DARINKA NIKOLIC, SELEKTOR 43. STERIJINOG POZORJA

Pozorista ni ove sezone ne izbegavaju savremenu domacu dramu, a na repertoaru su i tekstovi nagradjeni ranijih godina Sterijinom nagradom

Nasa Borba: Rok predvidjen da pozorista izvedu predstave prijavljene za Sterijino pozorje je prosao. Iako svako poredjenje “hramlje", kakva je ova sezona u odnos uan prethodnu u kojoj se posle duzeg “susnog" perioda pojavilo cak petnaest novih tekstova?

Darinka Nikolic: Statisticki to izgleda ovako. Videla sam nesto vise predstava nego prosle sezone, oko tridesetak, od toga je jedanaest praizvedbi. To su “Govorna mana", Gorana Markovica, “Porodicne price" Biljane Srbljanovic, “Virus" Sinise Kovacevica, “Tarabelum" Srdjana Koljevica. Tu su i tekstovi Ivana M. Lalica, Igora Bojovica, Radoslava Stojanovica, Zeljka Hubaca, Miroljuba Nedovica, AleksandraBosnica.

N. B.: Sta je sa delima domace klasike, njihovim zanrovskim preimenovanjima i novim citanjima,

D. N.: Igraju se dva Sterijina komada “Pokondirena tikva" u reziji Egona SAvina i “Laza i Paralaza" Miroslava Benke kao i jedna Kocebuova “posrba" u Kragujevcu. Ono sto mene posebno raduje to su predstave radjene na tekstovima koji su vec nagradjeni Sterijinom nagradom, tu vidim smisao festivala. Takva je somborska “Afera neduzne Anabele" koja je aktuelizovana novim kraje, i Simoviceva “Hasanaginica" u Krusevcu i “Kamen za pod glavu" Milice Novkovic u Vrscu postavljena skoro kao anticka drama.

N. B.: Zajedno sa vremenom i pozoriste brze misli i oseca, brze se ceka Godo. Ima li vrucih tema i dnevno-politickih aktuelizacija kao koju godinu unazad kada je selektor Dejan Mijac primetio da “dramu pise svako i o svemu"?

D. N.: Nema, u tom smislu se situacija smirila. Nema zabrana, pamfletskih provokacija i “sumnjivih" tekstova. U pozoristu sve moze da se saopsti bez posledica. Pre samo nekoliko sezona bi bilo enzamislivo da se parafrazira dnevnik neke Mire Markovic i izvrgava ruglu neki Slobodan Milosevic, kao sto je danas, na primer, u predstavi “Porodicne price", sve sa visokim predstavnicima vlasti na premijeri.

N. B.: Kakve su provokacije u estetskom smislu, sta je sa alternativnim teatrom, koji rediteljski senzibilitet preovladjuje, ima li mesta pitanju da li ce Pozorje biti glumacko ili rediteljsko?

D. N.: Alternative nema sem u organizacionom smislu. Domace pozoriste se trazeci izraz zaustavilo kod posmoderne. Nema vecih repertoarskih “iskakanja" kao sto je prosle sezone bila predstava “Putovanje za Nant". Ima cvrstog rediteljskog koncepta kakva je “Pokondirena tikva" Egona Savina, ali i predstava koje su samo “novo pakovanje" kakva je “Laza i paralaza". U glumackom smislu nema glumackih vrhova ali ima sjajnih ulgoa koje nose predstavu i dobrih kolektivnih igri kao u podgorickom “Gorskom vijencu".

N. B.: Kada je domaci pozorisni prostor promenio format da li su se promenila i shvatanja gde je centar, a gde pozorisna provincija?

D. N. Prvo se oseca odsustvo Jugoslovenskog dramskog pozorista, zatim gubljenje repertoarskog identiteta pozorista. Sva pozorista igraju sve, od vodvilja do klasike. Srpsko narodno pozoriste je jedno od takvih. Ono, istina ima dve predstave na savremenom domacem tekstu “Rob ljubavi" i “Laki komad" ali one repertoarski vise pripadaju profilu “Zvezdara teatra". Prvaci velikih pozorista igraju u malim, pa se ta podela i time, za sto je primer krusevacka “Hasanaginica", sasvim izgubila.

N. B.: Sta je sa domacim tekstovima u inostranstvu? Godinama je Dusko Kovacevic bio nas najizvodjeniji autor u svetu.

D. N.: I ove sezone se Dusko Kovacevic i u Americi, ali ja nemam podrobnije informacije o tome. Do mene je stigal kaseta predstave “Imitacija zivota" po tekstu Vesne Ilkic koja se igra u Upsali u Svedskoj i videla sam u Brasovu “Sabirni centar" Duska Kovacevica.

N. B.: Predlazuci repertoar za proslo Pozorje, koje se ispostavilo uspesnim, napisal iste “Nista novo". Ove nedelje saopsticete Upravnom odboru i Umetnickom vecu svoj ovogodisnji izbor. U cemu ce biti to “nista novo"?

N. D.: Dvoumim se izmedju koncepcije. Prva je regidnija i vise ziheracka varijanta i sastoji se od sest dobrih komada. Druga podrazumeva osam predstava, izvesnu dozu rizika i, cini mi se, vise odgovara stvarnom stanju nasih pozorista ove sezone. MOzda toj varijatni treba dati sansu, jer, kaze Erik Bentli, remek dela se dogadjaju u velikim vremenskim razmacima, a pozoriste ipak svake veceri otvara vrata.

Z. Radovic.