KAKO JE ZDRAVSTVO U SRJ PREZIVELO (VEC) JEDNE SANKCIJE

Lekari su sa mrtvih skidali pejsmejkere i ugradjivali ih zivim pacijentima

“Dodjite za pet godina", naslov je iz jednog beogradskog dnevnog lista iz 1993. godine, koji je trebalo da, ironicno, pokaze da su lekari za vreme, tada aktuelnih, sankcija, mogli pacijentima da kazu da navrate kroz pet godina, jer, sada nemaju cime da ih lece. Uticaj sankcija na zdravstvo bio je, secamo se, zastrasujuci. Autor tih redova tada nije ni slutio koliko je njegova ironija imala los predznak...

Nakon tacno pet godina, na istom mestu, ista pretnja medjunarodne zajednice - novim embargom i novim udarom na ostatke narusenog zdravstvenog sistema nase zemlje.

Nas, verovatno, najveci greh, greh koji pripada i nama i svetu, jeste cinjenica da je u prvih sest meseci 1993. godine, na tri klinike, preminula 41 beba sa urodjenom srcanom manom. Nije bilo materijala za operaciju. Vise od cetiri stotine beba je tada cekalo na hitnu hirursku intervenciju. Ostala je zabelezena izjava Dusana Milovanovica, nacelnika kardiologije u Institutu za majku i dete, koji je rekao: “Operisana deca za rucak jedu kupus sa testeninom, a za veceru hleb proprzen na ulju".

Smrtnost dece od jedne do cetiri godine, vracena je na nivo za cak deset godina unazad. Savezna vlada je Ujedinjnim nacijama uputila memorandum o krsenju prava deteta, pokusavajuci da ukaze na pogubno dejstvo sankcija na zdravlje dece. Cuveni kardiohirurg dr Vladimir Hrnjak, poslao je pismo tadasnjem generalnom sekretaru UN Butrosu Galiju, sa spiskom od 300 imena dece koju je trebalo operisati i sa molbom, da on, umesto njega, izabere koju decu da operise a koju ne. “Resite moj eticki problem", napisao je tada dr Hrnjak, Butrosu Galiju.

Smrtnost odojcadi je porasla na 17 promila, za samo godinu dana (1992. godine bila je 14). “140 beba nije docekalo svoj prvi rodjendan", jedan je od naslova beogradskih novina iz tog perioda. Hendikepirana deca u Zavodu za rehabilitaciju u Sokobanjskoj ostala su bez grejanja i lekova, parafinska pakovanja za lecenje pravljena su od parafinskih sveca. Lekari su tada otvoreno upozoravali roditelje da im se deca mogu zaraziti u bolnici, dobiti neku bolnicku infekciju, i da su sami lekari ponekad izvor zaraze, jer medicinskog alkohola nema dovoljno, a sapun nije sasvim pouzdano sredstvo za dezinfekciju.

Slike iz psihijatrijske bolnice u Toponici kod Nisa, u kojoj je 26 ljudi umrlo u mukama, obisle su svet. Medju njima je bilo mnogo obolelih od tuberkuloze, zarazenih sugom... Tuzno je to sto ni danas ova bolnica ne prestaje da budi interesovanje novinara jer je jos uvek u ocajnom stanju. Stariji pacijenti su skidani sa terapije citostaticima, a lekari su sa mrtvih skidali pejsmejkere i ugradjivali ih zivim pacijentima.

Sredinom 1993. godine Savezna vlada je napravila Program zdravstvene zastite za vreme primene sankcija, koji je trebalo da maksimalno racionalizuje koriscenje zdravstvenih usluga. Preporucivano je kucno i ambulantno lecenje, kako se ne bi pravili veliki troskovi zbog bolnickog lecenja. Iz ovog restriktivnog Programa izuzeti su pacijenti kojima je neophodna hitna intervencija, deca do 18 godina, porodilje, fizicki i mentalno hendikepirani, oboleli od malignih oboljenja, dusevni bolesnici, bolesnici na dijalizi. Lekari su, u mnogim slucajevima, morali sami da nadju sponzora ako su zeleli da nesto od materijala nabave za bolnicu i pacijente o kojima se brinu.

Mnogi strani dopisnici setali su tada beogradskim bolnicama, praveci potresne reportaze o deci iz SRJ i o deci izbeglicama, koja nisu mogla da se lece. Agencija AP tada je prenela da je u prvih sest meseci ’93. godine umrlo pet puta vise pacijenata nego u istom periodu prethodne godine.

Jedini covek koji je tada pomenuo jos jedan poprilicno veliki problem, o kome su svi uglavnom cutali - problem srozavanja morala samih lekara - bio je tadasnji predsednik SRJ Dobrica Cosic, koji je, na jednom savetovanju, govorio o “unutrasnjem embargu", koji smo sami sebi postavili. Govorio je o “plavim deviznim kovertama" koje su ponekad bile jedini nacin da se do zeljene zdravstvene usluge dodje. Naslov - “Dodjite za pet godina!" - za mnoge je tada bio crni humor...

S. Milicic