Portret: Dr Vladan Kutlesic, potpredsednik Vlade SRJ

Oko sedam godina dr Kutlesic bio je prakticno clan dvorske sluzbe Slobodana Milosevica na mestu koje se zvanicno zove pravni savetnik predsednika Srbije. U krugovima kolega i saradnika, inace, nije narocito omiljen, smatraju ga, u najmanju ruku, covekom "nezgodne naravi" uz (poverljivo izrecene) epitete - arogantan, sarkastican, prepotentan sa "problemima u komunikaciji"

Bojana Oprijan-Ilic

Ukoliko je ostao dosledan svom strucnom misljenju dr Vladan Kutlesic trebalo bi i danas da veruje i procenjuje kako je funkcija predsednika SRJ cisto - protokolarna. Ovaj stav je, naime, bio njegovo javno misljenje u vreme kad je ucestvovao u vise dogovora o zajednickoj srpsko-crnogorskoj drzavi, ukljucujuci i onaj najvazniji, na Zabljaku, posle koga je ocenio da je to stvar "principa podele vlasti u novonastaloj federaciji". Doticni "protokolarni" predsednik SRJ, medjutim, najpre ga je, pre nekoliko meseci, unapredio u potpredsednika Savezne vlade, a od nedavno (19. marta ove godine) postao je i specijalni izaslanik u razgovorima sa kosovskim Albancima.

Dr Vladan Kutlesic moze se, po slobodnoj novinarskoj proceni, okarakterisati kao "covek iz senke" s obzirom da se u javnosti malo eksponirao, ali su se njegovi saveti predsedniku Srbije, a potom i "prvom coveku" SRJ odrazili i ostavili tragove na pravno-politicko kreiranje kako odnosa u federaciji tako i odredjenog stava SRJ prema medjunarodnoj zajednici u vezi sa sukcesijom. Blizak prijatelj dr Ratka Markovica, pisca zabljackog Ustava i tzv. rezimskog pravnika, postao je, po naslovima u zvanicnim medijima, "polticar sa pregovarackim iskustvom" pre svega zbog clanstva u Grupi za sukcesiju Saveta za primenu mira delegacije SRJ. Veoma "mrsav skor" ove ekipe mogao bi, medjutim, dovesti u pitanje pomenuto "pregovaracko iskustvo", sto nekad blistavog studenta Pravnog fakulteta dovodi do pozicije u kojoj se struka mora zameniti vestinom politickog balansa kojom junak ove price ociglendo ne oskudeva, s obzirom na dalje avanzovanje mozda bas zahvaljujuci diskrentnom sarmu delovanja "iz senke".

U svoje zivotno iskustvo dr Kutlesic zapisace i ulogu jednog od idejnih tvoraca projekta "trece" Jugoslavije kao aktivni ucesnik u pisanju Ustava SRJ. Doduse, ta uloga bila je vise epizodna, jer ju je dobio zahvaljujuci "formacijskom" mestu u Saveznom a potom i u Republickom sekretarijatu za zakonodavstvo. U jednoj od, kako rekosmo, retkih izjava za javnost, dr Kutlesic o buducoj dvoclanoj jugoslovenskoj zajednici optimisticki kaze: "S obzirom da takva drzava ima karakteristike proverenog klasicnog federalnog modela, ako se ta nacela budu postovala, to ce biti stabilna drzava. S jedne strane to nije etatisticka drzava koja ce se mesati u privredni zivot u vecoj meri nego sto je to praksa u svetu. S druge, imacemo princip podele vlasti..." Dalje, "kohezionim elementima" jugoslovenske zajednice dr Vladan Kutlesic smatra najpre zajednicko trziste, a potom politicki zivot u kom ce politicke partije delovati na celom podrucju zajednicke drzave tako da, pored nacionalnih partija postoje i gradjanske "da se afirmise uloga gradjana kao stabilizirajuceg faktora." Koliko su ova kao i neka druga politicka predvidjanja i pravne ocene tacni, najbolje ce pokazati stvarnost.

U tom kontekstu, povodom osmogodisnjice usvajanja amandmana na Ustav Srbije (odnosno Dana drzavnosti) u cijem pisanju je takodje ucestvovao, dr Kutlesic veli da je to "veliki dan u nasoj politickoj istoriji koji omogucava prestanak dugogodisnje prakse u kojoj su Srbija i srpski narod bili teritorijalno podeljeni, nacionalno majorizovani i institucionalno subordinizirani". Bez sumnje, polazna tacka ovakve tvrdnje potice iz shvatanja koje je izrekao jednom dnevnom listu: "Objedinjavanje Srbije nije bilo koncipirano na nacionalistickoj i hegemonistickoj osnovi protiv drugih naroda u danasnjoj ustavnoj formi u kojoj zive. Srbija je, dakle, od tog trenutka, na toj gradjanskoj osnovi, na osnovu gradjanina kao centra politicke i svih drugih vlasti nastavila da izgradjuje svoje ustavno uredjenje". Bilo bi svakako interesantno sada cuti eventualnu repliku dr Kutlesica na sopstvenu izjavu koja je usledila posle citirane: "To je osnovni razlog objasnjenja zbog cega u Srbiji i na ovim prostorima nije bilo ni etnickog ni verskog rata koji su se pojavili u drugim nacionalno mesovitim celinama, niti ce takvog rata ovde moci da bude iz razloga koji su se javili u drugim republikama".

Oko sedam godina dr Kutlesic bio je prakticno clan dvorske sluzbe Slobodana Milosevica na mestu koje se zvanicno zove pravni savetnik predsednika Srbije. U krugovima kolega i saradnika, inace, nije narocito omiljen, smatraju ga, u najmanju ruku, covekom "nezgodne naravi" uz (poverljivo izrecene) epitete - arogantan, sarkastican, prepotentan sa "problemima u komunikaciji". Tvrdi se da je do "skuti" Slobodana Milosevica stigao zahvaljujuci prijateljstvu sa Kostom Mihajlovicem i dr Ratkom Markovicem, ali ove informacije nisu proverene, pa je moguce da je u politicku orbitu uspesno lansiran zahvaljujuci "odgovarajucim" sopstvenim kvalitetima. U svakom slucaju, poznato je da je mladalacka zelja dr Kutlesica bila profesorska karijera na Pravnom fakultetu, ali su se te ambicije, uprkos sjanim ocenama u indeksu - izjalovile.

Najvise intervjua sadasnji specijalni izaslanik za Kosovo dao je kao clan vec pomenute Grupe za sukcesiju u delegaciji SRJ u kojima je njegovo misljenje ocigledan "produzetak" onog zvanicnog uz istovetan birokratski jezik. Ove izjave su eklatantan primer zamene teza i teorije "svetske zavere", preplitanja politike i prava po meri ovdasnjeg rezima, ukljucujuci i navodno pokrice pravnim argumentima. Recimo: "Medjunarodni faktor bio je vise nego subjektivan, u stvari on nije cak ni subjektivan nego se otvoreno stavio na stranu bivsih jugoslovenskih republika i prakticno je, do nedavno, podrzavao sve njihove stavove, ne pokazujuci nikakvo razumevanje za nase".

Promene u ponasanju i odnosu medjunarodne zajednice, po dr Kutlesicu, objasnjive su ovako: "Klima koja je stvorena u Dejtonu, u vezi sa metodom i sustinom rada, odrazila se i u ovom nasem poslu. To se oseca u celokupnom polozaju Jugolavije, uvazavanjem njenih interesa." A kontinuitet SRJ sa bivsom SFRJ, po dr Kutlesicu, navodno je prihvacen jer: "Uzmite ponasanje Ujedinjenih nacija. Nasa zastava je na jarbolu, nasa plocica je ispred sedista OUN, nas ambasador je ostao tamo na nivou otpravnika poslova. Zamrznuto nam je samo ucesce u Generalnoj skupstini, ali ne i u radnim telima. To ide dotle da se Butros Gali redovno i vrlo ljubazno obraca SRJ za placanje clanskih doprinosa. U multilateralnim ugovorima koje pravi generalni sekretar, Jugoslavija se smatra obaveznom od trenutka kada su ti ugovori zakljuceni. Sve novostvorene drzave smatraju se obaveznim od trenutka kada su ih prihvatile. Pitanje je trenutka kada ce kontinuitet SRJ biti i formalno u vidu neke izjave ili akta biti potvrdjen."

Sve sto je naveo potrpedsednik vlade sasvim je tacno, s tim sto je "zaboravio" da je po Rezoluciji UN (47/1) priznanje kontinuiteta, ipak, stvar odluke trecih drzava odnosno vecine koju SRJ, za sada, nema. Sustina je, naime, cinjenica da Jugoslavija ne ucestvuje u radu Generalne skupstine kao najvaznijeg tela UN i da ce svoje mesto u njoj naci tek ukoliko, kako joj je nalozeno, promeni politiku.

U ovom trenutku, kao sto je poznato, promena te politike najpre je vezana za Kosovo za koje se, rekao je dr Kutlesic pre dve godine, od medjunarodne zajednice "trazi zadovoljavajuci stepen autonomnosti za etnicke Albance". Ali, dodaje on, kod stranih predstavnika primetno je nepoznavanje i faktickih odnosa i normative u nasoj zemlji. To su politicari opsteg formata koji nemaju ni dovoljno podataka ni znanja o onome kako je ovde ili sta u propisima stoji..."

Sasvim je moguce da strani predstavnici ne poznaju ovdasnja pravila do detalja. Sigurno je da ih dr Vladan Kutlesic dobro zna. Ako u svakoj sali postoji zrno istine, onda anegdota zabelezena nedavno u jednom tabloidu, makar i polovicno tacno, to nesumnjivo dokazuje: "U ponedeljak 30. marta u Atelje 212 dosao je predsednik Srbije Milan Milutinovic da odgleda predstavu. Dvojica pripadnika predsednikovog obezbedjenja stigla su ranije da zauzmu red iza predsednikovih ledja. Ali dva mesta vec su bila prodata. Pet minuta do pocetka predstave upozoreni blagajnik prisao je posetiocu u drugom redu i preneo mu zahtev predsednikovog obezbedjenja da se skloni sa tih mesta. Medjutim, receno mu je: 'Nece moci. Ja sam potpredsednik Savezne vlade Vladan Kutlesic'". Naslov teksta u pomenutoj novini bio je: "Kutlesic cuvao ledja Milutinovicu"...