Mali hladni rat

Kad vlasti u Srbiji preko Kosova zapodenu kavgu s Amerikom, ne znam zasto bismo se cudili ako i Amerika preko Kosova resi da ratuje sa Srbijom. Kako bi to moglo da izgleda?

Pise: Stojan Cerovic

U martu je sve prastalo od zurbe i nervoze oko Kosova, a april protice u pasivnosti i cekanju referenduma. Ne znam sta mi se od toga manje dopada. Ono prvo licilo je na spontanu, emotivnu reakciju, a ovo sad izgleda kao period mirnijeg rezonovanja. Ali, sprava za rezonovanje ima fabricku gresku. Zato se dogodilo da je u Beogradu ocenjeno da metu treba povecati, pa sad protivnik vise nije toliko albanski separatizam, koliko medjunarodna zajednica.

U martu je izgledalo da je Milosevic ozbiljno potegao oruzje na Kosovu, a u aprilu objavljuje hladni rat sa svetskim poretkom. Ako smo na dobitku sto se manje puca, gubimo na vezama i sansama za povratak u svet. U Beogradu je malo ko obratio paznju na slozno protivljenje sveta ideji o nezavisnom Kosovu. Takozvani relevantni faktori ocenili su da je to ili nedovoljno, ili neozbiljno, ili je u pitanju neka podvala. Milosevic ocigledno veruje da ovdasnja galama i referendum protiv stranog mesanja ne mogu da skode, nego samo jacaju njegovu poziciju. Ali, sta ako je ova procena pogresna? Sta ako je on opet nepogresivo povukao djavola za rep i ako upravo ovih dana kljucni ljudi u svetskim kancelarijama podvlace crtu i zakljucuju da je Milosevic beznadezan slucaj? Sta ako oni ozbiljno shvate i prihvate njega i Srbiju kao stvarne neprijatelje u ovom malom hladnom ratu i odluce da pobede? Ako neko misli da poraz u takvom ratu ne boli mnogo, neka bolje pogleda kako izgleda ono sto je nekad bio SSSR.

Kad vlasti u Srbiji preko Kosova zapodenu kavgu s Amerikom, ne znam zasto bismo se cudili ako i Amerika preko Kosova resi da ratuje sa Srbijom. Kako bi to moglo da izgleda? Pa, mozda gore nego sto se ovde ocekuje. Oni koji se raduju biznisu pod novim sankcijama mogli bi ostati kratkih rukava. Umesto toga medjunarodna zajednica bi mogla tiho promeniti prvobitni mirnodopski pristup i uravnotezen stav o Kosovu.

To znaci da se ovaj slucaj ne bi tretirao kao Severna Irska, gde se trazila i nasla kompromisna formula, nego vise kao Sadam u Kuvajtu. Da li je to pravedno ili nije, da li su Srbi to zasluzili ili nisu, sta ce biti s kolevkom, svetom zemljom, manastirima? Bojim se da bi ovakva pitanja neobicno brzo i lako mogla postati sasvim bespredmetna. Dok si rekao referendum.