BOZO NOVOSELAC, EKSPERT NBJ, O PREPREKAMA ZA ULAGANJE STRANOG KAPITALA U JUGOSLAVIJU

Jos postoji podozrenje da "stranci hoce da izvezu nas kapital iz zemlje", kaze Novoselac i upozorava da sa ino investitorima razgovore vode obicno jugoslovenski sagovornici koji su nestrucni

Jasna Kesic

Nedavno je u Narodnoj banci Jugoslavije promovisana knjiga "Prirucnik za strana ulaganja" koju je napisao ekspert Centralne banke Bozo Novoselac. Knjiga koja kroz odgovore na 489 pitanja prikazuje postojece propise i resenja, izazvala je veliko interesovanje medju strucnjacima, ali i u siroj javnosti. To je bio povod da sa autorom razgovaramo o tome koje su to prepreke koje direktno ili indirektno stoje pred potencijalnim stranim investitorima u YU-privredu.

Pravni i ekonomski sistem Jugoslavije danas, se u odnosu na sistem koji je postojao pre sest-sedam godina, u mnogo cemu razlikuje. Zakonska resenja su u mnogo vecem stepenu kompatibilna sa medjunarodnim standardima, posebno kada je u pitanju osnivanje preduzeca, banaka i drugih privrednih subjekata. Poslovanje na trzisnim principima, pravno gledano, moguce je, ali ne u meri koja je moguca u razvijenim trzisnim privredama. Toga su svesni i potencijalni strani investitori. Za njih su veci problem nepostovanje ugovorenih obaveza i nedosledna primena zakona i utvrdjenih standarda i to ne samo od strane preduzeca, banaka, preduzetnika i dr, vec i od strane kontrolnih i sudskih organa. To je jedna od kljucnih domacih prepreka u privlacenju stranog kapitala.

Druga kljucna prepreka tice se stalnog prisustva Jugoslavije u negativnoj konotaciji u medjunarodnim medijima, kao posledica medjunarodnih pritisaka ili unutrasnjih politickih zbivanja. Pri tome za potencijalne strane investitore je irelevantno ko je u pravu.

Treca kljucna prepreka je, po recima Novoselca, odsustvo saradnje Jugoslavije sa medjunarodnim finansijskim institucijama, pre svega sa MMF i Svetskom bankom. Zbog toga nisu regulisani odnosi ni sa kreditorima u okviru Pariskog kluba za tzv. zvanicne dugove, niti Londonskog kluba za komercijalne dugove, pa izvoznici i banke iz industrijskih zemalja ne mogu svoje poslove u Jugoslaviji osigurati ili finansirati preko vladinih institucija kao sto su HERMES, COFACE, SACE, ECGD... Jasno je da bez otklanjanja najmanje ove tri kljucne prepreke nema govora o pravom povratku jugoslovenske privrede na medjunarodna finansijska trzista, vecem prilivu stranog kapitala i vecem izvozu robe i usluga.

Cinjenica je, ocenjuje Novoselac, da jos uvek mnogi na obavljanje finansijske delatnosti stranih lica u Jugoslaviji gledaju drukcije, u osnovi restriktivnije, nego recimo na poslovanje u sektoru realne privrede. Nesporno je da za to u pojedinim slucajevima mogu postojati ozbiljni razlozi. Medjutim, razlog ni u kom slucaju ne bi smeo biti da stranci hoce da iznesu nas kapital iz zemlje, kao da ga mi imamo, a ne oni. Oni zele da iznesu profit, ali dok dodje do profita, mnogi u Jugoslaviji ce imati koristi od ulozenog kapitala. Pored toga, ne treba smesti s uma da strani investitor moze upravljati jednim preduzecem, jednom bankom itd, ali ne i celom privredom, celokupnim finansijskim ili bankarskim sistemom itd, bar ne moze dok mu mi sami to ne dozvolimo.

U cekanju promene medjunarodnog politickog okruzenja, u zemlji bi se moglo uciniti sve ono sto ne zavisi od medjunarodne zajednice, iako je jasno da bi se to moglo mnogo lakse obaviti u saradnji sa njom, tj. sa medjunarodnim trzistem i medjunarodnim finansijskim institucijama.

Pre svega, mogle bi se preduzeti sve mere i aktivnosti koje direktno uticu na obezbedjenje finansijske stabilnosti u zemlji i stvaranje opsteg povoljnog ambijenta za dolazak stranog kapitala. Te mere i aktivnosti, koje su medjusobno vrlo povezane, mogle bi se svrstati u dve grupe: konsolidacija bankarskog sistema i dogradnja pravne infrastrukture uz stavljanje posebnog naglaska na doslednu i efikasnu primenu propisa. Poseban naglasak pri tome treba da je na transparentnosti propisa i jos vise na transparentnosti rezultata poslovanja, kao i na vecoj efikasnosti kontrole boniteta banaka.

- Najvece probleme moramo ipak da resavamo mi sami. I u sadasnjim okolnostima niko nas ne sprecava da razvijamo trzisno poslovanje i efikasnu primenu sopstvenih propisa. Jedino je to podsticajno i prihvatljivo za strane investitore - zakljucuje Bozo Novoselac.