Fransisko Veiga, profesor istorije na Univerzitetu u Barseloni: Za Kosovo nema ni brzih ni lakih resenja

Albanci moraju dobiti siroku autonomiju, ali ne i samostalnost. Do toga ce, medjutim, tesko doci sa sadasnjim glavnim pregovaracima. Izvesnu nadu daje mi cinjenica da se na Balkanu za kratko vreme promeni "nepromenljiva" situacija, uzmite samo primer Republike Srpske ili danasnje odnose dojucerasnjih ljutih neprijatelja Albanije i Grcke ili Makedonije i Grcke

Vladimir Stankovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Barselone

Sa Fransiskom-Pakom Veigom, profesorom istorije na Univerzitetu u Barseloni i bez sumnje jednim od najboljih spanskih poznavalaca Balkana (uza specijalnost istocna i orijentalna Evropa) razgovarali smo za "Nedeljnu Nasu Borbu" u decembru 1996. Povod su bile demonstracije u Beogradu i Srbiji. Neke njegove tadasnje ocene izazvale su veliku paznju, ali profesor Veiga sam priznaje da je bilo i nekoliko pogresnih procena:

- Najveca je, svakako, sto sam poverovao da ce tadasnje demonstracije demistifikovati Slobodana Milosevica kao politicara "koji sve kontrolise i moze da izadje iz svake situacije". Desilo se, cini mi se, suprotno, sada je igrajuci na kartu Kosova postao mnogo jaci nego sto je bio u vreme i neposredno posle demonstracija.

Tada ste izrekli nekoliko ne bas lepih misljenja o srpskoj opoziciji i njenim liderima. Tu ste bili u pravu?

- Nisam bio vise od dve godine u Jugoslaviji i nemam licni uvid u situaciju, ali od ljudi sa kojima sam u kontaktu cujem da je situacija besperspektivna, gotovo beznadezna, propustena je velika sansa jer se izgubio onaj sjajni talas gradjanske svesti koji je nosio demonstracije. Doduse, kada je objavljena analiza socijalnog statusa tadasnjih setaca i kada se videlo da nema radnika i seljaka, moglo se i ocekivati tako nesto. Cini mi se da je zavladao neki fatalizam, mnogima kao da je sve jedno sta ce se dogoditi, jednostavno kazu: "Izdrzacemo i narednih 20 godina pod sankcijama, prezivecemo kako znamo i umemo..."

Govorili ste i o mogucoj koalicionoj vladi?

- Pa imate je... Doduse, nisam mislio na ovu koja je sada na vlasti - udruzivanje levice i desnice. Nesto slicno imali smo u Rumuniji, neku cetvorostranacku vladu levih i desnih partija koja je zavrsila katastrofalno mada ni vlada umerenog centra koja je dosla posle nje nije mnogo uspesnija.

U proslom intervjuu nismo razgovarali o Kosovu, sada je ta tema neizbezna i cak dominantna. Kako vidite situaciju?

- Za Kosovo nema, niti ce biti, lakih i brzih resenja. U prvom planu ce biti "diplomatija od 5 cm", minimalno pomeranje napred i kao najvise sto se u ovom trenutku moze ocekivati - sto svakako nije malo - jeste izbegavanje masakra, novog rata. Medjutim, za trajnija resenja na duzi rok nisam optimist.

Neko resenje ipak mora da postoji?

- Svakako, ali je pitanje da li ga sadasnji glavni pregovaraci mogu pronaci. Mozda bi resenje moglo biti potrazeno na nekoj interbalkanskoj konferenciji ili nekoj novoj konferenciji o bivsoj Jugoslaviji. Buducnost citavog regiona je u nekom novom federalnom ili konfederalnom povezivanju ali to ce, po mom misljenju, biti moguce za 50-60 godina. Problem je sta dotle. Nemacka ideja iz 19. veka o drzavi-naciji je prevazidjena, ona danas moze vaziti za Portugaliju ili malobrojne zemlje koje su etnicki jedinstvene, ali velika vecina zemalja u Evropi i svetu ima problem manjina. Balkan nije izuzetak, naprotiv. Tamo je samo Hrvatska uspela da stvori etnicki cistu drzavu a i dalje je cisti jer Srbi masovno odlaze iz istocne Slavonije.

Problem je sta uraditi danas?

- Slazem se. Meni se, recimo, veoma svidja pristup crnogorskog rukovodstva, konkretno predsednika Mila Djukanovica. Problem Kosova je veoma slozen, mozda cak slozeniji od onog koji se javio u Bosni i Hercegovini. I nije u pitanju samo Milosevic. Cini mi se da veliki deo Srba ima neku maniju u odnosu na Albance, odnosno da ce lakse razumeti muslimane Bosnjake ili Hrvate nego Albance. Indikativan je, takodje, i stav srpske opozicije, mada je donekle razumem jer ni Albanci nisu tokom zime 96/97. podrzali demonstrante tvrdeci da im je sve jedno da li su na vlasti Milosevic, Djindjic ili Draskovic.

Kako izaci iz pat pozicije?

- Razgovorima, pregovorima, kompromisima... Licno mislim da Albanci moraju dobiti najsiri stepen autonomije, sa svim mogucim ljudskim pravima, ali ne verujem da resenje moze biti nezavisno Kosovo i jos manje u okviru nekakve "velike Albanije".

Mislite li da je Rugova spreman da se zadovolji autonomijom?

- Poznajem Rugovu, dva puta smo razgovarali. Kao covek vrlo mi je simpatican, ali ne znam koliko je dobar i vest politicar. On ima jednu poziciju, davno usvojenu, i ne odstupa od nje, bez sposobnosti za manevar sto krasi velike politicare. Sa druge strane imamo Adema Demacija koji je mnogo puta menjao i misljenja i taktiku. Mozda treba ocekivati nove politicare, nove lidere? Meni se veoma svidja Veton Suroi, iako on nije politicar u striktnom poimanju te reci. Mozda bi Suroi i neki "xdz" sa srpske strane umesto Milosevica nasli neko resenje za dva meseca?

Mozda, ali kako doci do coveka "xdz" sa srpske strane?

- Vidite, jedna od specificnosti Balkana je "mogucnost nemoguceg". Ono sto danas izgleda apsolutno neizvodljivo, vec sutra nije tako. Uzmite poslednje primere, recimo u Republici Srpskoj. Ko bi pre dve godine mogao zamisliti da ce Biljana Plavsic biti "umereni predsednik" i lojalni saradnik Zapada na realizaciji Dejtona? Ko je mogao predvideti pojavu jednog Milorada Dodika kome su se u februaru otvorila sva vrata? Ili odnos Albanije i Grcke. Posle decenija nepoverenja i napetosti, danas su gotovo idealni susedi. Ili odnos Makedonije i Grcke, od apsoloutne ignorancije do grcke podrske ulaska Makedonije u NATO. Na Balkanu su iznenadjenja te vrste uvek moguca, pojavi se novi covek, okrene politiku i situacija se iz osnove promeni.

U kojoj ce meri predstojeci srpski referendum opteretiti situaciju?

- Nece imati veliki znacaj i uticaj. Rec je o tipicnom Milosevicevom potezu dobijanja na vremenu...

Nece li, posto je odgovor izvestan, sam sebi vezati ruke za eventualna popustanja na koja je u poslednjem trenutku uvek spreman?

- Ne verujem, kad bude morao da popusta objasnice narodu da je to u njegovom interesu ili ce raspisati novi refendum...

Kako procenjujete pojavu takozvane Oslobodilacke vojske kosova?

- To je novi momenat koji vrlo komplikuje situaciju i cini je znatno opasnijom. Pojava oruzanih grupa je uvek opasna, cak toliko da OVK moze "pojesti" i samog Rugovu. Najopasnije ce biti da ostane van kontrole.

Ne precenjuje li se znacaj i stvarna moc OVK?

- Gerila je vrlo opasna, i 200 naoruzanih ljudi moze da izazove mnogo problema. Ne zaboravimo da svaki clan OVK moze da zakuca na vrata bilo kog albanskog seljaka i da se skloni. Mozda preterujem, ali ja kao Spanac sa sindromom terorizma ETA ne mogu a da ne budem zabrinut pred pojavom svake naoruzane grupe.

Kakva je uloga tzv. medjunarodne zajednice?

- Ja ne volim taj termin jer je presirok, a zna se ko odlucuje. Moj je utisak da je svima dosta Balkana i da bi se najradije pokupili i otisli odande sto pre mogu. Zato im se zuri da nekako zavrse posao i pocnu da "balkanizuju Balkan", nesto slicno kao kad je Ricard Nikson 70. godina posle rata u Vijetnamu poceo da "vijetnaminizuje" tu zemlju. Balkan ce se u perspektivi vratiti njegovim vlasnicima a od njih samih ce zavisiti kako ce "upravljati" njime. Velike sile nisu jedinstvene, ne samo po pitanju Balkana. To potvrdjuje i Madlen Olbrajt u clanku koji je prosle nedelje objavila u "El Paisu". Neverovatno je sa kakvom otvorenoscu ona konstatuje da "treba insistirati na misiji Felipe Gonsalesa jer ce to biti od presudnog znacaja za ocuvanje kredibiliteta i jedinstva Kontakt grupe". Pazite, ona insistira ne na uspehu Gonsalesove misije na Kosovu vec na jedinstvu i kredibilitetu Kontakt grupe...

Kada je vec rec o Gonsalesu, verujete li da eventualna spanska resenja mogu pomoci na Kosovu?

- Teoretski mogu, to su dobra ustavna resenja, sa visokim stepenom autonomije, ali nisu sve situacije iste. Kako porediti katalonsku autonomiju sa kosovskom kada je ovde burzoazija u 19. veku imala operu ili mnogo stosta drugo, ili Baskij sa njenim enormnim industrijskim potencijalom?

Mislite li da ce Gonsales, ako dodje, moci nesto da uradi?

- Ja ga veoma cenim kao politicara i zelim mu da uspe, ali se bojim da ce se osecati kao svojevremeno Gagarin lansiran u svojoj kapsuli - ide napred bez mnogo kontrole pravca kretanja. Bojim se da ce tesko kontrolisati situaciju. On sam je vrlo nevoljno, pod pritiskom koji je na njega poceo, posebno od strane Amerikanaca, mnogo pre izbijanja direktne krize na Kosovu prihvatio misiju koja u vrhu PSOE izaziva odredjene sumnje jer vlada bojazan da bi eventualni neuspeh Gonsalesa negativno uticao na imidz PSOE. Socijalisti su, u vreme rata u Bosni, upravo na njemu pokusavali da poprave svoj poljuljani imidz koji je na kraju doveo do njihovog silaska sa vlasti. Rezultati nisu bili losi, danas je Solana generalni sekretar NATO a Vestendorp prvi covek u Bosni. A sva trojica su vrlo vezana za PSOE.

Vratimo se Vasim predvidjanjima o nekoj buducoj balkanskoj (kon) federalizaciji. Ko bi usao u taj novi projekt?

- Mislim da nikada u istoriji na Balkanu nije postojala tako kompleksna politicka mapa kao danas. Sve je pocelo pre osam godina jednom totalnom politickom i teritorijalnom konfuzijom da bi se danas stiglo do konfederacija koje to nisu, do drzava-nacija koje to nisu i koje lice na neke iz holivudskih filmova. Umesto uproscavanja i pojasnjavanja situacije, islo se na dodatno komplikovanje. Sve to treba u buducnosti rasplesti. Ja vidim neku buducu Jugoslaviju, ili Balkaniju, kako kaze Demaci, kao labavo povezano mnosto republika. Za pocetak bice to biti Srbija, Crna Gora i Kosovo, potom ce se pridruziti Bosna i Hercegovina sa svojom vec postojecom konfederacijom, zatim Makedonija. Ne verujem da ce Hrvatska i Slovenija zeleti da se pridruze, ali ce ekonomski interesi i te kako biti od znacaja za stabilnost citavog regiona.