U PRIPREMI IZMENE SRPSKOG ZAKONA O VLASNICKOJ TRANSFORMACIJI

Ako u Vladi radikali i leva koalicija postignu konsensuz o ovom pitanju, potrebno je da se pronadje modus za prevazilazenje ustavnih ogranicenja, koja su i bila izgovor da se ne propise obaveznost i orocavanje privatizacije u Srbiji

Izmene cekaju overu: Jorgovanka Tabanovic (SRS) , ministar za privatizaciju i potpredsednik Ratko Markovic (SPS) zaduzen za pravni resor

S ulaskom radikala u republicku vladu neka pitanja, pre svega obaveznost u procesu privatizacije, njena orocenost, skracenje rokova za pojedine faze i pojednostavljenje same tehnike, dolaze na dnevni red i o tome se razmislja uz ocekivanje da novi resorni ministar uskoro konkretizuje ova opredelenja.

O tome da bi privatizacija trebalo da bude obavezna mnogo se govorilo i prilikom donosenja novog srpskog Zakona o vlasnickoj transformaciji, ali tada zagovornici ovog stava, potpomognuti istim misljenjem struke, nisu uspeli da probiju politicku barijeru, niti da to unesu u Zakon. Sada se ponovo otvara pitanje obaveznosti privatizacije, za sta se radikali otvoreno zalazu, a o cemu ce morati u samoj vladi da postignu konsenzus sa levom koalicijom, kojoj ta ideja od pocetka nije bila bliska. Kako “Nasa Borba" saznaje, ovakvi razgovori u krugovima vlade vec su vodjeni, sto potvrdjuje i izjava njenog potpredsednika i sefa SRS, Vojislava Seselja u “Demokratiji".

- Mi smo uvek bili za obaveznu privatizaciju i mislim da cemo imati konsenzus u Vladi narodnog jedinstva po tom pitanju, rekao je Seselj.

Problem je isti - ustavna ogranicenja, koja stoje na putu da se ovakva izmena unese u republicki Zakon o privatizaciji. Pod uslovom da se o ovom pitanju postigne pomenuti konsenzus, predstoji da se nadje modus da se to na najbezbolniji nacin izvede. Naime, i savezni Zakon o promeni drustvenog kapitala normira sve oblike svojine kao ravnopravne, bas kao i Ustav Srbije i ukoliko bi se obaveznost unela u republicki Zakon, vrlo lako bi se takva norma mogla oboriti na Ustavnom sudu. Drugi moguci put, da se u tom pravcu ide na izmene republickog Ustava i saveznog Zakona, oduzeo bi vreme i mogao bi ugroziti sam proces, odnosno preduzeca koja su u njega vec usla ili to nameravaju da ucine u predstojecim mesecima. Do sada je 30 preduzeca verifikovalo ranije procene vrednosti kapitala, a deset novih je donelo odluku da udje u proces privatizacije i treba da verifikuje svoje procene, a sva su iz kruga preduzeca koja ce se privatizovati po modelu autonomne privatizacije.

Skracenje rokova i pojednostavljenje procesa, za sta se takodje zalazu radikali, nije sasvim nova ideja i na probleme te vrste ukazano je i prilikom smene u Vladi i u samom resornom ministarstvu. Bilo je razmisljanja da se eventualno odvoji velika privatizacija (po posebnom programu i javnih preduzeca) od male, koja bi se nastojala ubrzati. Neka usteda u vremenu mogla bi se postici pre svega u drugom krugu, uz skracenje predvidjenog roka od 180 dana i eliminisanje pauze izmedju prvog i drugog kruga. Takodje, ukazano je na potrebu da se u drugom krugu, koji predvidja prodaju akcija sa i bez popusta, ukljucujuci i konverziju duga u akcije i dokapitalizaciju, naprave precizniji kriterijumi o tome ko i pod kakvim uslovima ima prednost, sto je posebno bitno kod preduzeca u kojima ce biti manje kapitala od iskazanog interesa. U svakom slucaju ostaje da se formulise sustina ovih promena, kako se sve ne bi zavrsilo na blagoglagoljivosti, koja lepo zvuci.

Konsezus koji radikali treba da postignu sa socijalistima, pre svega na planu obaveznosti i orocenosti privatizacije, u dobroj meri ce zavisiti i od toga kako ce se razmisljati nakon 29. aprila, kada budu poznate mere Kontakt grupe i kada bude jasnije da li ce proces privatizacije u Srbiji teci sa ili bez ucesca stranog kapitala, odnosno da li ce on morati i moci da se sprovede samo sopstvenim snagama. Neki politicki analiticari misle da bi levoj koaliciji cak i odgovaralo da radikali ocene potpuno negativno republicki Zakon o privatizaciji, jer bi rad na njemu iz pocetka odgodio i sam proces za neka druga vremena. Verovatnije je, ipak, da ce se radikali zalagati za hitne izmene ovog Zakona, jer im je stalo da kroz privatizaciju potvrde svoju politicku kartu, kao trzisno orijentisanih, sa kojom su usli u vladu. Pri tome ima strucnjaka koji misle da bi bilo dobro da se omoguci da se sadasnji Zakon primenjuje barem godinu dana i da se za to vreme pripreme njegove izmene koje ce doneti pozitivne promene, odnosno da se ceo proces ne spoplice pre nego sto je i poceo.

Bojana Jager