EKSKLUZIVNO: MILO DJUKANOVIC O USPESNOJ POSETI AMERICI I PREDSTOJECEM SUSRETU SA SLOBODANOM MILOSEVICEM

Amerikanci su savrseno dobro razumeli i pokazali su spremnost da podrze “crnogorsku alternativu", ocenjujuci je kao buducnost Jugoslavije - sumirao je svoju “americku etapu" Milo Djukanovic. U ponedeljak “probijanje leda" sa Milosevicem na prijem povodom Dana drzavnosti

Slobodan Pavlovic
dopisnik “Nase Borbe" iz Vasingtona

Pred povratak iz Amerike - koju napusta vise nego zadovoljan rezultatima protekle cetvorodnevne posete - predsednik Crne Gore Milo Djukanovic rekao nam je prvo nesto sto ga ocekuje neposredno posle povratka kuci. A, to je potvrda nagovestaja da ce se u ponedeljak sresti najzad u Beogradu sa jugoslovenskim predsednikom Slobodanom Milosevicem, na prijemu povodom Dana drzavnosti SRJ.

“Da, obavesten sam da je taj poziv stigao u Podgoricu i ja verujem da cu ga prihvatiti. Imajuci u vidu dosadasnje odsustvo kontakta izmedju predsednika Jugoslavije i predsednika Crne Gore, mislim da su se oni opredelili za ovaj pristup da se zadovolji forma. A, na drugoj strani, sto se mene tice, ja cu otici svuda gde se obelezava znacajan datum za Jugosaviju. Jugoslavija je moja drzava i ne vidim razlog da bi iko mogao da selektira moje prisustvo na nekim takvim skupovima" - rekao nam je Djukanovic povodom ovog ponedeljnickog probijanja leda sa Milosevicem, pominjuci pritom isto to i kao razlog sto se u petak uvece pojavio na prijemu koji je povodom Dana SRJ priredio u Njujorku jugoslovenski predstavnik u UN Vladislav Jovanovc.

To je, medjutim, od onoga sto ce biti u ponedeljak i sto je bilo sinoc. A, kad je rec o onome sto se idogadjalo proteklih nekoliko dana u Vasingtonu, crnogorski predsednik prvo je zeleo da izrazi zadovoljstvo sto je tako uspesno okoncana i ova americka etapa njegove tekuce operacije upoznavanja najvisih predstavnika drzava iz sastava Kontakt grupe (to je sad nova firma za velike svetske sile) sa inicijativama koje je pokrenula nova rukovodeca garnitura u Podgorici.

- Cilj dolaska u Vasington bio je da se produbi i onako vec pozitivan politicki dijalog koji je u poslednje vreme uspostavljen izmedju SAD i Crne Gore. Posebna zelja bila mi je da se jos detaljnije predstavi program “novog pocetka", za koji smo se i ovde saglasili da predstavlja realni i savremeni politicki pogled na buducnost Crne Gore i, uopste, Jugoslavije. U Vasingtonu nam je jasno receno da taj nas program predstavlja, pored ostalog, i znacajno osvezenje u odnosu na onaj vec zamorni pogled koji medjunarodna zajednica ima prema SRJ. Pogled, koji se uglavnom sadrzavao samo na Milosevicevom politickom stanovistu. Mogu da kazem da je podrska koju smo u Vasingtonu dobili za nas program bila apsolutna.

Pomenuta politicka podrska i saglasnost koja je postignuta u razgovorima, demonstrirana je vec i najavon konkretne podrske koju su SAD spremne da pruze reformskim iskoracima Crne Gore. Pored onih 5,9 miliona dolara, u vidu pomoci koju je Medlin Olbrajt obnarodovala u sredu, na zajednickoj konferenciji sa Djukanovicem u Stejt dipartmentu, planiraju se - kako cujemo sa obeju strana - i neke nove inicijative u tom pravcu. Crna Gora se, ocigledno, pretvara polako u novog americkog partnera na Balkanu?

- Ovo sto je objavljeno, predstavlja samo prvu etapu na tom planu. U toj fazi oni zele da nam pomognu u razvoju malih i srednjih preduzeca, poljoprivrede, turizma i nezavisnih medija, s tim sto ce ozbiljno razmatrati i mogucnosti za dalju pomoc Crnoj Gori. Ocekujem, isto tako, da ce SAD uticati na Evropsku uniju da nam se obezbedi potrebna podrska na na putu za koji smo se opredelili.

- “Spoljni zid" sankcija predstavlja ozbiljnu prepreku u tim njihovim nastojanjima?

- Taj “spoljni zid" predstavlja veliku otezavaju okolnost, ali i prepreku koja bi se relativno lako mogla ukloniti. To je, medjutim sad druga prica... U tom celokupnom kontekstu, inace, veoma vazan je ovaj njujorski sastanak Americko-jugoslovenskog saveta za poslovne odnose, a posebno zbog cinjenice da je na taj skup dosao u specijalni predsednikov izaslanik ambasador Robert Gelbard. Njegovo istupanje u NJujorku visestruko je znacajno i kao signal i stimulans administracije poslovnim ljudima da sa svojim investicijama krenu prema Crnoj Gori.

- Ovo sto je Vama proteklih dana bilo receno i zvanicno najavljeno, nagovesteno je bilo prilicno jasno pre mesec dana u razgovorima koje je ovde imala delegacija Skupstine Crne Gore, predvodjena g. Svetozarom Marovicem? Ovde sad ponavljam pitanje koje sam tad i njemu postavio: da li je od Vas trazena neki ustupak, neka protivusluga ili ista drugo za politicku podrsku i pomoc koja iz Amerike krece prema Crnoj Gori?

- Apsolutno - ne. Nijedan razgovor sa americkom stranom nije isao u tom pravcu. Razgovoralo se, uglavnom, o odnosima u jugoslovenskoj federaciji i o krizi na Kosovu.Ja sam im bez ustezanja i bez ikakvih zanosenja ponovio vec poznate i javno saopstene stavove koje imam na tom planu. Povodom odnosa u federaciji, rekao sam im da je moja politika zasnovana na modernijem i realnijem pogledu na buducnosti Jugoslavije u odnosu na Milosevicevu politiku. Nasu sustinsku razliku na jugoslovenskom politickom planu predstavio sam kao sukob konzervativnih i demokraskih snaga. Mislim da su oni to savrseno dobro razumeli i pokazali su spremnost da podrze nasu alternativu, ocenjujuci je kao realnost i buducnost Jugoslavije.

- Kosovo? O tome se puno razgovaralo? Posebno je bilo primeceno da je Vas boravak u Vasingtonu obuhvatio i posetu Pentagonu i susret sa sekretarom za odbranu Koenom?

- U razgovorima o Kosovu upozorio sam da bi svako njihovo eventualno zaostravanje na pitanju Kosova - zaostravanje u smislu predloga koji bi podrazumevao izdvajanje Kosova iz sastava Srbije - upravo islo na ruku Milosevicevoj nameri da homogenizuje nacionalne strasti oko pitanja Kosova na platformi protiv medjunarodne zajednice, sto bi na kraju samo jos vise pojacalo unutrasnji raskol na srpsko- albanskoj liniji. Predlozio sam da se mnogo intenzivnije razmislja o resenju u vidu varijante autonomije za Kosovo, koja bi obezbedila potpunu zastitu manjinskih prava albanskog naroda u Srbiji i Jugoslaviji. Podrzao sam zahtev za neodloznim dijalogom, bez preduslova, o Kosovu, uz obavezno prisustvo medjunarodnog predstavnika. Receno mi je da ce taj stav biti veoma ozbiljno razmatram u njihovom daljem razmatranju situacije na Kosovu.

- Sta se moze ocekivati u Rimu, 29. aprila, na sastanku Kontakt grupe?

- Amerikanci nisu zeleli da se izjasnjavaju o svom predlogu za Kosovo. Po njima, Kontakt grupa ne nudi resenje vec samo trazi da se odmah zapocne dijalog, u kome se jedino iskljucuju ekstremne pozicije. A, to znaci: nema nezavisnosti, nema status kvoa i dodjite dijalogom do resenja. Medjutim, i njima je jasno da je tako siroko postavljen manevarski prostor i za kosovske Albance i za vlasti u Srbiji u sustini proizveo jedan vakuum u trazenju resenja. Doveo je do jalovosti i zbog toga ce, verovatno, Kontakt grupa morati u Rimu da se pojavi sa nesto vise inicijative i sa pritiskom i na jednu i na drugu stranu. I zbog toga im je, kako su rekli, komunikacija sa nama bila veoma korisna.

- Zalite li za necim sto niste uradili otkad ste na mestu predsednika Crne Gore?

- Zao mi je sto nije doslo do konstruktivnije saradnje sa drugom federalnom jedinicom i sa organima SRJ. Smatram da je to bio cist gubitak vremena, sa stanovista potreba SRJ. Medjutim, mislim da sam tu uradio sve sto je bilo u mojoj moci. Sa moje strane postajala je apsolutna spremnost na tu saradnju, ali je od strane predsednika SRJ nastavljeno ignorisanje nove drzavne strukture u Crnoj Gori. Mislim da je to, pre svega, na stetu nase zajednicke drzave, s tim sto najveca odgovornost za takvu politiku ne lezi na Crnoj Gori, niti na meni - vec upravo na predsedniku SRJ.

- Ko zna, mozda je to ostalo da saceka ponedeljak i Vas 102. dan na mestu predsednika Crne Gore?

- Videcemo. Ja bih, zaista, voleo da dodje do normalizacije tih odnosa. Da dodje do jednog trezvenijeg politickog stava federalnih organa u Beogradu, ali moram da kazem da ja, zaista, dalje necu biti inicijator nekih takvih resenja. Mislim da Crna Gora pokazuje vise nego iskrenu privrzenost jugoslovenskoj federaciji, ali da bi jedna zajednica opstala potrebne su makar dve strane. A, u ovom slucaju nismo prepoznali jasno deklarisanu spremnost druge strane za saradnju i za nastavak zivota u zajednici.