VASINGTON PRIDAJE PRIMETAN ZNACAJ PREDSTOJECOJ POSETI MILA DJUKANOVICA

Dok Medlin Olbrajt najavljuje nove akcije zbog odbijanja Slobodana Milosevica da povuce specijalne jedinice sa Kosova, Kongres i americka administracija odaju znacajno priznanje Crnoj Gori i njenom predsedniku, koji ce od 21. do 23. aprila imati razgovore na najvisem drzavnickom nivou u Beloj kuci, Kongresu, Pentagonu i Kapitol hilu

Slobodan Pavlovic
dopisnik “Nase Borbe" iz Vasingtona

Pod parolom “na Kosovu je napravljen nekakav mali pomak, ali glavni posao jos nije uradjen", Amerika je zapocela znacajnu diplomatsku akciju u okviru priprema za period koji ce uslediti krajem ovog meseca. Period kad ce se ispostaviti sta su vlasti u Beogradu ispunile od zahteva koje je Kontakt grupa postavila u ime medjunarodne zajednice oko razresavanja krize na Kosovu.

Drzavni podsekretar Stroub Talbot, Klintonov izaslanik za bivsu Jugoslaviju Robert Gelbard i nedavno postavljeni americki nadzornik za Kosovo Dzejms Svajgart poceli su od srede evropsku turneju koja ih vodi ovih dana u Britaniju, Nemacku, Francusku, Italiju i Rusiju, kao i nekoliko zemalja koje se nalaze u neposrednom okruzenju najnovijeg kriznog podrucja na jugoistocnom Balkanu.

Pomenuta vasingtonska trojka dobila je zaduzenje od Medlin Olbrajt da pripremi teren za ministarski sastanak Kontakt grupe (koji ce se odrzati u Rimu, 28. aprila), kao i za sledece akcije medjunarodne zajednice za koje se uveliko najavljuje da ce uslediti kao reakcija na tekuce i sve izrazenije odbijanje Slobodana Milosevica da povlacenjem specijalnih jedinica, uspostavljanjem trazenog dijaloga sa albanskom stranom i otvaranjem Kosova za medjunarodne posmatrace i predstavnike humanitarnih organizacija obezbedi osnovni preduslov za snizavanje temperature u regionu koji SAD smatraju potencijalno vaznim za svoje nacionalne interese.

Klintonova administracija ocenjuje, u tom kontekstu, nailazeci, takozvani “Milosevicev referendum" 23. aprila irelevantnim politickim potezom, ali ga, istovremeno, i vidi i kao veoma zabrinjavajuci nagovestaj Miloseviceve resenosti da izazove jos jednu ozbiljnu krizu - i to ovog puta u jednom sirem balkanskom podrucju - kao i da time ponovo gurne Srbiju u duboku medjunarodnu izolaciju.

Klintonova administracija tim povodom (i nimalo slucajno) pravi u poslednje vreme sve primetniju distinkciju izmedju Srbije i Crne Gore, kad se govori o mracnim perspektivama preostale Jugoslavije, za koje se nagovestava da ce uslediti zbog tekuceg Milosevicevog odbijanja da se saglasi sa medjunarodnim preporukama za resavanje problema albanskog stanovnistva na Kosovu. Na tu temu u Vasingtonu cuce se mnogo vise i detaljnije iduce nedelje, kad novi predsednik Crne Gore Milo Djukanovic bude dosao u visednevnu zvanicnu posetu SAD.

Djukanovic je prvi drzavnik iz preostale Jugoslavije koji je pozvan u zvanicnu posetu Americi posle raspada bivse SFRJ i svodjenja na najnizi moguci nivo odnosa izmedju dve zemlje. A, lista njegovih sagovornika iz Bele kuce, Kongresa, Stejt dipartmenta, Pentagona i sa Kapitol Hila, koje ce imati u Vasingtonu od 21. do 23. aprila predstavlja, na svoj nacin, odredjeno i veoma znacajno priznanje Crnoj Gori i njenom predsedniku za zapocete politicke i ekonomske reforme, kao i za nastojanja da se taj kurs prenese i na siri jugoslovenski prostor.

Kako nam je najavljeno, Milo Djukanovic razgovarace u Vasingtonu, pored ostalog, sa americkim potpredsednikom Alom Gorom, drzavnim sekretarom Medlin Olbrajt, sekretarom za odbranu Vilijemom Koenom, Klintonovim savetnikom za nacionalnu bezbednost Sendijem Bergerom kao sa i vodecim predstavnicima Senata i Predstavnickog doma, a posle toga predvodice delegaciju koja ce u petak u Njujorku ucetvovati na zasedanju Americko-jugoslovenskog saveta za ekonomske odnose, posvecenom mogucnostima za americka poslovna angazovanja u Crnoj Gori. Glavni govornik, sa americke strane, bice na ovom njujorskom skupu specijalni Klintonov izaslanik za Balkan Robert Gelbard.