Intervju: Mile Isakov, vojvodjanski pregovarac i mandatar u senci

Ovaj rezim pocinje problemima da se bavi tek kada oni postanu isuvise veliki i kada prerastu svoje osnovne, sustinske razloge postojanja, a onda se poteze cesto i za nerazumnim i ishitrenim resenjima

Zuzana Serences

Autonomasi iz Vojvodine bacili su Vladi Srbije rukavicu u lice: protekle sedmice danima su je, u sali novosadskog SPENS-a, u drustvu predstavnika jos nekih organizacija, ocekivali na pregovore o statusu Vojvodine. Sa razlogom se sef vojvodjanskog "pregovarackog tima" i mandatar najavljene "vlade u senci" Mile Isakov moze pitati: je li to rec o kakvom novom marketinskom potezu? Apsolutno nije rec o marketinskom potezu i dosetki, kaze on, iako se ne moze poreci da ova inicijativa ima i taj efekat. A obrazlozenje? Smisao citave ideje mnogo je ozbiljniji, reci ce. Da se radi prosto samo o intenziviranju potrebe za dijalogom sa zvanicnim predstavnicima Srbije o polozaju Vojvodine u Srbiji i o stepenu i sadrzaju autonomije, koja je - precizirace sef pregovaraca - samo formalna i bez ikakvih kompetencija i zbog cega vec poodavno postoji snazna potreba za preispitivanjem njenog automnog statusa.

Moram da podsetim na nekoliko cinjenica - kaze Isakov. Da u poslednje dve godine sve ankete i istrazivanja javnog mnjenja pokazuju da je velika vecina gradjana Vojvodine nezadovoljna trenutnim polozajem Vojvodine u Srbiji i da se izmedju 60 i 70 odsto izjasnjava za veci stepen autonomije od postojeceg. Naravno da smo mi svesni da medju onima koji su za vecu autonomiju ima i velikih razlika. Da, neki ocekuju mnogo vecu, a neki nesto manje vecu autonomnost, ali u svakom slucaju vecu od sadasnje. Uz podsecanje, konacno, da je jos pre tri, odnosno dve godine veliki broj organizacija potpisao Manifest za autonomnu Vojvodinu, odnosno dokument Predloga za promenu ustavnog polozaja Vojvodine, nas sagovornik ce jos skrenuti paznju da su ti "papiri" u svoje vreme prosledjivani svim relevantnim adresama u Vojvodini, Srbiji i Jugoslaviji sa zahtevom da se o tome razgovara. I, ni u jednom slucaju nije dobijen odgovor od zvanicnih predstavnika ove drzave, sem od Izvrsnog veca Vojvodine koje se proglasilo nenadleznim za pitanja promene polozaja Vojvodine. Otuda Isakov zakljucuje: potreba za dijalogom o polozaju Vojvodine postoji vec jako dugo.

Ipak, zasto poziv vladinoj delegaciji za pregovore bas sada, u ovom trenutku i u kakvoj je to vezi sa kosovskim zbivanjima?

- Moram sada da ponovim da je, dakle, razlicitih ponuda za razgovor bilo i ranije, a sada je samo forma drugacija. Ovoga puta smo pouceni dogadjajima oko Kosova i ohrabreni voljom koju je pokazala zvanicna Srbija da pregovara samo promenili formu i izabrali onu koju je ponudila Kosovu. Dakle, otvoreni poziv za dijalog bez ikakavih uslova. I, za razliku od kosovskog slucaja, gde je sporno ucesce stranih posmatraca, bez zahteva za bilo kakvim posredovanjem. Posto smo razmisljali da ako takva volja postoji kada je Kosovo u pitanju, nema nikakvog razloga da ona ne postoji kada je u pitanju Vojvodina. Mi smo svesni da Vojvodina i Kosovo nisu isto, da ni problemi nisu isti, ali i jedna i druga regija su autonomne pokrajine po vazecem Ustavu i mislimo da zasluzuju jednak tretman, bez obzira sto su problemi razliciti i sto bi i eventualna resenja mogla biti razlicita. Ali, ne mozemo da se pomirimo sa evidentnom cinjenicom da je, bez obzira na sve istorijske i mitske cinjenice i predrasude, Kosovo Srbiji vaznije od Vojvodine. Ne mozemo da prihvatimo da je bilo koji deo jedinstvene drzave vazniji od bilo kog drugog dela te iste drzave. Pomislili smo: ako je to nacin na koji ovaj rezim misli da se moze resavati problem Kosova, da je to onda to, mozda, i nacin da se barem otvore sva sporna pitanja kada je Vojvodina u pitanju.

Ali, sta znaci recenica, izgovorena ovih dana za stolom koji ocekuje vladinu delegaciju o "novonastalim okolnostima kojima ton daju kosovski dogadjaji"?

- Ne bih se ja slozio da ton daju kosovski dogadjaji, oni su samo povod, a igru na svaki nacin vodi rezim u Srbiji. On je odabrao ova sredstva u slucaju Kosova i mi smo ih samo prihvatili, prilagodjavajuci se igri koju vodi ova vlast. Ali, ubedjeni da nije dobro to raditi samo onda kada je to iznudjeno - iznutra ili spolja, svejedno a kosovski slucaj je i jedno i drugo. I, da razgovore treba voditi i bolje je voditi mnogo pre nego sto budes priteran uza zid i mnogo pre nego sto nesporazumi dostignu tolike razmere kakve su na Kosovu, ne vidimo zasto bi majka Srbija zapostavljala svoju dobru decu, zbog dece koja joj stalno prave probleme i zasto bi vise paznje posvecivala nestasnoj i neposlusnoj deci, od cestitite, pristojne i lepo vaspitane. To takodje moze da izazove traume i posledice po medjusobne odnose.

Pominjete da je probleme bolje resavati dok jos nema priteranosti uza zid, a ipak znamo da je ovaj rezim cesto umeo bas tako da se ponasa. Sta, kada je Vojvodina u pitanju, znaci spoznaja da se problemi cesto pocinju da razmatraju tek kada se vec isuvise zaostre, da ne kazemo "omaknu"?

- Ovaj rezim pocinje problemima da se bavi kada oni postanu isuvise veliki i kada prerastu svoje osnovne, sustinske razloge postojanja, a onda se poteze cesto i za nerazumnim i ishitrenim resenjima. Mi to hocemo da predupredimo i sprecimo kada je Vojvodina u pitanju i hocemo da ga nateramo sami, bez icije pomoci sa strane i demokratskim sredstvima, a ne nasiljem, da se ovim problemom pocne da bavi na vreme, ili bar pre nego sto isuvise bude kasno.

Govorite da ste vi samo prihvatili njihova pravila igre. Mislite li medjutim, da je sada i pravi trenutak za pricu o statusu Vojvodine? Rec je naravno o kosovskim zbivanjima.

- Za nas je uvek trenutak za otvorena pitanja o Vojvodini. Ali, sada kada je na ovaj nacin otvorena ponuda Kosovu za dijalog mi smatramo svojom obavezom da podsetimo i na Vojvodinu. Jer smo ubedjeni da probleme koji, mada nisu isti, ali imaju i ponesto zajednickog, treba sagledati u celini i resavati jedinstveno, mada ne mora to biti i na isti nacin. Ako se to ne radi onda je sve samo zatrpavanje rupa. A takav brod ne moze daleko stici. Mi naime, Srbiju sa Kosovom i Vojvodinom vidimo kao jedan brod. I hocemo da nam putovanje bude udobno, a ne da nam zapusavanje rupa u potpalublju bude ono sto radimo. A najmanje bismo zeleli da zavrsimo kao "Titanik".

Dok ste ovih dana cekali vladu na pregovore o Vojvodini stizale su mnoge kritike. Podsticete li vi to separatizam i duvate li u jedra Rugovi?

- Onaj ko tvrdi da mi duvamo u jedra Rugovi, objektivno duva... Milosevicu i Seselju. Ima tu paradoksalno suprotnih optuzbi koje polaze od istih premisa. Jedni kazu da na taj nacin stetimo Srbiji, vukuci je za rep u trenutku kada se ona zgrabila za gusu sa problemom Kosova. A drugi, opet, da time pomazemo rezim u Srbiji da relativizuje problem Kosova, tako sto bi otvorio raspravu i o drugim problemima i tako demonstrirao svoju otvorenost i spremnost za dijalog. Ne bi li pokazao i da ima drugih problema i da problem Kosovu nije jedini ni najveci na svetu. Nas te kalkulacije ne interesuju, ne radimo mi to ni iz jednog ni iz drugog razloga, vec zbog sebe i zbog Vojvodine i njenih gradjana, a to znaci i zbog Srbije i zbog Jugoslavije. Kome ce to stetiti ili koristiti u ovom trenutku manje je za nas vazno, ali prosto ne mozemo da verujemo da su bilo kome u ovoj zemlji ili svetu vazniji zadovoljni gradjani na Kosovu od zadovoljnih gradjana u Vojvodini, Sumadiji, Beogradu, u Sandzaku, u bilo kojoj regiji ove drzave koja ima ogromnih problema.

Kako objasniti da za stolom kojim se ocekuje pregovor nema predstavnika manjina u Vojvodini? Da li ih niste ni zvali?

- Mi smo ubedjeni da koalicija "Vojvodina" svojim programom zadovoljava potrebe i nacionalnih manjina, sto potvrdjuje i veliki broj clanova i pristalica i glasaca ove koalicije iz redova nacionalnih manjina. Prema tome, da ne mislimo da treba da trazimo neku posebnu dozvolu nekih manjinskih partija i organizacija. Izmedju ostalog i zbog eventualnih neprijatnosti koje bi mogli imati neki posebni predstavnici nacionalnih manjina. Zato nismo nikog posebno ni zvali, ni insistirali na ucescu u ovim "cekanjima" koji, svesni smo, mogu biti protumaceni i kao izvesna provokacija. Ali smo ubedjeni da kada bi eventualni razgovori zaista i poceli, da bi se oni rado ukljucili. Mi smo se prihvatili, dakle, obaveze da im pripremimo teren za pregovore. To se odnosi i na sve druge organizacije i udruzenja i uvereni smo da je to i obaveza najjace politicke snage u Vojvodini: da na sebe preuzme obavezu da probija led i krci put svima drugima i da na sebe preuzme i najvecu odgovornost za sve neprijatne konsekvence koje iz toga mogu da proizadju. Ali, da onoga trenutka kada do dijaloga ipak dodje omoguci svima da u njemu ucestvuju i da iznesu svoje vidjenje. Zato se ne obaziremo mnogo na uvredjene samozvane predstavnike vojvodjanske ideje, iz kojih progovara zavist i pakost, a koji nemaju petlju ili snagu da se isprse i stanu na beleg.

Dobro, i sta ako ne dodje delegacija vlade na pregovore, ako se ne uspostavi dijalog?

- Ne znam, cekacemo sve dotle dok to bude imalo nekog smisla. Kada konacno bude jasno da nema nade da se pregovaraci zvanicne Srbije pojave, onda cemo prekinuti sa ovom metodom koju smo od njih preuzeli. Ali cemo svakako nastaviti sa tom inicijativom i naporima da do dijaloga ipak dodje. Posto ce u medjuvremenu ipak biti formirana vojvodjanska "vlada u senci", mislim da je najprirodnije da to njoj prenesemo u amanet i da ona nastavi da traga za potencijalnim partnerima u Srbiji i mogucnostima dijaloga, bez obzira na njihov oblik i formu.

A sta je inace sa tom "vladom u senci" cija se promocija vec duze najavljuje, a jos uvek samo na tome ostaje. Da li je to neka "marketinska" ili neka druga prica?

- Ona je fakticki vec formirana. Sporna su jos samo dva-tri mesta zbog toga sto smo sve do juce bili u pregovorima sa nekim drugim partijama koje su razmisljale o ulasku i zbog kojih smo ostavili vise praznih mesta da bi ipak mogle da biraju resore, a ne samo prihvate preostale. Konacno je jasno da je za sada samo Savez gradjana Subotice odlucio da se ukljuci u njeno formiranje i oni su preuzeli dva mesta, a do kraja nedelje popunicemo i ostala, okupiti vladu, utvrditi broj resora i licnosti koje ce ih voditi. Dakle, necemo vise cekati, ali cemo za sve koji se jos dvoume ostaviti po jedno potpredsednicko mesto, za slucaj da se odluce. Ubedjeni, da nece imati ozbiljnijih primedbi na njen sastav, jer je rec o mahom nestranackim licnostima koje nikome od nas ne pripadaju partijski i koje su medju najuglednijim i najautoritativnijim u svojim oblastima.

O kome govorite u stvari, koga cekate u toj vladi u senci?

- Pre svih Savez vojvodjanskih Madjara, do cijeg ucesca nam je bilo i sada je najvise stalo, jer su pored koalicije "Vojvodina" najjaca opoziciona vojvodjanska partija. Ali, i druge, koji imaju u Vojvodini svoje partijske ogranike i cije je clanstvo nesumnjivo sklono ovakvom i drugim oblicima udruzivanja na vojvodjanskom nivou. Pitanje je samo koliko ce njihove centrale u Beogradu to dozvoliti i mi vise nemamo nameru da na to cekamo, kao sto ni nemamo nameru da nam neko iz Beogrda kroji kapu i daljinskim upravljacem upravlja nasim zivotom.

Ipak, mislite zaista da ste dovoljno jaka snaga da biste formirali vladu u senci?

- Naravno da smo dovoljno jaki ne bismo morali praviti vladu u senci, vec pravu. Ali se mi ovim pripremamo i zelimo da demonstriramo kako bismo to cinili kada bismo dosli u priliku. Time pokazujemo da ne bismo racunali samo na ljude iz rukovodstva, vec na najsposobnije strucnjake, bez obzira na politicko opredeljenje. Dokazujemo da takvi ljudi imaju u nas poverenja, jer i sada hoce "u senci" da udju u nasu vladu.