ZAJEDNICKA KONFERENCIJA ZA STAMPU MEDLIN OLBRAJT I MILA DJUKANOVICA
Prva konkretna pomoc Crnoj Gori 5,9 miliona dolara
“Duh Crne Gore" treba da se prosiri na celu Jugoslaviju, rekla je Medlin Olbrajt. Priznanje Djukanovicu na
demokratskim i ekonomskim reformama “uprkos opoziciji iz Beograda". Kontakt grupa razmatra kaznene
mere (zbog blokade ozbiljnog i produktivnog dijaloga o Kosovu) koje nece pogoditi neduzno stanovnistvo
u Srbiji, Crnu Goru i susedne drzave sa Balkana
Slobodan Pavlovic
dopisnik “Nase Borbe" iz Vasingtona
“Kao sto vidite na primeru novog predsednika, Crna Gora je na visini!", glasila je dobrodoslica Medlin
Olbrajt Milu Djukanovicu na njihovoj jucerasnjoj zajednickoj konferenciji za stampu u Stejt departmentu.
Tesko je bilo ne nasmejati se na taj pozdrav, gledajuci stasitog dvometrasa iz Podgorice i njegovog
domacina, koja mu je po visini jedva negde iznad pasa. U svakom slucaju, ova pristupna sala bila je samo
uvod u dalju veoma prijatnu muziku za usi gostiju iz Podgorice, a narocito kad je - pozivajuci vlasti u
Beogradu da prihvate “duh Crne Gore" i da ga prosire na celu Jugoslaviju - drzavni sekretar saopstila da
ce SAD pomoci sa 5,9 miliona dolara neke od reformskih projekata koje je zapocela vlada u Podgorici.
U zajednickom istupanju pred izvestacima iz Stejt departmenta, Olbrajtova je odala posebno priznanje
predsedniku Djukanovicu za ono sto je u Crnoj Gori ucinjeno od januara naovamo na razvoju
demokratizacije, slobode stampe i medjunacionalne tolerancije, “uprkos ozbiljnoj opoziciji" koja mu na tom
terenu dolazi iz Beograda. Tom prilikom ona je, s tim u vezi, saopstila da je Klintonova administracija
pripremila vec i konkretne programe americke pomoci Crnoj Gori u oblasti nezavisnih medija,
privatizacije, poljoprivrede i reforme bankarskog sistema, kao i citavog niza drugih tzv. mikroprojekata.
U jucerasnjem, 45-minutnom razgovoru Medlin Olbrajt i Mila Djukanovica posebna paznja bila je posvecena
krizi na Kosovu.
“Sjedinjene Drzave pozdravile su konstruktivni doprinos Crne Gore u pozivu na medjunarodnu ulogu u
dijalogu oko Kosova, kao i u obezbedjivanju smestaja za nekoliko hiljada albanskih izbeglica u vreme
februarskog nasilja na Kosovu", rekla je Olbrajtova tim povodom, najavljujuci da ce 29. aprila Kontakt
grupa u Rimu razmotriti mere za probijanje tekuce blokade u uspostavljanju trazenog “ozbiljnog i
produktivnog dijaloga" o ovoj najnovijoj krizi na Balkanu.
Govoreci o tim daljim potezima Kontakt grupe koji se mogu ocekivati povodom Kosova, americki drzavni
sekretar najavila je da se razmatraju odredjene mere kako sankcije koje se pripremaju protiv vlasti u
Beogradu ne pogode neduzno stanovnistvo, koje nema rec u represivnoj politici svoje vlade, kao i da ne
nanesu stetu Crnoj Gori, koja “pokazuje na delu spremnost da promovise demokratske vrednosti".
Odgovarajuci na jedno novinarsko pitanje o nagovestajima da bi Crna Gora mogla da bude zaobidjena u
paketu sankcija koje se najavljuju prema SRJ zbog ignorisanja zahteva Kontakt grupe oko Kosova,
Olbrajtova je juce, pored ostalog, rekla i sledece:
“SAD su zabrinute zbog nacina na koji bi sveobuhvatno trebalo pristupiti tom problemu. Vrlo je osetljivo
pitanje sveukupnih teskoca koje izaziva “spoljni zid" sankcija. Ali, taj “spoljni zid" vrlo je vazan u pritisku
na ispunjavanje obaveza iz Dejtona. U svakom slucaju, imacemo u vidu potrebe Crne Gore".
Naglasavajuci da je poznata pozicija Crne Gore oko Kosova, Milo Djukanovic je istakao, za pocetak, da se
mora odbaciti “svaki ekstremni pristup" resavanju tog problema, svrstavajuci u tu kategoriju zahteve sa
albanske strane za Kosovom kao nezavisnom drzavom, odnosno, s druge strane, politicko resenje kojim je
potvrdjeno zadrzavanje postojeceg stanja u ovoj pokrajini. Predlazuci neodlozno uspostavljanje srpsko-
albanskog dijaloga uz “obavezno prisustvo trece strane" - i to dijaloga koji bi morao da rezultira “sirokom
autonomijom za Kosovo, sa visokim stepenom ljudskih prava, u skladu sa medjunarodnim standardima" -
predsednik Crne Gore je tim povodom u jucerasnjem istupanju pred novinarima u Vasingtonu rekao i
sledece:
“Mislim da postoji veoma visok stepen nepoverenja izmedju Albanaca sa Kosova i srpskih i jugoslovenskih
vlasti. Mislim da zbog toga uopste nije moguce pokrenuti dijalog bez prisustva trece strane. Crna Gora je
od pocetka ove krize podrzavala ideju da Felipe Gonsales preuzme ulogu medjunarodnog posrednika na
Kosovu".
Na istom putu - Crna Gora i SRJ
Na jucerasnjoj konferenciji za stampu u Stejt departmentu od Mila Djukanovica zatrazeno je da komentarise
spekulacije u pojedinim medijima o planovima Crne Gore da se izdvoji iz SR Jugoslavije. Djukanovicev
odgovor na to pitanje prenosimo u celini:
“Politika koju mi vodimo u Crnoj Gori nije samo politika Crne Gore, vec i politika SR Jugoslavije. Ubedjen
sam da je to jedini politicki put kojim Jugoslavija mora da krene ukoliko zeli da se oslobodi svoje
ekonomske zaostalosti i izolacije. Ukoliko g. Milosevic, u svojstvu predsednika Jugoslavije, bude zeleo to
da prihvati, bice lakse za nas i bolje za njega. Ako g. Milosevic nije spreman to da prihvati, ili ako to ne
bude uspeo da razume, Crna Gora ima dovoljno energije i dovoljno vec postignutih rezultata da nastavi tim
putem i da pokusa da obezbedi pobedu nad konzervativnom politikom, kao i novu i bolju buducnost za nas
i nasu zajednicu.
Vecina stanovnistva Crne Gore zeli da zivi u federaciji sa Srbijom. To se pokazalo rezultatom
referenduma koji smo odrzali 1992, u vreme raspada nase bivse federacije. Mi ne zelimo da rasturimo
nasu federaciju zbog protivljenja g. Milosevica nasoj federaciji. Ono sto mi zelimo, to je da pobedi nas
politicki pristup i zelimo da povedemo Crnu Goru i celu federaciju tim putem. Smatramo da je to mnogo
racionalniji pristup na ionako vec podeljenom Balkanu".
|
|