UPRAVNI ODBOR UDRUZENJA BANAKA JUGOSLAVIJE

Na bankarskom skupu izrazena neverica da ce biti uvedene nove sankcije. Ni Borka Vucic ni Mileta Babovic nisu znali da odgovore kakva je sudbina Zakona o vracanju stare devizne stednje

“Samo zahvaljuci blagovremenoj intervenciji Narodne banke Jugoslavije veliki broj banaka je izbegao stecaj. Bilo bi mnogo vecih lomova i havarija da NBJ nije olaksavala poslovanje bankarskom sektoru. Likvidnost jednog broja banka nije pravo stanje njihovog poslovanja jer se knjize i kamate koje nikad nece biti naplacene", rekao je na jucerasnjoj sednici Upravnog odboraUdruzenja banaka Jugoslavije Milos Milosavljevic, predsednik Odbora, navodeci primer da su pre dve i po godine nenaplacene kamate jednog lose stojeceg preduzeca bile 400.000 a sada cak cetiri miliona dinara.

Ceo imovinski bilans jugoslovenskih banaka trenutno nije veci od 10milijardi dolara, dok im je trajni kapital svega milijardu dolara, a kamatonosna aktiva 1,7 milijaradi dolara. Ovi podaci, prema recima Slobodana Vukovica, predsednika Prve preduzetnicke banke, dovode u sumnju procenu da ce se devizni racun NBJ uvecati za 80 do 100 miliona dolara na osnovu povecanja obavezne devizne rezerve koju su banke duzene da poloze ukoliko zele da zadrze srednje i veliko ovlascenje. Njegov predlog je da se smanji ovaj iznos jer ce u suprotnom veliki broj banaka da se integrise tako da bi jedno ovlascenje bilo dovoljno za celu grupaciju.

Sa ovom ocenom Vukovica slozila se vecina clanova Upravnog odbora kao i sa predlogom da se pomeri rok do kada bi devizni depoziti trebalo da budu uplaceni. Prema odluci NBJ ovlascene banke su duzne da do 30. aprila obezbede novi iznos sredstava za ovu namenu, ali kako je juce obecao Zarko Trbojevic, viceguverner NBJ, ta odluka ce biti promenjena.

Ove depozite banke mogu da uplate u bilo kojoj stranoj valutu i same snose troskove konverzije ukoliko zele da koriste samo odredjenu valutu. Jos nije precizirano kolika ce biti kamata na ove devize, ali je sigurno, najavio je Trbojevic, da ce biti onolika koliko NBJ dobija na svoja sredstva na inostranim racunima. Za sada NBJ nije pristala da bankama pripisuje kamatu i na sredstva po vidjenju, mada je predlog bankara da i ovaj njihov novac ima svoju cenu. Na medjubankarsko devizno trziste ukljucuje se sve vise banaka, mada za sada banke uglavnom kupuju devize. Tako je, prema podacima Trbojevica, za poslednjih 17 dana od prodatih 20 miliona dolara ucesce NBJ bilo 94 odsto.

Devizne rezerve znacajno ce biti povecane zahvaljujuci dogovorenoj prodaji benzina i elektricne energije za stranu valutu, naglasila je Borka Vucic, predsednik Beogradske banke. Mesecno bi samo od prodaje benzina prema njenoj racunici trebalo da se uknjizi oko 25 miliona maraka, a pokazalo se da Elektrodistribicija nije spremna da proda toliko struje koliko je narod spreman da plati u devizama. Devize koje su gradjani davno ulozili u banke nece skoro biti vracene, moglo se zakljuciti iz jucerasnjih usputnih rasprava o sudbini Predloga zakona o vracanju stare devizne stednje. Tako je Borka Vucic zapitala zasto se cuti o ovom zakonu kad je mnogo bankara na mestima gde bi trebalo da se zna zasto ceka njegovo usvajanje. Ni Mileta Babovic nije imao odgovor na pitanje zbog cega je Predlog zakona “zakocen" u Skupstini Jugoslavije. Zarko Trbojevic je na pitanje moze li Srbija staru deviznu stednju isplatiti po receptu iz Crne Gore odgovorio “Pitajte to nekog drugog".

Konvencija o kamatnim stopama koju priprema Udruzenje banaka Jugoslavije trebalo bi da bude okoncana iduce nedelje. Vise od 20 banaka ucestvuje u izradi analiza i daje svoje predloge, a princip je, istakao je Trbojevic, da se kamate slobodno formiraju i da budu realno pozitivne.

M. Vukovic