Evropska analiza razvoja u SR Jugoslaviji

Stranci konstatuju kako se od dolaska Milosevica na polozaj saveznog predsednika uocava "de fakto primat Srbije u federaciji", kao i ucvrscivanje utvrdjenog "nepostovanja osnovnih principa demokratske vladavine". Kao najnoviji primeri arbitrarnosti u procesu odlucivanja i odsustva nezavisnosti federalnog parlamenta navode februarski dekret o finansijskoj disciplini (koji je u medjuvremenu povucen), kao i dodelu poslanickih mandata probulatovicevoj frakciji u Saveznoj skupstini

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

Ima li Evropska unija pravo da SR Jugoslaviji i ostalim drzavama jugoistocne Evrope, ukljucenim u tzv. regionalni pristup, postavlja politicke i ekonomske uslove za odobravanje trgovinskih povlastica, ukljucivanje u program pomoci reformskim procesima (PHARE) i zakljucivanje sporazuma o saradnji? Te, drugo, da li su ti uslovi iskljucivo u interesu same EU... ili bi, mozda, mogli da budu i u, ili pre svega, u interesu gradjana drzava od kojih se to trazi?

Odgovor na prvo pitanje je jasan: ko hoce da sa EU odrzava povlascene trgovinske i ekonomske odnose, koristi njene finansijske programe i kredite, vodi sa njom politicki dijalog... treba da postuje neka osnovna pravila tog "kluba." S obzirom na veliku privlacnu moc "kluba", definisana su barem tri seta pravila: najstrozija za one drzave koje bi da mu sto pre pristupe; nesto fleksibilnija za one koje ce se postepeno prilagodjavati rigoroznim standardima punopravnog clanstva; te najblaza za one zemlje koje za sada mogu da racunaju samo na najnize oblike ugovornih odnosa sa evropskom integracijom. Pravila iz svakog od tri pomenuta seta su za sve jednaka i transparentna, tako da oni koji hoce odgovarajuci nivo odnosa sa EU... unapred znaju sta im je ciniti. A oni koji to nece... ne moraju.

Nesto je slozenije drugo pitanje: da li se tim pravilima, ili uslovima, obezbedjuju "sebicni interesi" EU, ili bi nesto od toga moglo da bude i od koristi onima od kojih se to trazi? Odgovor na njega zavisi od opredeljenja i prioriteta svake pojedine drzave, tj. njenih politickih snaga i gradjana. Zato bi, mozda, bilo najbolje kada bi se odgovor potrazio na referendumu. Pitanje bi, na primer, moglo ovako da glasi: "Da li ste za odnose sa EU pod uslovima koje diktiraju stranci?" Ne bi bilo naodmet (mada to, kako se videlo iz prethodnih referenduma, nije neophodno), ako bi se neko potrudio da upitanima izlozi sta, zapravo, hoce ti stranci?

U tu svrhu mogao bi da posluzi drugi polugodisnji izvestaj o postovanju uslova iz tzv. regionalnog pristupa EU, koji je za pet ukljucenih drzava (SRJ, BiH, Hrvatska, Makedonija i Albanija) upravo usvojila Evropska komisija. U njemu se, naime, precizno navodi "sta hoce stranci", te se detaljno analizira da li je ono sto se u tim zemljama dogadja u skladu sa evropskim ocekivanjima, tj. uslovima. Pogledajmo kako to izgleda u slucaju SRJ.

Prvo sto se od SRJ i ostalih navedenih zemalja ocekuje jeste da im vlast bude organizovana u skladu sa opsteprihvacenim demokratskim principima. Sto ce reci da bude razdvojena (na zakonodavnu, izvrsnu i sudsku), reprezentativna i odgovorna, te da postupa u skladu za ustavom i zakonima. To su, dakle, ocekivanja stranaca.

U slucaju SRJ, po oceni Komisije, ta ocekivanja nisu ispunjena. U izvestaju se, naime, konstatuje "produzeni jaz izmedju teorije i prakse demokratije u SRJ" i ukazuje na "protivurecnosti izmedju federalnog i republickih ustava." Pored toga, uocava se i "diskriminatorna primena federalnih zakona", koja se ilustruju slucajem nedavnih predsednickih izbora u Crnoj Gori. Autori izvestaja zapazaju, naime, kako su se savezni Ustavni sud i savezni tuzilac zdusno angazovali na ponistavanju odluka crnogorskih sudova i tuzilastva... dok su se novembra 1996. promptno proglasili nenadleznim za resavanje o zalbama na nepravilnosti u opstinskim izborima u Srbiji. Takva "selektivnost", ili "diskriminacija", po njima, nije u skladu sa demokratskim principima.

Dalje, stranci konstatuju kako se od dolaska Milosevica na polozaj saveznog predsednika uocava "de fakto primat Srbije u federaciji", kao i ucvrscivanje utvrdjenog "nepostovanja osnovnih principa demokratske vladavine".Kao najnoviji primeri arbitrarnosti u procesu odlucivanja i odsustva nezavisnosti federalnog parlamenta navode februarski dekret o finansijskoj disciplini (koji je u medjuvremenu povucen), kao i dodelu poslanickih mandata probulatovicevoj frakciji u Saveznoj skupstini.

Za izbore koji su u medjuvremenu odrzani u Srbiji konstatuje se da su bili "fundamentalno defektni". U prilog takve ocene citiraju se izvestaji OEBS o decembarskim "izbornim prevarama, posebno na Kosovu" gde je, kako se navodi, na mnogim birackim mestima koja su ostala zatvorena... zabelezen odziv od skoro 100% biraca, naravno u prilog kandidata vladajuce partije. Detaljno se, takodje, analizira i sta sve nije ostvareno od Gonsalesovih preporuka, posebno u domenu izbornih zakona i medija.

Ocene Evropske komisije u svim analiziranim kategorijama podeljene su u dva dela od kojih drugi, po pravilu, pocinje konstatacijom: "Za razliku od Srbije, u Crnoj Gori..." U domenu demokratskih principa u Crnoj Gori su, "za razliku od Srbije", proslogodisnji predsednicki izbori "uprkos izvesnim manjkavostima... odrazili volju biraca". Dalje, "za razliku od Srbije", Crna Gora je omogucila domacim posmatracima da nadziru izborni proces, a u izborna tela su u potpunosti bili ukljuceni predstavnici obe partije. Mada su OEBS i medjunarodna zajednica priznali izborne rezultata, konstatuje se dalje u izvestaju, "Bulatovic i centralne vlasti u Beogradu" su nastavili svoje napade, "ukljucujuci i otrovne rasisticke napade", zloupotrebljavajuci ustavni zakon i organizujuci kampanju nasilnih demonstracija. Dalje, nove crnogorske vlasti su, smatra Komisija, "ispoljile spremnost da sprovedu demokratske i trzisne reforme i, opet "za razliku od Srbije", pripremile su nove izborne zakone u koje su, uz tehnicku pomoc OEBS, uvazile predloge svih partija, ukljucujuci i Bulatoviceve. Kao posebno znacajnim ocenjuju se odredbe kojima se obezbedjuje "veca transparentnost izbornog procesa", kao i one kojima se garantuje zastupljenost albanske manjine u republickom parlamentu.

Pored uvazavanja demokratskih principa, stranci od SRJ i ostalih zemalja jugoistocne Evrope ocekuju postovanje ljudskih prava i vladavine zakona. I tu su im se, barem sto se Srbije tice, ocekivanja izjalovila. Priznaju, istina, "prilicnu raznolikost medija, posebno u Beogradu", ali smatraju da je sloboda izrazavanja i dalje ogranicena punom drzavnom kontrolom nad RTS, te restriktivnim merama protiv nezavisnih medija, koje ukljucuju i krivicni progon pod izgovorom "neadekvatnog" izvestavanja o dogadjajima na Kosovu. Dalje, iz nasilnih policijskih akcija protiv mirnih demonstracija u Beogradu i Pristini, zakljucuju da se ne postuje ni sloboda okupljanja. U skladu sa njihovim ocekivanjima nisu ni "diskriminatorski propisi" o specijalnim uslovima za promet nekretnina, kojima se po njihovoj ogranicava pravo na svojinu. Smetaju im, takodje, i ogranicavanja prava na slobodu kretanja, koja zapazaju u odnosu na albanske i muslimanske povratnike iz zapadne Evrope. Po ukusu im, konacno, nisu ni "politicki procesi", praceni "krsenjem procedure, uskracivanjem prava optuzenih i fizickim zloupotrebama", kakav je, po njihovoj oceni, bio onaj koji je decembra prosle godine vodjen protiv 19 kosovskih Albanaca.

I, opet, "za razliku od Srbije..." i na ovom se planu zapazaju "vazni pozitivni koraci novih vlasti Crne Gore", narocito u pogledu registracije medija i distribucije frekvenci. Posebno se ukazuje na novi Zakon o informisanju, pripremljen u saradnji sa OEBS, kojim se, "za razliku od nacrta istog zakona u Srbiji", uvode znacajne pozitivne promene, detaljno regulise pozicija medija u javnom vlastistvu, stiti se poverljivost izvora informisanja i ustanovljava se specijalni Savet za zastitu slobode informisanja.

Treci set evropskih ocekivanja tice se postovanja i zastite manjina. Ni tu im se, sudeci po izvestaju Komisije, nije posrecilo. Barem ne u Srbiji. Priznaju, istina, da postoje siroke ustavne i zakonske garancije manjinskih prava... ali nalaze da "prakticna implementacija i postovanje tih prava i dalje predstavljaju problem". Posebno na Kosovu i u Sandzaku, a u nesto manjoj meri i u Vojvodini. Ali, "za razliku od Srbije..." , ocenjuje Evropska komisija, odnos prema manjinama u Crnoj Gori razvija se u mnogo pozitivnijem smeru. Kao ilustracija, navodi se da Crna Gora, jedina od svih republika bivse Jugoslavije, ima ustavno telo za zastitu manjina, na cijem je celu predsednik republike, te da je u nedavno usvojenom Izbornom zakonu predstavnicima albanske manjine garantovano pet mesta u republickoj skupstini.

Od drzava koje bi da saradjuju sa EU, "petnaestorica" ocekuju da najpre uspostave saradnju u regionu, svaka sa svojim neposrednim susedima. Izuzimajuci progres u "normalizaciji" (navodnici Evropske komisije) odnosa sa Hrvatskom, SRJ ni na tom planu nije ispunila ocekivanja. Napredak u razgovorima o uspostavljanju diplomatskih i politickih odnosa sa BiH je, kako se navodi, "ometen insistiranjem SRJ da BiH povuce tuzbu za genocid pred Medjunarodnim sudom u Hagu". Dalje, uprkos kritskom sporazumu Gligorov-Milosevic, "granica ostaje glavna politicka prepreka za dalji razvoj odnosa sa Makedonijom". Razgovori o uspostavljanju diplomatskih odnosa sa Slovenijom su, po oceni Komisije, "propali zbog insistiranja SRJ na njenom kontinuitetu sa SFRJ". Iz istih razloga, nema napretka ni u beskrajnim pregovorima o sukcesiji bivse SFRJ. Nema, takodje, ni znacajnijeg napretka u trgovinskoj i ekonomskoj saradnji SRJ sa susedima. Najveci ekonomski partneri Beograda u regionu su Republika Srpska i Makedonija koji, po oceni Komisije, "imaju visok udeo u ukupnoj spoljnoj trgovini SRJ", sto je prilicno porazavajuc podatak za drzavu koja je nekad trgovala sa celim svetom.

Poslednje, ali ne i najmanje vazno, sto od SRJ (i ostalih "dejtonskih drzava" ukljucenih u regionalni pristup) ocekuju Evropljani, jeste da zive u skladu sa obavezama koje su preuzeli potpisivanjem Dejtonskog i Erdutskog mirovnog sporazuma. U slucaju SRJ, tu su pridodata i ocekivanja politickog resenja kosovskog problema. Ta su im ocekivanja, sudeci po izvestaju Komisije, delimicno ali ne i dovoljno ispunjena.

SRJ se, s jedne starne, odigrala konstruktivnu ulogu u nedavnim dogadjajima u Republici Srpskoj gde se nova vlada, kako se navodi, "obavezala na punu implementaciju svih odredbi Dejtonskog sporazuma, ukljucujuci i ustavne promene koje ce joj omoguciti da izruci haskom Tribunalu sve optuzene za ratne zlocine". S druge strane, medjutim, Komisija konstatuje da "nije bilo nikakve promene u stavu vlasti SRJ prema obavezi saradnje sa Tribunalom", koja se odbija zbog navodnih ustavnih ogranicenja, uz isticanje kako bi optuzenima za ratne zlocine trebalo suditi u SRJ. Za razliku od toga, navodi se dalje, predsednik Djukanovic se obavezao da ce Crna Gora postovati i izvrsavati sve obaveze SRJ prema Dejtonskom sporazumu, ukljucujuci i obavezu pune saradnje sa Tribunalom.

Medju neispunjena "dejtonska ocekivanja" se, dalje, ukljucuju i sporazum o "specijalnim paralelnim odnosima" SRJ sa Republikom Srpskom, zakljucen februara 1997, "koji jos nije uskladjen sa odredbama mirovnog sporazuma", kao i nedavni Sporazum o (dvojnom) drzavljanstvu koji su potpisali Milutinovic i Krajisnik. Uprkos cinjenici da je taj sporazum proglasen pravno nistavnim i u suprotnosti sa Dejtonom, te da ga nisu prihvatili ni Predsednistvo ni Parlament BiH, on je, kako se konstatuje, 2. marta ove godine ratifikovan u donjem domu Skupstine SRJ.

Tokom polugodisnjeg perioda koji pokriva izvestaj Komisije (oktobar '97-mart '98), konstatuje se na njegovom kraju, "nije bilo nikakvog progresa na Kosovu." Zatim je, pod snaznim medjunarodnim pritiskom - zahtevima, rokovima i sankcijama Kontakt grupe - "zapazeno izvesno pomeranje: ucinjene su neke ponude dijaloga i zakljucen je dogovor o implementaciji sporazuma o obrazovanju". Podsecajuci na evropske sankcije dogovorene tzv. zajednickom pozicijom od 19. marta (embargo na oruzje, zabrana izvoza represivne ili teroristicke opreme, uskracivanje viza odgovornima za represiju i moratorijum na trgovinske i investicione kredite), deo izvestaja Komisije posvecen SRJ zakljucuje se najavom da ce EU - "u slucaju da se ne udovolji medjunarodnim zahtevima, primeniti i druge (kaznene) mere".

Tako, u najkracem, izgledaju evropska ocekivanja od SRJ i drugih zemalja jugoistocne Evrope. Buduci da su ona izneverena, EU ce do daljeg odnose sa SRJ zadrzati na postojecem, sto ce reci nikakvom, nivou. SRJ je, naime, jedina evropska zemlja koja sa EU nema bas nikakve ekonomske odnose.

Pitanje je, medjutim, da li su takvim razvojem u SRJ, tj. u Srbiji... "za razliku od Crne Gore", izneverena samo evropska ocekivanja, ili bi se jos poneko mogao smatrati ne samo izneverenim, vec i direktno ugrozenim, nepostovanjem osnovnih demokratskih principa, ljudskih prava i vladavine zakona; neadekvatnom zastitom manjina; odustvom trzisnih ekonomskih refomi (i materijalnim posledicama takvog privrednog razvoja); cinjenicom da su mu Republika Srpska i Makedonija "glavni spoljno-trgovinski partneri"; te neizvrsavanjem medjunarodno-pravnih obaveza proisteklih iz dobrovoljno potpisanog medjunarodnog ugovora? Ili bi, naprotiv, svi trebalo time da se ponose, jer je sve to, i jos manje, postignuto za inat strancima i uprkos nepodnosljivom diktatu njihovih ocekivanja?