PARLAMENTARNA SKUPSTINA SAVETA EVROPE USVOJILA REZOLUCIJU O KOSOVSKOJ KRIZI

U predstojecem srpsko-albanskom dijalogu neophodno posrednistvo medjunarodne zajednice - istice se u Rezoluciji. Cetiri preduslova za prijem SRJ u Savet Evrope. Albanski lideri ucenjuju lojalne Albance, rekao je Ristic ucestvujuci u debati

Jovan Radovanovic
specijalni izvestac “Nase Borbe" iz Strazbura

“Nedavni politicki dogadjaji u SR Jugoslaviji, posebno situacija na Kosovu, predstavljaju pretnju stabilnosti zemlje i citavog balkanskog regiona", istice se u prvom stavu Rezolucije o krizi na Kosovu koja je juce usvojena na sednici Parlamentarne skupstine Saveta Evrope posvecenoj krizi na Kosovu. Ono sto je posebno zanimljivo u Rezoluciji koja je sinoc usvojena je sledeci stav u kojem se naglasava da je “Skupstina zabrinuta zbog rastuceg uticaja politickih ekstremista Srpske radikalne stranke kao sto je pokazalo ucesce gospodina Seselja u novoj srpskoj vladi.

Ova Rezolucija takodje dodiruje politicku napetost u Crnoj Gori, jer se u trecem stavu Rezolucije naglasava da ce najavljeni parlamentarni izbori 31. maja biti znacajan pokazatelj postovanja demokratskih standarda. Najvaznija tacka svakako je cetvrta kojom se sugerise da jedino dugorocno resenje za Kosovo moze biti pronadjeno na osnovu “siroke autonomije za Kosovo u okviru demokratski reformisane SR Jugoslavije". Mora se zapaziti da se Kosovo kao pokrajina situira u Jugoslaviji, a ne u Srbiji, sto je bilo i vecinsko opredeljenje evropskih parlamentaraca tokom trocasovne debate o Kosovu vodjene juce u Palati Evrope u Strazburu. Da bi se ovo opredeljenje Skupstine ojacalo, sugerise se da bi specijalni izaslanik predsednika Milosevica u pregovorima sa kosovskim Albancima morao biti ovlascen da raspravlja i resenja koja su izvan Ustava Srbije.

I u raspravi, kao i u Rezoluciji koja je potom usvojena naglasava se da su obe strane dosle do tog stepena sukoba da je u predstojecim pregovorima o statusu Kosova neophodno posredstvo predstavnika Medjunarodne zajednice. I ovoga puta evropski parlamentarci nisu propustili da naglase da bi za pocetak bilo neophodno omoguciti normalan rad misije koju bi u ime OEBS vodio vec odredjeni specijalni izaslanik ove organizacije Felipe Gonsales. Sto se tice medjunarodnog posrednistva u srpsko-albanskom dijalogu, Skupstina Saveta Evrope nudi svoje dobre usluge i naglasava da danasnji referendum u Srbiji svakako nije “doprinos resenju kosovske krize".

Parlamentarna skupstina je postavila i sledece zahteve kosovskim Albancima: da osude i preduprede primenu svakog nasilja kao i ilegalnog naoruzavanja, zatim da zapocnu razgovore sa delegacijom srpske vlade i specijalnim izaslanikom predsednika Milosevica.

Kako je ova sednica Parlamentarne skupstine Saveta Evrope posvecena krizi na Kosovu, na njoj je bilo i reci o molbi jugoslovenske vlade za prijem nase drzave u clanstvo Saveta Evrope upucenoj 18. marta ove godine.

U vise navrata je tokom rasprave koja je vodjena u radnim telima Parlamentarne skupstine prethodnih dana, kao i na samoj jucerasnjoj sednici, a takodje i u neposrednim razgovorima koje je 12. marta sa predsednikom Jugoslavije Slobodanom Milosevicem vodila Leni Fiser, predsednica ove Skupstine, naglasavano da vlasti SR Jugoslavije moraju prethodno ispuniti sledece uslove: da zapocnu neposredan i bezuslovan dijalog sa predstavnicima kosovskih Albanaca, prihvate prisustvo stranih predstavnika u tim razgovorima, ispune ostale zahteve medjunarodne zajednice koji se odnose na Kosovo, kao i da zapocnu demokratske reforme u drzavi. Svi ovi zahtevi su inace sadrzani u dokumetnima posvecenim “slucaju Jugoslavija" u UN, OEBS, Evropskoj uniji, Kontakt grupi i Savetu Evrope.

“Koristim ovu priliku da upoznam evropske parlamentarce da je problem Kosova nastao zato sto vodjstvo albanskih partija nastoji da po svaku cenu izdejstvuje odvajanje Kosova od Srbije i Jugoslavije", rekao je na jucerasnjoj sednici sef jugoslovenske parlamentarne delegacije Ljubisa Ristic. Ristic je u nastavku pokusao da objasni da je nedavnu policijsku akciju na Kosovu jugoslovenska vlada preduzela u cilju zastite svih stanovnika ove srpske pokrajine ciji su zivoti bili ugrozeni akcijama albanskih terorista. Albanski politicki lideri, prema Risticevim recima, ucenjuju lojalne Albance, upoznavsi pri tom evropske parlamentarce da su mnogi od tih Albanaca u nedavnim akcijama takozvane Oslobodilacke vojske Kosova likvidirani.

Ristic je skrenuo paznju evropskim parlamentarcima na svojevrsni apsurd na Kosovu: S jedne strane Albanci koriste sve privilegije koje imaju kao drzavljani Srbije (penzije, zdravstveno osiguranje, pasos itd.), a da pri tom ne priznaju drzavu ciji su drzavljani. Ristic je svoja objasnjenja o pritiscima koje albanski politicki lideri vrse svakodnevno na pripadnike svoje nacije ilustrovao najnovijim podacima prema kojima je nedavni pokusaj vakcinacije albanske dece protiv poliomijelitisa docekan zestokom antipropagandom svih albanskih medija. Ristic je iskoristio tu priliku da istakne da na Kosovu izlazi neometano i sasvim slobodno oko 50 listova na albanskom jeziku.

“Sa zaljenjem moram da konstatujem da neke zemlje clanice Saveta Evrope pruzaju utociste albanskim teroristima, omogucavaju sverc oruzja u Jugoslaviju i odrzavaju kampove za obuku albanskih terorista. Kao sto je poznato, terorizam je svim medjunarodnim dokumetnima najstroze osudjen tako da i jugoslovensko rukovodstvo kao prvi preduslov za konstruktivne razgovore sa predstavnicima kosovskih Albanaca postavlja zadatak da jasno osude albanski terorizam", rekao je Ristic.

Na kraju istupanja pred Parlamentarnom skupstinom Saveta Evrope Ljubisa Ristic je izrazio puno poverenje u ovu organizaciju da ce imati razumevanje za molbu Jugoslavije da bude uskoro primljena u punopravno clanstvo Saveta Evrope.