Od Gazimestana do danasnjih dana

Gazimestanskim poljem danas pase stoka, balkon kosovopoljskog Doma kulture zjapi prazan i vise ne odjekuje "niko ne sme da vas bije". Zvanicni Beograd ponovo pokusava da rasplamsa epsku vatru pricama o svetoj srpskoj zemlji koju je do sada napustilo jos nekoliko hiljada Srba. Promenilo se jedino to sto je Milosevic u medjuvremenu postao predsednik najnovije Jugoslavije, a Albanci svoju politicku i nacionalnu volju mnogo organizovanije podredili jednom cilju

Velimir Ilic

Da li je bilo ko, osim mozda Slobodana Milosevica, mogao posle svojevremeno "velicanstvenih narodnih mitinga" u Kosovu Polju i gazimestanskog hepeninga pretpostaviti da ce danas Kosovo postati tako tezak kamen o vratu politicke Srbije? Ako i jeste - onda je to bilo zdravom razumu tesko shvatljivo, licemerje podredjeno strategiji osvajanja vlasti na duzi rok, zasnovanoj na tada dominantnom deseterackom sloganu "Oj Srbijo iz tri dela ponovo ces biti cela".

Gazimestanskim poljem danas pase stoka, balkon kosovopoljskog Doma kulture zjapi prazan i vise ne odjekuje "niko ne sme da vas bije". Zvanicni Beograd ponovo pokusava da rasplamsa epsku vatru pricama o svetoj srpskoj zemlji koju je, od Gazimestana do danasnjih dana, napustilo jos nekoliko hiljada Srba. Odlazili su i minulih meseci, ali tiho i bez medijske kukumavke zvanicne televizije jer to u ovom slucaju nije politicki upotrebljivo. U medjuvremenu, jednodelna Srbija prosla je kroz kosmare "rata u kome nije ucestvovala" i "nicim izazvanih sankcija", zamke malih i velikih izbornih lopovluka a, uz sve to, nevoljno je postala utociste hiljadama izbeglih Srba koji su napustili svoje zavicaje u nekadasnjoj drzavi.

Nesto se ipak promenilo - Milosevic je postao predsednik istoimenog ostatka bivse Jugoslavije. Prethodno je, kao tadasnji sef Srbije, oktroisanim dejtonskim mirotvorstvom preuzeo obavezu da resi i kosovski rebus. Medjutim, promenilo se stosta i na Kosovu, pre svega u politickoj svesti Albanaca. Postovanje tradicionalnih pravila da je rec starijeg neprikosnovena evoluiralo je do respektabilnog jedinstva u podrsci politickoj i nacionalnoj ideji koju medju kosovskim Albancima dominantno zastupa Demokratski savez Kosova Ibrahima Rugove. Takav utisak stice se bez obzira koliko pluralizam albanskih partija ukazivao na prisustvo razlicitih stavova. Jer, skoro da nema razgovora s Albancima na Kosovu posle kojeg bi se moglo zakljuciti da postoje velika odstupanja od opcije koju albanska strana suprotstavlja Beogradu. Pri tom se, unisono, istice neophodnost "trece strane" u pregovorima jer, smatraju Albanci, samo ucesce respektabilnog posrednika znaci mogucnost garancije za postovanje eventualnog dogovora sa zvanicnim Beogradom mada o pocetku pregovora jos nema ni nagovestaja.

Na drugoj strani, kosovski Srbi i u ovom slucaju dokazuju onu narodnu "dva Srbina, tri partije". Nalaze se u procepu izmedju rezima u Beogradu i Milosevicevog dosadasnjeg ucinka na Kosovu. Razocarenje je vidno skoro na svakom koraku a ako se i ne iskazuje otvreno, razlog je sto jos postoje tragovi vere da vlast u Beogradu ipak nesto moze resiti. S jednim od policajaca na ciju kucu su rucnim bacacem pucali albanski ekstremisti koji sebe nazivaju OVK, recimo, mozete cuti da je "drzava jaka i nece dozvoliti terorizam i separatizam", dok u selu s manjinskim srpskim i crnogorskim zivljem s gorcinom govore o nekadasnjim putovanjima u Beograd koja nisu donela nista osim njihovog danasnjeg novog straha i tadasnjeg politickog profita za Slobodana Milosevica.

Srpske podele vidljive su i medju studentima Univerziteta u Pristini. Dok navodna vecina podrzava rektora Papovica, takodje navodna vecina sklona je Srpskom pokretu otpora i nastojanjima Momcila Trajkovica i vladike rasko-prizrenskog Artemija da nametnu drugi stil pregovora. Trajkovic, nekadasnji socijalista i jedan od uglednih kosovskih Srba, u medjuvremenu je postao opozicija Milosevicevoj "kosovskoj politici" a svoj koncept regionalizacije vec je promovisao na nekoliko adresa svetske diplomatije. Medjutim, nikako se ne moze reci da je izborio bar malo paznje u politickim institucijama Srbije i Jugoslavije. Navodno se s tom opcijom nacelno saglasio crnogorski predsednik Milo Djukanovic sto, u kontekstu Djukanoviceve pozicije na jugoslovenskoj politickoj sceni, za sada ne znaci bas mnogo. Osim toga, Trajkovic i njegovi politicki istomisljenici nisu dobili nijedno mesto u grupi za pregovore koju Milosevic vec danima salje na Kosovo.

I albanska strana je konstituisala svoj pregovaracki tim, nazvan G 15, ali - sudeci po raspolozenju u Pristini - on jos zadugo nece sesti za isti sto s ekipom Milosevicevih pregovaraca. Ratko Markovic, Vladan Kutlesic i ostatak ekipe u medjuvremenu ce verovatno potrositi ko zna koliko dnevnica putujuci u Pristinu na pro forme razgovore s pripadnicima grupa gradjana i sacicom kosovskih Egipcana. Cesti odlasci beogrdaskih deputata na Kosovo trenutno se jedino uspesno koriste za medijske potrebe nacionalne televizije i provladine stampe, ali ih svet dozivljava i tretira kao farsu koja je vise stvar lose taktike i strategije nego stvarne dobre volje da se politicki Srbi i Albanci ozbiljno pogledaju oci u oci.

Kad se pak govori o referendumu, misljenja su podeljena - od tvrdnji da je referendum trebalo organizovati samo na Kosovu, uverenja da je rec o jos jednoj manipulaciji do vere da "svetu treba pokazati kako mozemo sami". Recimo, Hidajet Hiseni, jedan od bivsih celnika DSK, smatra da se problem prevashodno tice naroda koji zive na Kosovu pa utoliko pre referendum i treba organizovati samo u Pokrajini, jer ce sadasnjim opredeljenjem Srbija samo jos vise pogorsati svoj medjunarodni polozaj. Na drugoj strani, Momcilo Trajkovic je ubedjen da referendum predstavlja novu manipulaciju iz repertoara Slobodana Milosevica. Utoliko pre sto je kosovski problem vec uveliko internacionalizovan, pocev od posredovanja Svetog Edjidija do sve cescih poseta stranih diplomata Beogradu i Pristini i jasnih poruka medjunarodne zajednice Milosevicu. Uostalom, cak i Srbima tradicionalno naklonjena Rusija zvanicno je saopstila da bas nema puno razumevanja za Miloseviceve referendumske egzibicije.

Kosovom, inace, ovih dana vlada privid normalnog zivota. O novim sukobima niko ne govori glasno, ali u selima oko magistralnog puta prema Peci malobrojne srpske porodice organizuju nocne straze i kazu da ce se "ako zatreba braniti do poslednjeg". Na putu od Pristine do Peci cesto ima vise policajaca kontrolnih punktova nego automobila. Vozi uglavnom onaj ko mora, a u regionu Kline i na podrucju Drenice namernike upozoravaju da voze na sopstveni rizik. Takvo upozorenje je, izmedju ostalih, minule sedmice dobila i reporterska ekipa "Nase Borbe" i Video nedeljnika.Pokrajinom povremeno prokrstare i konvoji vojnih vozila, vise kao psiholoska protivteza strahu koji kod Srba izazivaju sporadicne akcije "OVK". Senka ozbiljnijih sukoba lebdi nad Kosovom dok tvrdoglava kupovina vremena za sto bolje pregovaracke pozicije samo pospesuje neizvesnost i raspiruje strah i netrpeljivost. Tako, recimo, zivot u selima zamire vec s prvim sumrakom dok u urbanim sredinama svako uglavnom gleda svoja posla. Medjusobni kontakti proredili su se jer na obe strane ima poprilicno onih koji su skloni da sunarodnicima zamere sto uopste kontakriraju s pripadnicima "suprotnog tabora". Novac i trgovina su za sada jedine niti koje ozbiljnije povezuju Srbe i Albance na Kosovu.

Vracanje zgrade Albanoloskog instituta pod okrilje ove institucije, koje je nedavno medijski pompezno proglaseno gestom dobre volje i delom realizacije Sporazuma o skolstvu, nije na albansku stranu ostavilo bogzna kakav utisak. U Institutu isticu da ova naucna institucija i nije bila u sastavu Univerziteta i proglasavaju cin "vracanja" politickom igrom. I zaista, ma koliko ovaj gest bio podlozan nacionalno-politickim analizama na obe strane tesko se moze govoriti da je ucinjen neki narocit korak napred. Na pregovarackom stolu trenutno su uglavnom mrvice od kojih, ako se ovako nastavi, nece uskoro moci da bude napravljena valjana politicka trpeza za koju ce sesti G 15. Maksimalisticki zahtevi obe strane ostace pretesko breme, a takvo brvno moze postati previse klizavo za oba ovna.