IZBORI ZA REKTORSKE I DEKANSKE KOLEGIJUME NA SVIM UNIVERZITETIMA U SRBIJI

Izborni procesi odvijace se na svim visokoskolskim ustanovama na kojima je istekao mandat za ova upravljacka mesta

U Srbiji su raspisani izbori za dekane, prodekane, rektore i prorektore u svim visokoskolskim ustanovama u kojima je istekao mandat za ova upravljacka mesta. Izborni procesi odvijace se na vecini akademskih institucija i teci ce na dva, paralelna nivoa - univerzitetskom i fakultetskom. U skladu sa zakonom i statutima, saveti univerziteta i fakulteta na kraju kandidacionog postupka biraju nove clanove kolegijuma ili ponovo daju poverenje starim upravljackim postavama - ukoliko se njihova imena nadju na listama, odnosno dobiju potreban broj glasova. “Doajeni" medju rektorima u Srbiji (jer su to njihove kolege trazile, a clanovi saveta prihvatili) su rektor Univerziteta umetnosti, prof. dr Darinka Matic-Marovic i rektor Univerziteta u

Nisu, prof. dr Branimir Djordjevic, kojima upravo istice cetvrti mandat u rektorskom zvanju. Iako su izbori celnih ljudi podjednako znacajni na svim univerzitetima, zbog specificne situacije na Kosovu, vaznost predstojeceg glasanja dobija dodatnu tezinu. Da li ce cetvrti mandat dobiti dosadasnji rektor prof. dr Radivoje Papovic znace se 15. maja, za kada je po saopstenju sa Univerziteta u Pristini, zakazana izborna sednica. Na najstarijem i najvecem univerzitetu u drzavi ove godine nece se birati rektor, jer je izborna dinamika pomerena jos od vremena kad je prof. dr Rajko Vracar morao pre isteka mandata da ode iz Kapetan-Misinog zdanja. Mada su procesi biranja novog rektorskog tima zavrseni proslog oktobra, kad je na to mesto izabran prof. dr Dragan Kuburovic, Univerzitet u Beogradu je nedavno morao da raspise “dopunske" izbore, jer na prvim nisu izabrani treci prorektor i student-prorektor, posto nisu dobili dovoljan broj glasova. Izborna sednica Saveta BU, po utvrdjenom tajmingu, odrzace se 8. juna.

Na najvecem broju fakulteta nastavno-naucna veca, kandidacione komisije i saveti takodje ce imati pune ruke posla u svim fazama izborne procedure. Iz ovog “sablona" iskacu samo oni kolektivi koji su iz raznih nepredvidjenih okolnosti bili prinudjeni da taj posao okoncaju mimo ritma koji diktira propis o dvogodisnjem mandatu.Takav je slucaj, na primer, sa Tehnolosko-metalurskim i Pravnim fakultetom iz Beograda. I medju dekanima ima profesora koji su na toj funkciji vise mandata, poput prof. dr Dusana Jovica, dekana Sumarskog fakulteta, za koga se nezvanicno govori da zeli i sedmi mandat da provede na funkciji na kojoj je bio 12 godina.

Izborna procedura po fakultetima odvija se u “nijansama" u zavisnosti od statuta, tako da po oceni samih dekana, “tu ima dosta sarenila". Uprkos tome sto je Ministarstvo prosvete pre dve godine poslalo svima dopis da se statuti moraju uskladiti sa postojecim zakonom. Te norme jesu usaglasene, ali “slobodnija" tumacenja su dozvolila neuniformnost. Po nekim paragrafima, koji bi trebalo da se postuju, nastavno- naucna veca predlazu vise kandidata, odnosno najmanje dva, koji imaju najvise glasova kolega. Mada je bilo ideja da se mandat dekanima (i rektorima) produzi na cetiri godine, od toga se odustalo, kao i od inicijativa da resorno Ministarstvo ili upravni odbori na ta mesta postavljaju celne ljude, uz obrazlozenje da takva resenja postoje u svetu.

Po misljenju univerzitetskih profesora, postojeca izborna tehnika (kao i sve ostalo) moze lako da bude izmenjena novim zakonom o univerzitetu koji je najavio i ministar prosvete Srbije dr Jovo Todorovic. Usvajanje tog zakona ocekuje se do kraja ove ili najkasnije pocetkom sledece godine. Medjutim, i ako bude krupnijih izmena u izbornim procesima, tesko da ce se menjati datum primopredaje duznosti - 1. oktobar, kad pocinje nova skolska godina.

O. Nikolic