SER ARTUR VOTS 22. I 23. APRILA RAZGOVARA U BEOGRADU SA JUGOSLOVENSKOM DELEGACIJOM ZA SUKCESIJU

Jugoslovenska delegacija se i dalje zalaze da se iz Sporazuma o neekonomskim pitanjima izostavi konkretan datum i da se pitanje datuma sukcesije resi u sklopu raspodele ukupne imovine

Medjunarodni posrednik ser Artur Vots stize danas u Beograd, gde ce 22. i 23. razgovarati sa jugoslovenskom delegacijom o problemima vezanim za mini-sporazum o tzv. neekonomskim pitanjima - drzavljanstvu, penzijama, stecenim pravima i deobi arhiva, uz predlozeno prosirenje od strane Votsa, koje se odnosi i na raspodelu osam ambasada u inostranstvu. Posle Beograda, medjunarodni posrednik ce posetiti i Sarajevo, sa kojim ce zavrsiti svoju turneju na kojoj je vodio bilateralne razgovore u svim drzavama sukcesorima, kako bi se testirali stavovi i eventualno pripremio teren za prihvatanje ovog dokumenta.

Uoci Votsovog dolaska Komisija Savezne vlade za odnose SRJ sa Savetom za primenu mira i medjunarodnim finansijskim i trgovinskim organizacijama konstatovala je da je Jugoslavija “veoma zainteresovana da se Sporazum sto pre potpise, utoliko pre sto su sva kljucna pitanja oko njega usaglasena". Uz to se istice da amandmani jugoslovenske delegacije na poslednjim pregovorima u Briselu “nisu mogli biti prepreka potpisivanju ovog sporazuma". Prema izvorima bliskim jugoslovenskoj delegaciji, ona ce i dalje insistirati da se izostavljanje iz njegove preambule citiranja Becke konvencije, kao osnova za pregovore o sukcesiji, ne vezuje za zahtev da se ta konvencija ukljuci u globalni Memorandum kao nesporno medjunarodno pravo u toj oblasti.

Jugoslovenska strana smatra da bi joj time, na mala vrata, pod plastom prihvatanja mini-sporazuma kao izraza dobre volje da se neki dogovor moze postici, bilo podmetnuto ono sto ona sve vreme nastoji da izbegne kada je rec o ekonomskim pitanjima sukcesije, gde se zalaze za dogovor na osnovu pravicnosti, a ne nedorecenih i neobavezujucih normi iz pomenute konvencije.

Spor oko datuma relevantnog za sukcesiju, a u mini sporazumu se predlaze da to bude 30. juni 1991, po misljenju jugoslovenske delegacije mogao bi se prevazici tako da on bude izostavljen iz ovog sporazuma, odnosno da se pitanje datuma resi u sklopu raspodele ukupne imovine i da tako utvrdjeni datumi budu vazeci za sva medjusobna prava i obaveze. To znaci da jugoslovenska delegacija ne odustaje od svojih zahteva da se u globalnom sporazumu datumi za pravljenje materijalnih deobnih bilansa prava i obaveza vezu za realne dogadjaje, a to su datumi kada su bivse jugoslovenske republike, i to svaka pojedinacno, izlazile iz zajednicke drzave - bilo da se to odnosi na njihovo napustanje jedinstvenog platnog prometa ili na termine kada su bile medjunarodno priznate.

Interesantno je da ovaj datum na izvestan nacin u svojoj poslednjoj izjavi dovodi u pitanje i sef slovenacke delegacije Miran Mejak, tvrdeci da bi se on mogao tumaciti prakticno kako ko hoce. Oprez jugoslovenske delegacije oko datuma potvrdjuje i izjava sefa hrvatske delegacije Bozidara Marendica za list “Danas". Tumaceci saopstenje Savezne vlade, prema kojem se SRJ zalaze za sto hitnije potpisivanje mini-sporazuma, on je rekao da bi pristanak Jugoslavije da potpise ovaj sporazum znacio i da je ona odustala od ideje kontinuiteta i stava da je jedina naslednica bivse SFRJ, jer bi istovremeno prihvatila da je bivsa drzava prestala da postoji 30. juna 1991. i onda bi taj datum vazio i prilikom podele ostale imovine.

Takvo tumacenje u jugoslovenskim krugovima ocenjuje se kao siroko, slobodno i veoma indikativno. Sef jugoslovenske delegacije akademik Kosta Mihajlovic vise puta je naglasavao da je na pocetku razgovora o sukcesiji postignut dogovor da se pitanje kontinuiteta ne razmatra na tom mestu, vec da naslednici razgovaraju o ekonomskim pitanjima sukcesije. U nekim delegacijama, medjutim, upravo u insistiranju na razlicitim datumima prepoznavana je ideja o kontinuitetu. Tako, datumi sukcesije ostaju i dalje otvoreno pitanje, a jugoslovenska strana smatra da fiksiranje pomenutog datuma u mini-sporazumu krije u sebi opasnost da se to kao presedan koristi i u raspodeli citave imovine, sto za nju nije prihvatljivo.

U jugoslovenskoj delegaciji smatraju da su u dosadasnjim pregovorima napravili dovoljno sadrzajnih ustupaka i da na osnovu toga mogu racunati i na neke ustupke kada su u pitanju jugoslovenski stavovi. I dalje se, na primer, smatra da je Votsov predlog da se u neekonomska pitanja u mini-sporazumu ukljuci i raspodela ambasada - defektan i da mu tu nije mesto. Zahtevi drugih delegacija da se on prosiri i na deobu zlata i deviza, takodje nisu prihvatljivi, jer su to materijalna pitanja, koja se po oceni jugoslovenske delegacije ne mogu izvlaciti iz sukcesijske mase. Narocito slovenacka i hrvatska delegacija zalazu se za suprotno.

Nakon ove runde razgovore, ocekuje se da medjunarodni pregovarac ponudi konacni dokument mini- sporazuma, o kojem bi se raspravljalo narednog meseca u Briselu.

Bojana Jager