ALBANOLOSKI INSTITUT U PRISTINI U VRTLOGU POLITICKE IGRE

Pomakom ka dijalogu i kompromisu ne moze se smatrati nedavno, u medijima pompezno najavljeno, “vracanje" zgrade Albanoloskog Instituta u Pristini. Utoliko pre sto, kako kaze nekadasnji i sadasnji direktor dr Sadri Fetiu, Institut nikada nije ni bio u sastavu Univerziteta

Nije potrebno bogzna koliko analiza da bi se utvrdilo sta je sve na Kosovu postignuto kao korak napred od kada su Slobodan Milosevic i Ibrahim Rugova stavili potpise na sporazum o skolstvu. O povratku albanskih djaka i studenata iz “paralelnih" ucionica u skole i na fakultete nema ni govora a narocito se pomakom ka dijalogu i kompromisu ne moze smatrati nedavno, u medijima pompezno najavljeno, “vracanje" zgrade Albanoloskog Instituta u Pristini. Utoliko pre sto, kako kaze nekadasnji i sadasnji direktor dr Sadri Fetiu, Institut kao samostalna naucna ustanova nikada nije ni bio u sastavu Univerziteta.

- Nama su simbolicno predali kljuceve u ime Grupe “tri plus tri" i ja mislim da su to politicke igre ali se sad, posle svega, ne bih bavio tim spekulacijama. Cak su nam i savetovali da u Institut ne udjemo istog dana kad je obavljena ceremonija primopredaje. Jer, kljucevi su i bukvalno bili “simbolika" s obzirom da nisu ni pripadali ulaznim vratima pa smo ih morali obiti da bismo uopste usli u zgradu, objasnio je Fetiu reporterima “Nase Borbe" i “Video Nedeljnika", prvoj novinarskoj ekipi iz Beograda koja je boravila u Institutu posle nedavnog “useljenja".

Zgrada Instituta je, podseca Fetiu, odlukom nacelnika Kosovskog okruga Milosa Simovica oduzeta 8. marta 1994. godine “uz navodno obrazlozenje da je neophodna preraspodela prostorija za pokrajinske organe". Osmoclana grupa predvodjena Veljkom Odalovicem tada je, tvrdi Sadri Fetiu, nasilno i uz pretnju oruzjem izbacila zaposlene u Institutu a sve potonje tuzbe i zalbe uprave nisu ishodile resenjem kojim bi sud potvrdio da je rec o ometanju poseda. Kao privremena skladista za arhiv, dokumentaciju, biblioteku, brojne eksponate i umetnicka dela posluzile su kuce i podrumi zaposlenih u Institutu i stalnih saradnika. U upravi Instituta tvrde da odluka o “iseljavanju" u medjuvremenu nije stavljena van snage ali to nije smetalo da se zgrada vrati bivsim i sadasnjim korisnicima. Po recima direktora Instituta “u zgradu je bila useljena katedra za biologiju tadasnjeg a valjda i sadasnjeg rektora Papovica ali svi oni koji su bili u Institutu nisu koristili ni dve trecine prostorija - neke kancelarije zatekli smo onako kako su izgledale kad smo otisli ’94 godine".

Sezdesetak zaposlenih ovih dana popisuju preostali inventar, sredjuju prostorije i sade zelenilo oko Instituta. Sadri Fetiu kaze da primaju skromne plate iz Fonda za finansiranje Kosova koji, inace, vec godinama sluzi i kao materijalna baza za paralelno skolovanje i studiranje na albanskom jeziku. Uz podsecanje na vremena kad je Institut imao saradnike iz brojnih naucnih institucija sirom bivse Jugoslavije, mesovite redakcije strucnih casopisa i publikacija na albanskom pa i projekte koji su stigli do Japana i SAD, u upravi tvrde da su i dalje institucija koja je otvorena za sve saradnike.

- Mi smo naucna a ne politicka ustanova a s obzirom da nauka priznaje istinu mi cemo ubuduce saradjivati sa svima koji zele nasu saradnju, kaze dr Sadri Fetiu.

Velimir Ilic