U SUSRET TRECEM “ISTORIJSKOM NE"

Ukoliko uspe referendum “Zaokruzi NE za Srbiju i sebe", to bi bilo trece “istorijsko NE" u ovom veku i na ovom prostoru

Mirjana Kalinic

Da li ce na predstojeci referendum o ucescu stranih posrednika u resavanju kosovskog problema gradjani Srbije izaci masovno, kako bi svetskim mocnicima rekli veliko NE, ostaje da se vidi. Ipak, ukoliko referendum uspe (a hoce, posto ga organizuju i kontrolisu oni kojima je i stalo da uspe) to bi bilo trece “istorijsko NE" u ovom veku i na ovom prostoru. Doduse, postoje razlike i to u: velicini Jugoslavije (prve dve prostirale su se od Triglava do Djevdjelije), broju gradjana, nacinu njihovog izjasnjavanja, povodu da se kaze NE, kao i u tome sto NE treba da kazu samo gradjani Srbije, a ne i Crne Gore, “posto je Kosovo u sastavu Srbije, pa samim tim i unutrasnje pitanje Srbije". To sto je inicijativu pokrenuo predsednik SRJ, a ne Srbije, delo je ovdasnje strategije u stilu “sto mora jednostavno, kad moze i komplikovano".

Inace, prvo spontano narodno NE izreceno je u prvoj Jugoslaviji u Kraljevini SHS (Srba, Hrvata i Slovenaca) 27. marta 1941. godine. Tog dana narod je u Beogradu i svim vecim gradovima masovno izasao na ulice s parolom “Bolje rat, nego pakt" i “Bolje grob nego rob". Spreman je tada bio, kako su kasnije opisivali taj dogadjaj istoricari naklonjeni Titovom rezimu, “da se stojeci bori, nego da klececi umre". Povod za masovni izlazak na ulice bilo je pristupanje Jugoslavije Trojnom paktu. Ali, buduci da su demonstracije poremetile Hitlerove planove (odgodjen je napad na SSSR) kazna je bila surova. Bilans spontanog NE je deset hiljada mrtvih i ranjenih, medju kojima najvise zena i dece u bombardovanju Beograda. Potom je Jugoslavija zbrisana s lica zemlje, njena teritorija je rasparcana i podeljena medju saveznicima sila osovine.

Drugo, istorijsko NE izreceno je u socijalistickoj Jugoslaviji 1948. godine povodom Rezolucije Informbiroa. U stvari, Josip Broz Tito odbacio je tada sve optuzbe koje je Kominform izneo protiv njega, uspevsi da podstakne u narodu bes i ljutnju protiv onih koji su to doneli. “Morao sam Staljinu dati vremena da se ponasa na takav nacin da ljudi u Jugoslaviji spontano kazu 'dolje Staljin', a da ih ja na to ne podsetim", ispricao je Broz svojim hronicarima koji se prisecaju se tog dogadjaja.

Oni koji se nisu bas najbolje snasli u toj “igri", pa su nastavili i dalje da se dive liku i delu druga Staljina (jer su ih pre toga tako ucili) iz “bezbednosnih" razloga preventivno su smesteni na Goli otok. Usledila je potom i ekonomska blokada od strane SSSR-a, posto je nasa privreda u to vreme iskljucivo zavisila od sovjetske. Posledice su bile katastrofalne... Ceh su platili naravno vodjini sledbenici. Referendum “zaokruzi NE za Srbiju i Srbe" mozda ce i postati istorijski. Sve ce zavisiti od toga da li ce gradjani masovno reci NE, ili ce to biti samo nategnuto NE. Naravno, zavisice i od toga da li ce nam ekspresno biti uvedene “neopravdane i nicim izazvane sankcije". Jer, tako obicno pocinju “price s tuznim krajem".