EVROPSKA KOMISIJA USVOJILA "OPERATIVNE ZAKLJUCKE" O ODNOSIMA EU SA DRZAVAMA JUGOISTOCNE EVROPE

Status kvo u odnosima sa Jugoslavijom, Hrvatskom i BiH. SRJ jedina evropska zemlja sa kojom Evropska unija nema nikakve ekonomske odnose

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

U vreme kada se uveliko govori o mogucim novim sankcijama i ukupnom pogorsanju medjunarodnog polozaja Beograda, vest iz Brisela na prvi pogled i ne zvuci tako lose: "Status kvo za odnose EU sa SRJ, Hrvatskom i BiH." Tako je, naime, naslovljeno saopstenje za stampu Evropske komisije, objavljeno nakon jucerasnje sednice na kojoj su usvojeni "operativni zakljucci" o postovanju politickih i ekonomskih uslova iz tzv. regionalnog pristupa EU drzavama jugoistocne Evrope. O tim je zakljuccima "Nasa Borba" opsezno pisala u broju od ponedeljka, a nacrt na kojem se taj izvestaj zasnivao nije na jucerasnjoj sednici Komisije doziveo nikakve promene.

U odnosima sa EU ostaje, dakle, "status kvo" i to bi, u odsustvu poboljsanja, trebalo da bude bolje od eventualnog pogorsanja. Problem je, medjutim, u tome sto u slucaju SRJ "status kvo" ne ukljucuje cak ni najnizi stepen odnosa sa EU: tzv. autonomne trgovinske mere, tj. izvozne povlastice. SRJ je, naime, jedina evropska zemlja koja sa EU nema ama bas nikakve ekonomske odnose. Za Hrvatsku, recimo, "status kvo" znaci da do daljeg nema nista od ukljucivanja u program PHARE ili od ponovnog otvaranja pregovora o sporazumu o saradnji, suspendovanih u avgustu 1995. nakon upada u Krajinu, ali joj ostaju povlastice za izvoz na evropsko trziste. Za BiH, dalje, "status kvo" znaci da je jos preuranjeno za pregovore o sporazumu o saradnji, ali da joj ostaju izvozne povlastice (koje sada vaze i za Republiku Srpsku), kao i da za projekte koji doprinose mirovnom procesu i obnovi zemlje i dalje moze da racuna na sredstva iz programa PHARE.

Zadrzavanje postojeceg stanja u odnosima EU sa navedenim zemljama, u saopstenju Komisije se obrazlaze nezadovoljavajucim postovanjem politickih i ekonomskih uslova koji se ticu demokratskih principa, ljudskih prava i vladavine zakona, postovanja ljudskih i manjinskih prava, slobode medija i regionalne saradnje. Nezadovoljavajuc je, takodje, i ispoljeni stepen postovanja obaveza iz Dejtonskih sporazuma, posebno u stvaranju uslova za povratak izbeglica i raseljenih lica, kao i u pogledu saradnje sa Haskim tribunalom. Konacno, u slucaju SRJ, Komisija je nezadovoljavajucim ocenila i dosadasnji ucinak Beograda na uspostavljanju dijaloga sa kosovskim Albancima, “konstruktivnog i bez preduslova, a uz ukljucivanje trece strane."

“Da bi bila efikasna, politika EU prema dejtonskim zemljama mora da bude jasna i transparentna" - izjavio je povodom juce usvojenih zakljucaka nadlezni komesar Evropske komisije, Hans van den Bruk. “Nasi partneri moraju tacno da znaju sta dobijaju postovanjem kriterija, a sta gube ukoliko njihovi napori nisu na visini nasih standarda. Povratak izbeglica i situacija na Kosovu ostaju kriticne zapaljive tacke" - zakljucio je Van den Bruk.

Pored “dejtonskih zemalja" - BiH, SRJ i Hrvatske - u regionalni pristup EU ukljucene su jos i Makedonija i Albanija. Prema oceni Komisije, te zemlje su u proteklom polugodisnjem razdoblju postovale evropske politicke i ekonomske uslove, te zasluzuju vise od “statusa kvo", tj. mogu da racunaju na dalje unapredjenje odnosa sa EU.