POVODOM: VOREN AJZENBERG, DOSKORASNJI POLITICKI DIREKTOR JEVREJSKE ORGANIZACIJE B'NAI B'RIT, O PREISPITIVANJU NACISTICKE PROSLOSTI I "AFERI SAKIC"

Posle rata odluceno je da ne treba goniti naciste jer se smatralo da je Sovjetski Savez vazniji neprijatelj. Sadasnji argentinski ministar pravde Okampo zamoljen je od argentinskog predsednika Menema da pokrene istragu povodom Sakicevog slucaja

U poslednjih nekoliko godina u Sjedinjenim Americkim Drzavama su jevrejske organizacije intenzivirale akciju za izrucenje i sudjenje nacistima i njihovim pomagacima koji su nakon proslog rata utociste nasli u juznoamerickim drzavama. U tom kontekstu pokrenuto je i pitanje "slucaja Sakic". O njemu se govorilo na velikoj medjunarodnoj konferenciji koju je 1996. organizovao Muzej holokausta. Na toj konferenciji osporen je citav niz mutnih relacija koje su nakon rata uspostavljene izmedju nekadasnjih neprijatelja, odnosno saveznickih zemalja i nacista. Osim toga, postavljeno je i pitanje uloge neutralnih zemalja tokom rata i zajedno s tim, veoma siroka akcija pritiska jevrejskih organizacija na svajcarske banke da se obestete zrtve kolokausta i otvore njihovi bankovni racuni.

Predsednik najvaznije i najuticajnije jevrejske organizacije B'nai B'rit Tomi Ber povodom "slucaja Sakic" razgovarao je jos 1994. s tadasnjim argentinskim ambasadorom u Vasingtonu, a sadasnjim ministrom pravde Okampom. O istom slucaju govorio je i s hrvatskim predsednikom Tudjmanom koji je obecao da ce Sakicu biti sudjeno "kada se okonca rat sa Srbima".

Vinko Sakic u Argentini: Iz novina hrvatske ekstremne emigracije

O ovim temama razgovarali smo s doskorasnjim direktorom Politickog odeljenja B'nai B'rita i organizatorom konferencije o odnosima juznoamerickih drzava s nacistima u posleratnom periodu Vorenom Ajzenbergom.

- Ranije su se vodili ratovi u kojima su pobednici pobedili, gubitnici izgubili. Ko sta zgrabi i niko nikome ne odgovara. Sada je drugo pitanje. Ko god je pocinio masovna ubistva, kad-tad mora da se suoci s tim, kaze Voren Ajzenberg za "Nasu Borbu". Japanci se tek sada suocavaju s nasiljem i onim sto su pocinili u Kini tokom rata. O tome nije bilo rasprave do sada. Fascinantan je nacin na koji su Nemci pokusali da sprovedu restituciju, ali to je mnogo kompleksnije pitanje. Ubijanje je bilo tako masovno. Nisu bili ubijani samo Jevreji nego i mnogi drugi narodi i to u velikom broju. Oni su sada skamenjeni pred svim zahtevima koji stizu iz drugih zemalja. Vecina zahteva dolazi iz Amerike, ali sada i u Americi ljudi traze restituciju. Americki gradjani japanskog porekla koji su bili u koncentracionim logorima tokom rata traze svoja prava. Ne govori se bas toliko o restituciji, ali, nepravda je priznata, dodaje on.

Problem je i u tome, po Ajzenbergovim recima, sto ni saveznici, ukljucujuci SAD i Veliku Britaniju, nisu bili narocito skloni zastiti Jevreja od holokausta. "Britanci se takodje bave time sta su ucinili Jevrejima. Oni su se prema nemackim Jevrejima ponasali kao da su tudjinci i uzeli su im sva njihova dobra".

Mnoge zemlje nisu mogle da se odupru u tadasnjim prilikama.

- Upravo se pojavila knjiga o Svedskoj, koja je ispunjavala neke od zahteva saveznika, ali je bila i od velike pomoci suprotnoj strani. Znalo se za svedske industrijalce da su pomagali Nemcima u finansijskim transakcijama, ali posle rata odluceno je da ih ne treba goniti zato sto se smatralo da je u tom momentu vazniji problem Sovjetski Savez. Medju onima koji su odlucivali bili su Alen i Dzon Foster Dala. Nikome u tome ruke nisu ciste.

Kako je doslo do "akcije Sakic"?

- Bivsi ambasador u SAD i sadasnji ministar pravde u Argentini Okampo zamoljen je od strane argentinskog predsednika Menema da pokrene istragu povodom Sakicevog slucaja. To je bio alarm i naravno, Sakic je nestao. Oni ga nisu uhapsili i ne znaju gde se nalazi. Najznacajnije pitanje je da li oni znaju gde je. Hrvatska je trazila njegovo izrucenje i Argentina je nagovestila da on moze biti izrucen. U ovom trenutku sve je ovo nesigurno, posto se ne zna gde je i hoce li biti uhapsen.

Kolika je pomoc Argentine?

- Iako ponekad izgleda neorganizovano, Argentina je postala spremnija za saradnju u ovim stvarima od bilo koje druge zemlje. Cile je imao mnogo nacista, ali nikada nista nisu uradili.

Vasa konferencija je skrenula paznju i na druge zemlje.

- Na konferenciji je izaslo na videlo i drzanje SAD koje nisu u celoj stvari igrale bas plemenitu ulogu. Kada su odlucile da je glavni cilj borba protiv komunizma, nacisti s nekom vrstom talenta, vojnici, obavestajci i naucnici odjednom su postali pazeni. Vlada SAD omogucila je nacistickim naucnicima da ucestvuju u nuklearnom projektu u Argentini. Taj projekat se raspao, a onda su nadjeni naucnici da se ti naucnici vrate u Nemacku ili cak u SAD.

Ima dosta ljudi koji su krivi. Donosili su odluke koje su bile kombinacija antikomunizma i dolara. Glavni motiv bio im je da se tih vrednih ljudi ne docepa "neprijatelj".

O ovome se nije dovoljno raspravljalo u SAD, bar ne onoliko koliko bi trebalo.

Dragan Bisenic