Gubljenje vremena

Ceo problem i jeste u tome sto Srbija, odnosno njen rezim, sada mogu da se uzdaju samo u neke velike svetske sukobe. Milosevic je s pravom izgubio nadu da ce u ovakvom svetu ikad biti mesta za njega, pa mu je preostalo da pokusa da promeni svet

Pise: Stojan Cerovic

Ljubisa Ristic i Milan Bozic smucaju se ovih dana po lepoj alzaskoj varosi Strazburu, saljuci domovini koja ih je tamo poslala poruke pune oprezne nade: bice tesko; Evropa nas ne voli, odnosno nije da ne voli nego ne sme da to pokaze iz straha od Amerike, ali njih dvojica daju sve od sebe, objasnjavaju nasu stvar i vec im poneko po hodnicima prijateljski namiguje, sto svakako znaci da proces povratka u Evropu napreduje.

Kao diplomati, Ristic i Bozic su cisti amateri, ali to ne znaci da su greskom poslani medju evropsku diplomatiju. Srbija i ne namerava da s Evropom odrzava diplomatske odnose u klasicnom smislu. Pravi cilj je da se Evropa oslobodi i odvoji od Amerike, ali najpre treba da se osvesti i shvati opasnost. Ristic odavno sanja o takvoj misiji, a Bozic je talentovani intrigant opsteg smera, tako da su oni najbolji tandem koji se ovde moze naci.

Ako njima ne podje za rukom da zavade Evropu s Amerikom, to nece znaciti da su lose radili, nego da ih zadatak prevazilazi, pa bi se mozda moglo razmisliti o nekom manje ambicioznom projektu. Ali, naravno, ceo problem i jeste u tome sto Srbija, odnosno njen rezim, sada mogu da se uzdaju samo u neke velike svetske sukobe. Milosevic je s pravom izgubio nadu da ce u ovakvom svetu ikad biti mesta za njega, pa mu je preostalo da pokusa da promeni svet.

Njegov polozaj je smesan i tragican, ali kad se vec tu nasao, logicno je sto pokusava da ubedi svakoga da mu je bas divno, i sto poziva Evropu, kao i Rusiju i Kinu, da mu se pridruze. Zato i evropska misija Ristica i Bozica izgleda smesno, odnosno logicno, sto zavisi od toga da li na to gledate iz normalne, ili iz Miloseviceve perspektive.

S druge strane, lako je Djukanovicu da putuje po Evropi i Americi, da bude pametan i prima cestitke, kad nije u Milosevicevoj kozi. Stavise, da nije Milosevic takav kakav je, ne bi ni Djukanovic tako lako osvojio svet. Jos bi ga malo proveravali i zagledali sa svih strana. Iz istog razloga svet bolje razume i spremnije slusa albanske nego srpske argumente o Kosovu. Nema vise te istine, ni te pravde na koju Milosevic moze da se pozove. U odnosu na njega svako ima pravo prvenstva, pa i Rugova. Taj saobracajni propis vazi jednako u Evropi kao i u Americi, i zato Ristic i Bozic samo gube vreme u Strazburu.