GLEDISTA: “EUROPOLIS" I NOVI BEOGRAD - FRAGMENTI URBANE DRAME BEOGRADA

Neuredjen grad, grad zapusten bez savremene infrastrukture, gde se korov moze videti na svakom koraku, grad o kojem, bukvalno receno, niko ne vodi racuna, nema nikakvih izgleda za sada da postane evropska metropola

Dan 27. oktobar 1995. godine je datum “znacajnih" izjava izrecenih u duhu praznog verbalizma i zato ih bi se trebalo podsetiti posto se samo tako moze shvatiti da verbalizam nema nikakvih dodirnih tacaka sa stvaralackim realnostima a jos manje predstavlja bilo kakvu osnovu za pokretanje i ostvarivanje velikih ideja. To je najpogubniji nacin razmisljanja za donosenje bilo kakvih odluka. Misli izrecene toga dana, a koje se odnose na ideju europolisa, predstavljaju svojevrstan bestseler, evo ih:

- Gradjani Beograda, uveren sam, ovim projektom postaju gradjani sveta...

- Za mene je ovo ulazak u 21. vek, za Beograd, Srbiju i Jugoslaviju ovo je do sada nevidjen progres...

- Ovaj posao predstavlja izazov za nasu nauku pred kojom je mogucnost da ponudi resenja koja ce od Beograda napraviti centar ovog dela Evrope...

- Ovaj projekat predstavlja pravo osvezenje u vremenu u kome zivimo. Time je pokazano da Jugoslavija i pored sankcija ima snage...

Klasicna razmisljanja kada se profesijom bavite u cinovnickom stilu, misli koje se zasnivaju na iluzijama nekih proslih vremena kada ste ziveli u nekakvom svome svetu, znanom samo onima koji udaljeni od svake stvarnosti gube predstavu o stvarnim mogucnostima samog drustva. Ziveti kroz svoje funkcije i uzivati milost moci koja vas nagradjuje za vasu vernost darivanjem laznih dimenzija licnog ugleda i predstavljanja autoriteta u biti je stanje vase potpune unutrasnje zarobljenosti.

I tako smo posle vise od dve godine doziveli stvarnost da se uverimo da verbalizam zaista predstavlja prazne reci koje nista ne obecavaju. Beograd, prestonica drzave, nalazi se u toliko zapustenom stanju da ono svedoci o njegovoj najvecoj urbanoj drami od svog postanka - od europolisa ni “e".

Velike ideje se ne ostvaruju u prijateljskim razgovorima i izjavama za javna glasila, jer ideje nisu politicka resenja, ona su drzavnicki poduhvati.

Nasa stvarnost u kojoj dozivljavamo raspad kulture samog drustva, nije u stanju da se ukljuci u opsti evropski pokret uredjenja i priprema metropola, glavnih gradova drzava, da spremne docekaju nastup treceg milenijuma. Te pripreme podrazumevaju osmisljene programe za vracanje metropolama njihovog urbanog lika, odnosno obnavljanje svih unistenih i ostecenih spomenika kulture i gradskih prostora spektakla po kojima su metropole bile prepoznatljive.

Ovaj pokret visoke civilizacije i kulture ukazuje na ponasanje i odnos prema nasem glavnom gradu da mu vratimo dostojanstvo prestonice drzave koji ce svojim izgledom reprezentovati zemlju s jedne strane, a obnovljenim kulturnim spomenicima pruziti sliku svoje urbane istorije. Sve dok ne prihvatimo ova nacela visoke civilzacije i kulture i ne damo svoj odgovor na njih i vratimo nasem gradu karakter polisa necemo ni moci niti imati prava da gradimo nekakav njegov futuristicki deo europolis. Nijedna strana ruka nece uciniti nijedan gest za ostvarenje takve ideje, to nije poslo za rukom ni Becu sezdesetih godina.

Beograd nije ni Rim ni Atina da bi svojim antickim spomenicima privukao paznju neke kulturne institucije stranog karaktera, niti je bankarski berzanski centar kao Hong Kong. Neuredjen grad, grad zapusten, ovakav kakav je danas, bez savremene infrastrukture, grad drzave u kojoj se zeleznica krece brzinom od cetrdeset kilometara na cas, gde recni putnicki saobracaj na njegovim rekama i ne postoji, gde se korov moze videti na svakom koraku, grad o kome bukvalno receno niko ne vodi racuna, nema nikakvih izgleda za sada da postane ne evropska metropola nego ni bilo kakav centar na Balkanu, bez obzira na svoj idealan geografski polozaj. Uvek u ovakvim momentima na um mi dolaze reci velikog drzavnika De Gola: “Niko ko ne poznaje i ne postuje proslost i istoriju svoga grada ne moze graditi ni njegovu buducnost."

Drugi datum, pedesetogodisnjica od pocetka gradnje Novog Beograda, privlaci takodje paznju. Idejnu urbanu koncepciju novog grada ili dela grada postavio je arhitekta Nikola Dobrovic, veliki mag arhitektonske misli, sa osnovnom glavnom avenijom od Saveznog izvrsnog veca do Zeleznicke stanice, novog dela grada, na koju se sa obe strane naslanjaju gradski blokovi. Kao idejna inspiracija, Dobrovicu je posluzila monumentalna aleja hrama u Karnaku kako je on nama, svojim prvim studentima, govorio na predavanjima kada je postao profesor Arhitektonskog fakulteta. I sta se dogodilo u medjuvremenu sa Novim Beogradom za proteklih pedeset godina?

Napustivsi osnovnu ideju koju je postavio Dobrovic, novi projektanti, ciji se broj i ne zna koliko ih je do sada bilo, osmislili su ovo sto imamo danas od Novog Beograda. Na zalost, to je danas grad bez ikakve urbane i likovne fizionomije, grad bez duse i humanosti, sa mnogim stambenim zgradama prekomerne spratnosti, neobjasnjivih formi pojedinih gabarita u vidu stepenastih trouglova koji pocinju sa visinom od dva sprata pa dosezu do osamnaestog. To je grad ili deo grada u kome se ne zna da li postoji glavna ulica, ili poslovna, ili ulica trgovackih bazara kao simboli gradskog zivota i njegove dinamike. Sve je to potpuno neosmisljeno. To je grad bez ijednog trga ili malog skvera sa nekim spomenikom, bez parka namenjenog njegovim najmladjim stanovnicima za razonodu i prijatan provod slobodnog vremena. U odsustvu prave ambijentalne atmosfere njegovi blokovi i ulice ne privlace stanovnike za boravak i setnju.

Urbanisti, projektanti Novog Beograd izivljavali su se u crtanju i rasporedjivanju na svojim planovima kvadratica i pravougaonika, kubicnih formi razlicitih spratnosti, baveci se “arhitekturom gabarita zgrada" kao primarnom problematikom. To su bili u stvari projektni zadaci za prave nastupajuce projektante da u tim “ukrstenim arhitektonskim recima" sastavljenim od kvadratica i pravougaonika i kubusa pekomerne spratnosti osmisle stambene jedinice razlicitih povrsina.

Da je bar neko od urbanista projektanata poklonio vise paznje sta je u svetu uradjeno u domenu ostvarenja novih delova gradova Rima, Pariza, Versaja i drugih, imao bi jasnu sliku kako bi trebalo oblikovati savremene urbane celine namenjene stanovanju i formirati centralne zone namenjene javnom karakteru novog dela grada. Danas bi Novi Beograd imao aveniju ambasada kao u Brazavilu, koristeci Dobrovicevu ideju centralne avenije, blokove rezidencijalnih zdanja, delove blokova namenjene - u buducnosti - individualnoj izgradnji kuca, vila i slicno.

Uzalud se mnogi pozivaju da je Novi Beograd projektovan po uzoru na ideje velikog Korbizijea, ali nije svejedno ko ideju sprovodi, da li onaj ko poznaje bitni karakter ideje ili neko ko o njoj nema jasnu predstavu. Nije svaka slobodna gradnja Korbizije.

Na zalost, ovakva je licna karta urbane kompozicije Novog Beograda gde vas na njegovom glavnom prilazu sa strane mosta preko Save iz pravca Brankove ulice docekuje stilski “raskosna" benzinska pumpna stanica, odraz specificne profesionalne kulture i investitora i njenog projektanta, kada se potpuno beznacajnom objektu za grad i njegovoj funkciji pridaje znacaj gradskog spomenika-simbola. Kakav urbani provincijalizam i primitivizam na pragu treceg milenijuma! Zaista nije sve moguce u svako doba, kako je rekao veliki poznavalac opsteg stvaralastva - Velflin.

Slobodan Mihailovic, arhitekta