SUDJENJE SA POLICIJOM U SRBIJI LICI NA LUTRIJU

Zakon o krivicnom postupku u svojim odredbama ne predvidja privodjenje okrivljenih pripadnika organa unutrasnjih poslova pred sud za slucaj da su uredno pozvani, a ne odazovu se

Posle skoro tri godine od kada je preminuo Dusan Lukic iz Velike Mostanice, beogradsko Okruzno javno tuzilastvo podiglo je optuznicu protiv trojice policajaca zbog krivicnog dela iznudjivanja iskaza. Lukic je preminuo 23. marta 1995. godine, najverovatnije od posledica batinanja bejzbol palicama u policiji, a njegova supruga je pozivajuci se na iskaze svog muza i fotografije iz bolnice (gde se vidi “rukopis" teskih batina) vodila trogodisnju bitku po sudovima kako bi policajce Gorana Markovica Gicu, Junuza Junuzija i Gorana Jaksica izvela pred lice pravde.

Policija je Lukica uhapsila 5. marta iste godine prilikom kradje automobila blizu zgrade VMA sa jos jednim kompanjonom, i odvela ga u OUP Savski venac gde ga je “obradjivao" inspektor Markovic, a potom u Odeljenje za motorna vozila SUP Beograda u kome je inspektor Junuzi uz pomoc tadasnjeg sefa Gorana Jaksica nastavio sa “ispitivanjem" osumnjicenog. Kada je uhapseni prebacen u Centralni zatvor, bio je u jako teskom zdravstvenom stanju, potpuno modar od batina, pa je ubrzo prebacen u Urgentni centar gde je preminuo nakon dvadeset dana od posledica povreda.

Slucaj Dusana Lukica prolongiran je do krajnjih mogucnosti pred istraznim organima, a policajci optuzeni za iznudjivanje iskaza sve vreme su negirali svoju umesanost. Nekoliko drugih slucajeva, slicne “sadrzine" takodje se prolongira pred sudovima, a roditelji ili rodbina bivaju primorani da potrose silan novac na advokate i sudske troskove iako najcesce ne uspevaju da stvari isteraju na cistinu.

Najdrasticniji slucaj je smrt Senada Kicare (22), koji je preminuo 23. oktobra 1993. godine u Novom Beogradu. Te noci oko cetiri sata policija je dosla da uhapsi Senada u stanu gde je ziveo, u Gandijevoj ulici. Poceli su pretres stana i videli da je Senad poceo da bezi preko terase. Krenuli su u poteru za njim i uhvatili ga, a onda poceli, pred roditeljima i probudjenim komsilukom besomucno da ga biju. Ubacili su ga sa lisicama na rukama u patrolna kola i odveli. Nakon toga, sutradan ujutru policija je dosla da fotografise stan porodice Kicara, rekavsi da se lekari bore za Senadov zivot i da ce “obdukcija sve razjasniti". Mladicev otac ubrzo u KBC “Bezanijska kosa" saznaje da je njegov sin preminuo i da je prebacen na sudsku medicinu. Roditelji podnose Okruznom javnom tuzilastvu krivicnu prijavu protiv policajaca OUP Novi Beograd Zorana Rajkovica i Petra Brajovica zbog krivicnog dela nanosenja teskih telesnih povreda kvalifikovanih smrcu. Rezultati obdukcije, koje su roditelji dobili nakon 13 meseci, ukazali su da je Kicara imao krvne podlive, nagnjecenje glave, trupa i ekstremiteta, nastalih usled “visekratnog dejstva tupine mehanickog orudja". Vestaci su utvrdili da je uzrok smrti prestanak rada srca zbog “postojanja urodjene mane". Policija, takodje, tvrdi, da je on umro zbog “srcane mane", iako ta slabost ranije nije primecena kod Kicare prilikom lekarskih pregleda (u vojnoj zdravstvenoj knjizici pise da je sposoban za vojnu sluzbu).

Krivicna prijava koju su roditelji podneli OJT, zavrsila je u Cetvrtom opstinskom sudu gde je odbacena. Roditelji su zatim sami u svojstvu ostecenih kao tuzioca preuzeli krivicno gonjenje i u toku je postupak pred ovim sudom pod pravnom kvalifikacijom zlostavljanja u sluzbi, sto je lakse krivicno delo (ali drugacije nije postojala mogucnost za pocetak procesa).

Iskustva govore da je u ovim, a i drugim slucajevima kakvih ima u Srbiji, polozaj javnih tuzilastava podredjen u odnosu na policiju, iako je zakonom predvidjeno upravo obrnuto. Javna tuzilastva, mada obavestena o slucajevima protivpravnog lisavanja slobode i postupanja policije najcesce ne preduzimaju krivicno gonjenje. Kada sami osteceni podnesu prijavu protiv policije, ona se uglavnom odbacuje, ili se desava da tuzilastvo niti odbaci niti prihvati prijavu, cime se onemogucava privatno gonjenje. Ako predmet, ipak, stigne do suda, sve se odugovlaci zakazivanjem istraznih rocista i glavnih pretresa u dugim vremenskim rasponima, a ishod je predvidljiv - ili su u pitanju oslobadjajuce a ponekad i uslovne presude, ili zbog odugovlacenja zastari pokretanje odnosno vodjenje postupaka. Konacno, Zakon o krivicnom postupku u svojim odredbama ne predvidja privodjenje okrivljenih pripadnika organa unutrasnjih poslova pred sud za slucaj da su uredno pozvani, a ne odazovu se. Sudjenje sa policijom, zbog svega ovoga, kazu oni sa iskustvom, zato u Srbiji lici na lutriju.

D. Petrovic