DANAS NASTAVAK DVA I OTVARANJE NVOOG SUDSKOG PROCESA PRED HASKIM TRIBUNALOM

Pocinje ekshumacija masovne grobnice kod Zvornika

Mirko Klarin
dopisnik “Nase Borbe" iz Haga

Zoran Zigic, bosanski Srbin koji je prosle nedelje “oslobodjen" iz zatvora u Banjaluci da bi momentalno bio “pritvoren" od strane istrazitelja Haskog tribunala i pripadnika Sfor, pojavice se danas prvi put pred sudijama kako bi se izjasnio o navodima dveju protiv njega podignutih optuznica, koje ga terete za navodne ratne zlocine u logorima Omarska i Keraterm, kraj Prijedora.

Zigic ce se izjasnjavati u pauzi izmedju dva sudjenja koja se danas nastavljaju. Pre podne, beogradski advokat Toma Fila ce otvoriti prezentaciju argumenata i dokaza odbrane u sudjenju Slavku Dokmanovicu, bivsem predsedniku opstine Vukovar, optuzenom - zajedno sa trojicom oficira bivse JNA (Mrksicem, Sljivancaninom i Radicem) - za poznati masakr nad najmanje 200 ljudi odvedenih 20. novembra 1991. iz vukovarske bolnice i streljanih na obliznjem poljoprivrednom dobru Ovcara.

Sudjenje Dokmanovicu pocelo je 19. januara ove godine i tuzilac je u rekordnom roku zavrsio prezentaciju svog slucaja protiv bivseg predsednika opstine Vukovar, uhapsenog juna prosle godine u zajednickoj operaciji istrazitelja Haskog Tribunala i pripadnika Untaes. Buduci da je i odbrana najavila da ce znacajno redukovati listu svojih svedoka, sudjenje Slavku Dokmanovicu moglo bi da se zavrsi vec u maju, kada ce “u pogon" biti pustena i druga sudnica Tribunala, tako da ce se paralelno odvijati sva cetiri tekuca sudjenja.

Danas posle podne, nakon prvog pojavljivanja Zigica, nastavice se maratonsko sudjenje generalu Tihomiru Blaskicu, optuzenom za navodne zlocine snaga bosanskih Hrvata u dolini reke Lasva u Centralnoj Bosni tokom 1993, a narocito u aprilu te godine kada su snage pod njegovom komandom izvrsile koordinirani napad na vise muslimanskih ili mesovitih sela, od kojih je najvise stradalo selo Ahmici, gde je ubijeno vise od 100 civila i zapaljene sve muslimanske kuce. Na klupi za svedoke danas bi se mogao pojaviti Ed Vulijami, ratni izvestac londonskog "Gardijana", cije je svedocenje bilo predvidjeno za mart, ali je odlozeno zbog celonedeljnog davanja iskaza anonimnog zasticenog svedoka optuzbe, za kojeg se "osnovano sumnja" da je bio niko drugi do bivsi predsednik Predsednistva SFRJ, Stipe Mesic. Nakon tajnog svedocenja u slucaju optuzenog hrvatskog generala, Mesic je, podsetimo, javno svedocio protiv srpskog predsednika opstine Vukovar.

Konacno, ali ne i najmanje vazno, danas pocinje jos jedna "aktivnost" Tribunala, ali na nekih 2.000 km od Haga. Oko 50 clanova forenzicarskog tima Haskog tuzilastva pocece ekshumaciju masovne grobnice na platou brane u Brnicama, u blizini Zvornika. Pomenuta brana je, zapravo, rezervoar Fabrike aluminijuma u Karakaju, a Karakaj je jedna od lokacija na kojoj su - prema "srebrenickoj optuznici" protiv Radovana Karadzica i Ratka Mladica - snage pod njihovom komandom u julu 1995. masovno streljale zarobljene muslimanske civile.

Istrazitelji Haskog tribunala su tu lokaciju prvi put posetili pocetkom 1996. i vec na povrsini su naisli na ljudske kosti. Pored toga, na platou su - takodje samo na povrsini - sakupili 1.030 caura, sto je sve ukazivalo da je tu moglo da bude jedno od srebrenickih stratista. U raspravi koja je o optuznicama protiv Karadzica i Mladica vodjena krajem juna i pocetkom jula 1996, pred Tribunalom se pojavio i stariji seljak iz okoline Srebrenice, predstavljen samo kao svedok "A", koji je tvrdio da je preziveo streljanje kod Karakaja, tako sto je pao cim su vojnici zapucali na njegovu grupu i nekoliko sati lezao ispod gomile leseva. "A" je detaljno opisao svoju kalvariju od zarobljavanja u Potocarima do zatvaranja u neku skolu pored Karakaja i, konacno, izvodjenja na streljanje, tokom koje je u nekoliko navrata video generala Mladica, poslednji put na samom stratistu.

Karakaj je prva od nekoliko lokacija u regionu Srebrenice na kojoj ce, pocev od danas, raditi ekipa Tribunala sastavljena od kriminalistickih tehnicara, arheologa, antropologa, patologa i drugih eksperata za poslove ekshumacije. Tim Haskog tuzilastva je, za ovu priliku, ojacan kriminalistickim ekspertima Skotland jarda i holandske policije, a svrha ekshumacije je da se obezbede materijalni dokazi za podrsku postojecih i potencijalnih optuznica. Istrazice se, takodje, da li je na tim lokacijama bilo pokusaja da se uklone tragovi zlocina, jer je - kako kazu u Tuzilastvu - "i samo uklanjanje dokaza... dokaz zlocina."