Refi u ekstazi

Gledam TV otvorenih usta: jebo te Svrca, sta sve ne proizvodimo u ovoj zemlji! Eksere, srafove, zvakace gume, kondome, dezodoranse, krompire, pire od spanaca, hartiju, cigle, crepove, zice razlicitih (ej!) debljina, bitumen, knjige, peci, sporete, frizidere, WC solje, kade, cetkice za zube... i nama ce neko iz sveta da dodje i da kaze da nismo deo Evrope!

Pise: Petar Lukovic

Bas sam se bio naostrio na Referenudum, jebacemo stranim posrednicima nanu naninu, nece oni nama vrsljati srpskim drumovima pod sljivama, bez srpskog Kosova nema manastirske rakije... ukratko, toliko sam se napalio na Refi (Referendum - od milja) da sam dan pre toga u birackom spisku na Zvezdari proverio ima li me medju onima koji ce glasovati "ne"; tacno, rekli su mi, imate ne samo pravo nego i obavezu da glasate "ne", od vas, Lukovicu, nista drugo ne ocekujemo, jedva cekamo, Petre, da vas vidimo na Refiju, da li ste, druze, slobodni, u cetvrtak, 23. aprila?

Sav pocrveneo od uzbudjenja glede inozemnih posrednika koje cemo po Kosovu trpati kao Kinkele, oduvan referendumskom ekstazom s TV "Dnevnika", seksualno radoznao da saznam sta prakticno predstavlja "mesanje" u nasa unutrasnja pitanja (znaci li to da posedujemo i nasa spoljna pitanja?), svratio sam u prvu samouslugu i pazario par hektolitara makedonskog belog: bio sam, jebi ga, uveren da me nista nece izbaciti iz srpskog alkoholnog sedla, jos kad ukljucim televizor, popijem spricer i cujem da je Kosovo Deo Nas (KDN), da me do Referenduma deli samo 96 sati... ali sam bio definitivni maler kad sam se prikopcao na TV NS Plus u cijem je studiju sedeo Dragos Kalajic, sve ono: odelo, kravata, bela kosulja, podocnjaci, sveze izbrijano srpsko lice, Radovan Karadzic u zenicama koje je Dragos sirio granicama Velike Srbije, ukusni nacionalni zulufi, uopce, jedan trip-hop Srbin po haskim modnim standardima.

Vec godinama naviknut na lokalne heroje iz privatne ergele Brane Crncevica (kasacka grla s preponama kao sto su Momo Kapor, Gojko Djogo, drug Smilja Avramov, akademik Ljubomir Tadic, Miroljub Islambad Jevtic, Milic od srpskog Zadra, Dobrica Cosic, Milorad Ekmecic ili Rajko Petrov Nogo), nacionalnog radnika Dragosa udostojio sam letimicnim TV pogledom, usredsredjen na otvarac za flase; u historijskom trenutku, koji bi niskofrekventni Hrvati nazvali "promodzbenim", uhvatio sam sebe kako slusam Kalajica koji belosvetski upozorava da je "makedonsko belo - radioaktivno", jer po Bivsoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji vrsljaju NATO trupe s radioaktivnim mecima, i malo-pomalo, uranijumskom municijom pucaju u grozdje, sve zeleci da napakoste vaskoliko alkoholnom srpskom narodu.

Ispade mi ona casa iz ruke, udarih nehotice radioaktivnu flasu, osta samo Dragoseva rec da lebdi u vazduhu, negde mi se u iskrivljenoj svesti, tek tako, pojavi Cernobil, zar je - stvarno - vredelo piti svih ovih godina da bi te Kalajic zakucao u TV NS Plus programu, zar sad da mi se desi Uranijum kad me ceka Referendum, ne mogu valjda ozracen da glasam "ne" protiv Stranih Posrednika & Spijuna... sva su ta pitanja, kao karusel, pocela da se okrecu po glavi, dok se odjednom nisu zaustavila pred ekranom TV "Dnevnika" koji se zahuktao u pola osam i dao mi odgovor na sva pitanja. Jeste, narod je maksimalno spreman da podrzi inicijativu Slobodana Milosevica da se svim strancima do kraja XXI veka zabrani ulaz u drzavu Srbiju; jeste, svi jedva cekamo Refi, steta sto je tako daleko, da se narod pita - vec sad bismo brojali listice i slavili pobedu i vise ne bi bilo Albanaca i Novi Svetski Poredak morao bi da prizna da je izgubio i sve bi bilo super i svi bismo bili srecni i Kosovo bi se vratilo u srpsku maticu i Ibrahim Rugova bi mogao da duva u rodjeni sal s crno-crvenim orlom... steta je, stvarno, sto "Dnevnik" traje samo sto osamdeset minuta, gde su oni divni dani kad je "Dnevnik" imao porodicu pa smo u nastavku "Dnevnika" opet gledali "Dnevnik" koji se nije zvao "Dnevnik", ali je trajao impresivnih cetiri sata, taman da se covek uzivi u objektivnu informaciju i, nakon "Dnevnika dnevnika", lepo obuce uniformu, uzme prvi noz s police i krene na ulicu da na licu mesta resi slovenacko, hrvatsko, bosansko, a bogami i albansko pitanje.

Buduci da je od tih dana RTS informativno a bogami i mentalno napredovala, danas prisustvujemo Egzaltacijama Masovnog Uspeha: svaka privredna vest iz Srbije jeste Trijumf - proizvodimo da se sve pusi, u fabrici kompjuterske opreme u Drenici produktivnost je osam puta porasla otkad nema terorista, u Silikonskoj dolini, u Srbici, stotine siptarskih internet-inzinjera, u belim mantilima i belim kapicama, rade vredno kao mravi, na dobrobit zajednickog albansko-srpskog bratstva & jedinstva koje valja cuvati kao Zenicu Oka Svog.

Negde u okolini Boljevca, samo Sedam dana uoci Refija, koje slucajnosti, otkrivena je busotina vec preradjenih a upakovanih naftnih proizvoda cije se rezerve procenjuju kao dvostruke u odnosu na tzv. Saudijsku Arabiju i Kuvajt; u centru Kraljeva, blizu moje osnovne skole "Cetvrti kraljevacki bataljon", pronadjen je rudnik sa zlatnim polugama koje ce nas od buducih Sankcija odrzati u zivotu jos hiljadu godina, bas onoliko koliko je Nas Predsednik Slobodan obecao pocetkom 1994, pre nego sto ga je odvelo u Dejton.

Bez makedonskog belog, cudovisno trezan, cvrsto stojeci na temeljima Zvezdare s njene prave strane - gledam TV otvorenih usta: jebo te Svrca, sta sve ne proizvodinmo u ovoj zemlji! Eksere, srafove, zvakace gume, kondome, dezodoranse, krompire, pire od spanaca, hartiju, cigle, crepove, zice razlicitih (ej!) debljina, bitumen, knjige, peci, sporete, frizidere, WC solje, kade, cetkice za zube... i nama ce neko iz sveta da dodje i da kaze da nismo deo Evrope!

Pusi ga, Evropo! Dodji, Europo, na Refi 23. aprila da vidis cija majka kosovsku vunu prede!