NA GRANICNOM PRELAZU BRCKO-GUNJA

Od kraja leta prosle godine most ponovo u upotrebi. Srbi, zbog potrebne vize, retki putnici na hrvatsku stranu

Dragan Banjac

Reka Sava ponovo je premoscena. Istina, zakrpa na mostu, izdaleka vidljiva opominje da je ranjavanje bilo tesko, ali mu je sve veci promet poslednjih meseci, povratio zivot. Pesaci narocito.

Republika Srpska, kazu zvanicnici u pogranicnoj policiji, zasad ima tri "medjunarodno priznata" prelaza - Gradiska, Brod (najveci) i brcanski prema Zulji na hrvatskoj strani. Ovaj deo bezbednosti je direktno odgovoran resornom ministarstvu pri Vladi Milorada Dodika, sto znaci da su, u odnosu na gradsku policiju autonomni. Postujuci red najpre smo potrazili sefa Pantu Djukica, za koga mnogi u gradu kazu da obozava "spil" i da nece dugo ostati na svom mestu.

Dok sef smene Vojo Gasanovic obavlja kraj razgovora prilikom posete internog inspektora gledamo u "dnevni promet". Kao recke za tablic tog dana do podneva je iz Federacije u Hrvatsku izaslo petnaest, a uslo 29 gradjana. Gasanovic objasnjava da je prelaz preko mosta u funkciji "negdje od kraja ljeta prosle godine", kada je kontrolu provodila IPTF - snage medjunarodne policije. "Veoma mali broj je onih koji u Hrvatsku odlaze sa vizom, odnosno onih iz srpskog entiteta ili jos manje gradjani iz SR Jugoslavije. Moze se govoriti da dnevno, otkako se prelaz uhodao, oko tri stotine ljudi udje i tri do cetiri stotine izadje iz Republike Srpske."

Ko su putnici? Uglavnom se radi o Bosnjacima i Hrvatima koji za sada mogu nesmetano da putuju na relaciji Federacija BiH-Hrvatska, dok ce na takvu mogucnost Srbi jos pricekati, iako se to (bezvizni rezim) najavljuje vec od juna ove godine. Preko Save dnevno protutnji tridesetak kamiona i do sedamdeset malih automobila. Naidje, kazu, poneki autobus (soping tura), kojim se gradjani prevoze do razlicitih odredista kako bi se snabdeli "sitnicama" koje uglavnom zavrsavaju na pijacama na otvorenom.

Cesti su slucajevi da preko ovog mosta iz inostranstva stigne po koji putnik ciji automobil ima inostranu registarsku tablicu, najcesce nemacku ili austrijsku. J. S. (68) sa hrvatske strane "cesce udje". "Do pred rat mi smo ovaj most prelazili nekoliko puta dnevno, isli jedni drugima. Sada je klima sasvim drukcija, drugi su ljudi ovdje, cini mi se. Cesto odem do pijace, kupim koju sitnicu, ili, recimo, steku duhana koje su kod nas mnogo skuplje." Dok jednom Bosnjaku sa stranim tablicama na kolima policajac uljudno pregleda prtljaznik Hrvat (B. K.) pre rata zaposlen u Brckom psuje, dok drzi upravljac starog bicikla, sve drzave i sve granice. "Najteze mi je stati za mur", veli, hvaleci srpske policajce. Ipak, tesko mu pada sto ne moze da svrati u neki lokal i popije "kao nekad" pice s prijateljima. Jos ga je malo strah, a nema ni starih prijatelja.

Kraj