POSLEDICE SANKCIJA IZ ’92. PO NAUKU I OBRAZOVANJE U SRJ

Analiticari su procenili da su sankcije unazadile nauku u SRJ za dve do tri decenije i da jednom izgubljen korak sa svetom tesko moze da se uskladi

“Nastava ispod svih standarda", “Crni dani sive mase", “Univerzitet pred zatvaranjem", “Licnim vezama protiv sankcija", “I ugledna imena pod embargom"... Ovo su samo neki od naslova o stanju u nauci i obrazovanju koji su se pojavljivali u svim novinama samo nekoliko meseci posle embarga koji je Medjunarodna zajednica nametnula Saveznoj Republici Jugoslaviji. Bilo je potrebno samo pola godine pa da od cuvene izjave “jescemo i korijenje, ako treba, ali se saginjati necemo", zvanicnici pocnu da opisuju stanje koristeci kljucnu rec “katastrofa".

U dokumentu Saveznog ministarstva za informisanje, objavljenog aprila ’98. pobrojani su najdrasticniji primeri sankcija na naucnu saradnju SRJ sa svetom. Prema ovom izvoru, suspendovani su i ponisteni svi ugovori SRJ o medjunarodnoj, naucnoj, tehnoloskoj i tehnickoj saradnji (i clanstvo) sa najuticajnijim svetskim organizacijama, a steta je izrazena u milionima dolara. Stopiran je i rad na projektima, naucna prepiska i razmena. Jugoslavija je iskljucena i iz medjunarodnih banaka podataka, koje su pod kontrolom EU i OECD, cime je sprovedena prava informativna blokada. Zabranom izvoza opreme u SRJ zaustavljena je modernizacija, a popravka postojecih masina, morala je da se vrsi uz pomoc snalazljivijih domacih majstora.

Vise od 500 jugoslovenskih naucnih radnika i mladjih strucnjaka moglo je godisnje da racuna na usavrsavanje u inostranstvu preko Fulbrajtovog i ostalih programa. Embargo je sve to stopirao, a jedine zemlje u koje se moglo tada ici, ili sa kojima naucno-tehnoloska saradnja nije potpuno zamrla, bile su Libija, Kina, Indija, NDR Koreja, Kuba, Argentina i Brazil.

Rezolucijom 757 Saveta bezbednosti OUN blokirana je i medjunarodna prosvetno-kulturna saradnja na bilateralnom i multilateralnom planu, sa skoro svim zapadnim, istocnim i “nesvrstanim" zemljama. Cetrnaest biletaralnih i sedam multilateralnih konvencija o priznavanju diplome i skolskih svedocanstava stavljeno je pod znak pitanja.

Sankcije su pogodile i skolski i univerzitetski zivot u SRJ. Samo je Univerzitet u Beogradu do embarga saradjivao sa vise od 80 visokoskolskih ustanvoa u svetu. Posle 1. juna ’92. sve je prekinuto. “Kompletan naucno-tehnicki i istrazivacki rad je onemogucen, sto dovodi u pitanje i opstanak, narocito mladih kadrova, koji ne mogu da se usavrsavaju", upozorio je prof. dr Dragan Kuburovic, tada prorektor, na tribini koja je organizovana mesec i po dana posle uvodjenja sankcija. Tada je ukazano i na alarmantan odlazak mladih strucnjaka i uglednih profesora univerztieta iz zemlje. Koliko je strucnjaka, asistenata, istrazivaca i doktora nauka napustilo SRJ od ’92. do ’94. (to je vreme najmasovnijeg odlaska).

Samo iz cetiri najveca beogradska instituta - Instituta “Mihajlo Pupun", Instituta za nuklearne nauke iz Vince, Instituta za fiziku i Instituta za molekuralnu genetiku i geneticko inzenjerstvo - otislo je od januara do avgusta ’92. oko 200 naucnih radnika. Odlazak intelektualne elite je gubitak, ne samo ljudskih resursa, vec i ulozenih para, jer skolovanje mladog naucnika kosta izmedju 50 i 100.000 dolara. Nastavu u skolama, a narocito na fakulttima sa eksperimentalnom nastavom, kako sankcije odmicu, a zalihe se smanjuju, blokada sve vise ugrozava. Nema hemikalija, opreme, casopisa, a besparica u kojoj se nasla drzava dodatno otezavaju nastavu i vezbe. Univerzitetski rad se sve vise, kao i bavljenje naukom, svodi na dovijanje i privatne kontakte, preko kojih se odrzava linija sa “normalnim" naucno-istracivacko obrazovnim radom. Sa hiperinflatornim udarom, sve se jos vise dovodi u pitanje, narocito kad se plate univerzitetskih naucnih radnika svedu na par nemackih maraka. Analiticari su procenili da su sankcije iz ’92. unazadile nauku u SRJ za dve do tri decenije i da jednom izgubljen kontakt i korak sa svetom tesko moze da se uskladi.

O. Nikolic