SAVETOVANJE EKONOMISTA JUGOSLAVIJE O UPRAVLJACKIM I VLASNICKIM PROMENAMA U PREDUZECIMA

Najmanje deviza potroseno na uvoz znanja i opreme, a stanje u privredi takvo da i bez novih sankcija ne treba ocekivati bolje dane

“Ukoliko se sa programa makroekonomske stabilizacije, odnosno prakse i politike povremene destabilizacije, ne predje na preobrazaj preduzeca nece biti ni stvarnog preokreta ni trajne koristi od bilo kakvih vladinih paketa, programa, finansijskih reprograma, uredbi i zakonskih promen." Ovu ocenu dr Petra Djukica nije osporio niko od ucesnika jucerasnjeg savetovanja ekonomista Jugoslavije, odrzanog na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, a zajednicka procena je da trenutno u nasoj zemlji ne postoji ni dovoljno volje ni interesa da se obave korenite promene vlasnicke strukture preduzeca i banaka.

Drustvena svojina, misljenje je dr Djukica, danas je najveci oslonac i izvor ekonomsko-finansijske stabilnsti vlasti. Preko nje je moguce uslovljavati ponasanje mnogih privrednih subjekata, kao i sprovodjenje politicke i ekonomske volje i monopola. Takodje, ovakva preduzeca su izvor licne koristi mnogih pojedinaca, pa i drustvenih grupa, koje nece lako pristati na identifikaciju vlasnistva i odgovornosti. Situacija nedovoljne konkurentnosti koju uslovljava dominacija drustvenih preduzeca odgovara i mnogim privatnim preduzecima, naveo je dr Djukic, obrazlazuci zasto ce se najavljene promene tesko i ostvariti.

Proslogodisnji gubici jugoslovenskih preduzeca od 15 milijardi dinara ilustruju stanje u kojem se nalazi domaca privreda, a podatak da tehnoloski kaskamo za svetom cetiri decenije ne uleva nimalo optimizma da bi, cak i u slucaju da nas zaobidje sve izvesnija ekonomska blokada, uskoro mogao da se dogodi privredni preporod.

Kao so na ranu deluje i ocigledna cinjenica da je poslednjih godina od svega sto smo uvozili najamanje deviza potroseno na uvoz znanja i opreme, naveo je dr Mladjen Kovacevic. Za ove potrebe narednih pet do sest godina trebalo bi da se obezbedi 50 milijardi dolara, ali te devize nece moci od izvoza da se prikupe, a drugi izvori u zemlji skoro da ne mogu da se pronadju. Stoga je potrebno da se vec u prvom krugu u proces privatizacije ukljuce stranci, a pogotovo je njihov kapital pozeljan u bankama cija sadasnja vlasnicko- upravaljacka struktura ne uliva poverenje gradjanima.

Dr Ljubomir Madzar smatra da je princip dobrovoljnosti i odsustvo preciziranja bilo kakvog roka u zakonskim propisima nepovoljno deluju na obavljanje vlasnicke transformacije. Kad se tome doda da nije u interesu ljudi koji upravljaju drustevnim preduzecima da bilo sta menjaju, kao i ne preterana zainteresovanost radnika za privatizaciju zbog straha da ce ostati bez posla jasno je da su minimalni izgledi da se uskoro bilo sta promeni. Ulazak radikala u Vladu Srbije i realizacija njihovih sadasnjih nagovestaja da ce se menjati propisi o vlasnickoj transformaciji moglo bi da deluju stimulativno na proces koji prakticno jos nije ni zapoceo, ako se izuzme prodaja Telekoma.

M. V.