OMEGA ADVAJZORS AMERICKI HEDZ FOND DO DALJNJEG OBUSTAVIO SARADNJU SA SRJ

Fond nije otkupio jugoslovenski dug vredan 80 miliona dolara, kao se najavljivalo,ali je vlasnik dela duga od ranije. NBJ odbila zahtev Omege da otvori banku zbog nepotpune dokumentacije.

“Omega Advajzors" americki hedz fond obustavio je “do daljnjeg" sve poslove u Jugoslaviji “zbog politicke situacije", saznaje “Nasa Borba". Iako se hedz fondovi po definiciji bave rizicnim investicijama, s obzirom na procene americke administracije da bi situacija mogla i da se pogorsa, ne ocekuje se da ce saradnja fonda sa Srbijom tokom ove godine odmaci dalje od “Pisma o namerama" koje je proslog meseca potpisano sa Beogradskom bankom.

U zajednickom saopstenju koje je tom prilikom izdato receno je da je time "verifikovana dugorocna poslovna saradnja u oblasti privatizacije, dokapitalizacije i investicionog bankarstva u Jugoslaviji".

Fond nije, kako su objavila neka sredstva informisanja, kupio jugoslovenski dug u vrednosti od 80 miliona dolara, vec je samo izrazio nameru da to uradi ukoliko u SRJ nadje odgovarajuce partnere. Medjutim, u izvorima bliskim pregovarackom timu sa Londonskim klubom, tvrdi se da je Omega fond vec od ranije vlasnik dela jugoslovenskog komercijalnog duga, sto objasnjava njihov dugorocni interes za SRJ.

U vreme kada je Omega fond najavljivao da ce otkupiti deo duga, njegova cena na sekundarnom trzistu kretala se oko 24 do 30 centi da bi posle pogorsanja situacije na Kosovu i najave novih sankcija prema SRJ pala na 18 centi na dolar duga.

Ta cena je inace pominjana u analizi Bank Nasional 'd Pari, kao prihvatljiva za potencijalne kupce, ali pod uslovom da reformski procesi budu otvoreni.

Prema saznanjima “Nase Borbe" potpisivanje pisma o namerama sa Beogradskom bankom je bio i jedini vidljivi rezultat posete SRJ, iako su predstavnici fonda obisli izmedju ostalog i Beobanku i Kontinental banku i boravili u Crnoj Gori.

Sladjana Kovijanic Karton predstavnik Omega fonda izjavila je tokom posete SRJ da ovaj fond zeli da investira svez kapital u Jugoslaviju kroz dokapitalizaciju i da fond ima nameru da u Beogradu otvori banku koja bi se bavila i komercijalnim poslovima i radila kao investiciona banka. Banka bi imala i svoju brokersku kucu izjavila je Karton.

Prema informacijama iz bankarskih izvora, predstavnici Omega fonda posetili su Beograd prvi put u novembru 1996.godine kada su pregovarali sa Genexom o eventualnoj kupovini dela Metalurskog kombinata Trepca. Posetu je organizovala banka Indosuez koja je takodje vlasnik veceg dela jugoslovenskog duga.

Nova poseta Beogradu usledila je u novembru 1997.godine.U krugovima bliskim saveznoj vladi navodi se da je ovaj fond jos u novembru podneo zahtev NBJ za otvaranje banke sa pocetnim kapitalom od 10 miliona dolara sto bi banci omogucilo da dobije veliko ovlascenje za poslove sa inostranstvom. Molba je odbijena jer je NBJ ocenila da dokumentacija koja je dostavljena nije bila kompletna. Neki eksperti veruju da je interes fonda da otvori banku bio u tome sto se procenjuje da Jugosloveni imaju oko sest milijardi DEM u slamaricama i ne veruju nijednoj domacoj banci. Po raspolozivim podacima u ovom trenutku stednja u jugoslovenskim bankama je oko 1.5 DEM po glavi stanovnika. Neke banke poput Vojvodjanske banke i Beobanke imaju izvesnu novu deviznu stednju ali je rec o minornim sumama.

Drugi interes Omega fonda za Jugoslaviju, i ne samo njega, jer su se krajem prosle i pocetkom ove godine i neki drugi americki fondovi bili skoncentrisali na Beograd, lezi u cinjenici da je Zakonom o privatizaciju u Srbiji dozvoljen takozvani debt equitdz swap (zamena duga za akcije). Banke su gotovo u potpunosti vlasnici velikog broja srpskih preduzeca jer raspolazu hipotekama na zemljiste, zgrade i imovinu preduzeca kojima su bili garantovani krediti koji su im odobreni. Posto preduzeca nisu bila u mogucnosti da vrate kredite banke su aktivirale hipoteke.

Tako na primer Beobanka ima hipoteke na pet robnih kuca iz lanca Robnih kuca Beograd, nad gotovo celom traktorsko motorsko grupacijom i tekstilnom industrijom u Beogradu.

Omega fond je u jednoj od brojnih poseta SRJ predlagao Beobanci, Kontinental banci Beogradskoj banci da osnuju zajednicku banku tako sto bi sva bancina potrazivanja bila preneta na njih, sto nije bilo prihvaceno.

“Pristup Omega fonda bio je nedovoljno profesionalan, oni nisu imali svog advokata, ni svoju konsultantsku kucu, niti su imali bilo kakvu jasnu procenu o tome kako je bankarska materija ovde regulisana", kazu u jugoslovenskim pregovarackim krugovima. “Dosli su sa idejom da poslove sa Jugoslavijom obavljaju preko of sor kompanije registrovane na Kipru o cijem poslovanju nije bilo validnih detalja, koje propisuje zakon, sto ih je automatski izbacilo iz igre".

U istim krugovima smatra se da su dalji poslovi Omega fonda u Jugoslaviji trenutno obustavljeni i zbog cinjenice da je navodno njihov nastup bio nedovoljno organizovan.

T. Jakobi