje evropske pomoci Crnoj Gori, u znak podrske demokratskim reformama koje je zapoceo predsednik Djukanovic.

Kao drugo, Savet ministara ce usvojiti i pravnu regulativu za primenu sankcija koje su - protiv SRJ a povodom Kosova - usvojene 19. marta 1998. Rec je, podsetimo, o embargu na izvoz oruzja i “represivne opreme" u SRJ, moratorijumu na izvozne i investicione kredite i zabrani izdavanja viza odredjenom broju srpskih policijskih zvanicnika, po evropskim ocenama odgovornim za represiju na Kosovu. Kako je EU prvi put u svojoj istoriji istupila sa takvim sankcijama, transformisanje “zajednicke (politicke) pozicije" u pravno obavezujuce instrumente je, kako saznajemo, bila mukotrpno. Ekspertski timovi su se, pri tom, suocili sa nizom unutrasnjih, institucionalnih i pravnih problema. Kako nam je objasnio jedan od eksperata ukljucenih u pripremu regulative, problem je bio kako da se sankcije protiv Beograda usklade sa slovom Evropskih ugovora, kako im se problem kasnije ne bi vratio u tezem obliku. “Bilo bi suludo da podrivamo implementaciju Evropskih ugovora... samo zat! o da bismo kaznili Milosevica!" - primetio je, tim povodom, nas sagovornik.

Sa istim problemom ce se EU suociti i ukoliko u sredu Kontakt grupa ostvari svoje pretnje i uvede nove sankcije, pocev od najavljenog zamrzavanja fondova SRJ i Srbije u inostranstvu. I to bi, takodje, bila “premijera" za EU, odnosno politicka odluka koju nece biti jednostavno pravno regulisati. Kako su, medjutim, i “petnaestorica" u vec pomenutoj “zajednickoj poziciji" od 19. marta usvojili navedenu pretnju Kontakt grupe, moze se ocekivati da ce je - u predvecerje rimskog sastanka - ponoviti i danas iz Luksemburga. Kao sto se, takodje, moze ocekivati da ce - uprkos u uvodu pomenutoj referendumskoj poruci - “petnaestorica" istrajati na zahtevu za otvaranje “znacajnog dijaloga uz prisustvo trece strane". Mogao bi se, prema nasim izvorima, ocekivati i izvesni “jezicki rebalans": da se, naime, pojaca pritisak i na drugu stranu koja je neophodna za dijalog, te da se s tim u vezi uputi, makar i izmedju redova, odgovarajuca poruka liderima kosovskih Albanaca.