EDITA TAHIRI, SEF DELEGACIJE KOSOVSKIH ALBANACA NA ZASEDANJU PARLAMENTARNE SKUPSTINE SAVETA EVROPE O KOSOVU

Ako ne bude uspeha u mirnom nacinu pronalazenja resenja albanska strana je spremna da preduzme “sve ostale mere" kako bi ostvarila svoje pravo na samoopredeljenje, koje su ostvarile sve ostale nacije sa teritorije bivse Jugoslavije - naglasila je Edita Tahiri

Strazbur. - “Albanski narod na Kosovu, u juznoj Srbiji, zapadnoj Makedoniji i Crnoj Gori, referendumom se izjasnio za - nezavisnost Kosova" - naglasila je na jucerasnjoj konferenciji za stampu, vodja albanske delegacije na zasedanju parlamentarne skupstine Saveta Evrope posvecenoj Kosovu, Edita Tahiri. Pres konferenciju je drzao lord Rasel Dzonston, vodja liberalne grupe u Parlamentarnoj skupstini, poznat inace kao jedan od najupornijih albanskih lobista u Palati Evrope. U delegaciji kosovskih Albanaca su pored Edite Tahiri, Mark Krasnici (Demohriscanska partija Kosova) i Edi Sukriu (DSK). Sve troje su clanovi tzv. G 15, pregovaracke grupe koju je imenovao Ibrahim Rugova.

Odgovarajuci na veliki broj pitanja novinara koji su pokazali izuzetno interesovanje za stavove koje ce albanska strana prezentovati sagovornicima u Palati Evrope, Tahirijeva je, izmedju ostalog, narocito naglasila:

- da su kosovski Albanci opredeljeni za nezavisnost i da ce istrajati u tim zahtevima, uprkos poznatom stavu odlucujucih medjunarodnih faktora da se resenje kosovske krize mora naci u siroj autonomiji u okviru Jugoslavije;

- da ce kosovski Albanci istrajati u politici mirnog resenja kosovskog problema;

- da kosovski Albanci insistiraju da u predstojecim pregovorima sa jugoslovenskom stranom (ne srpskom - prim. nov.) moraju ucestvovati medjunarodni posrednici i da bi najbolje bilo da to budu predstavnici SAD i EU;

- ali, ako ne bude uspeha u mirnom nacinu pronalazenja resenja albanska strana je spremna da preduzme “sve ostale mere" kako bi ostvarila svoje pravo na samoopredeljenje, koje su ostvarile sve ostale nacije sa teritorije bivse Jugoslavije.

Odgovarajuci na pitanje vaseg izvestaca sta se podrazumeva pod “svim ostalim merama" i da li to, pored ostalog, znaci ne samo prihvatanje akcija OVK", vec i prizivanje strane vojne intervencije u kosovskoj krizi, Tahirijeva je odgovorila:

“Na Kosovo je izvrsena agresija od strane srpske vojske i policije, ubijeno je preko stotinu Albanaca civila, medju kojima su bili zene, deca i starci. Situacija je veoma opasna i mislimo da bi prisustvo medjunarodnih vojnih snaga u ulozi mirovnih trupa bilo izuzetno korisno. Treba spreciti eskalaciju srpske agresije na Kosovu, jer bi mogla da dovede do opasne i nekontrolisane eksplozije kojom ne bi bilo obuhvaceno samo Kosovo, vec citav balkanski region".

“Mislimo da medjunarodna zajednica, posle tragicne greske koju je napravila kasno vojno intervenisuci u Bosni, ne sme da ponovi istu gresku i na Kosovu. Mislimo da bi prisustvo ’peace keeping forces’ samo doprinelo smirivanju opasne tenzije koja iz dana u dan na Kosovu raste i omogucilo mirne pregovore izmedju albanske i jugoslovenske strane" - rekla je Edita Tahiri.

Na pitanje FoNetovog izvestaca kako objasnjava nedolazak albanske pregovaracke grupe na razgovore u Pristini i dokle ce ih predstavnici srpske strane, zajedno sa specijalnim izaslanikom predsednika Milosevica, cekati, Tahirijeva je rekla da je albanska strana do sada vise puta naglasila da taj poziv na razgovor predstavlja samo propagandni potez srpskih vlasti koja zeli da krivicu za nepostojanje dijaloga prebaci na Albance:

“Sta su cekali citavu deceniju?" - upitala je Edita Tahiri. - “Mi ne verujemo u iskrenost srpske strane, osim toga imamo dugo lose iskustvo sa Milosevicem, a najnovije je da dogovor koji je pre dve godine potpisao sa predsednikom Rugovom o normalizaciji i obrazovanju, nije ostvaren do danasnjeg dana".

Na insistiranje vise novinara da objasni kako to kosovski Albanci ne mogu da razgovaraju sa srpskom stranom, a uz prisustvo trece strane mogu sa jugoslovenskom, Tahirijeva je rekla da je Kosovo pre raspada SFRJ bila ravnopravna federalna jedinica, da su ostale federalne jedinice ostvarili svoje pravo na samoopredeljenje i da ne vidi nikakvog razloga da se to pravo osporava jedino Albancima u Jugoslaviji. Debata o Kosovu pocela je juce posle podne. Ocekuje se da u ime jugoslovenske delegacije (Ljubisa Ristic, Slobodan Krapovic, Milan Bozic i Branko Brankovic) govori predsednik Veca republika Skupstine Jugoslavije, Bozovic. Na pitanje albanskih novinara, zasto kosovski Albanci nemaju jednak status kao Jugosloveni, vec moraju da lobiraju po kuloarima, odgovoreno je da Kosovo nema status suverene drzave kao Jugoslavija.

Albanska strana, medjutim, mnogo vestije koristi priliku da iznese svoje argumente, od srpske. Najpre, oni su dok pisem ovaj tekst na zatvorenoj sednici politickog komiteta Parlamentarne skupstine saveta Evrope, kljucnom telu u formulisanju svih odluka vezanih za situaciju u Jugoslaviji, pa i o odlucivanju da li ce nasa zemlja biti primljena u clanstvo Saveta Evrope. Zatim, za jugoslovensku delegaciju kao da ne postoji brojna novinarska ekipa iz citave Evrope koje se nije udostojila i jedne obicne konferencije za stampu. Komentar o nesposobnosti da se ovakvi dogadjaji iskoriste i stalna inferiornost u “propagandnom ratu" protiv Jugoslavije koji se, inace ponovo rasplamsava u zapadnim medijima - sasvim je suvisan.

J. Radovanovic