cetvrtak, 16. april 1998.

POLICIJA MEDJU “NEDODIRLJIVIM" SURCINCIMA

Rusenje gangovskog mita

Pre dve i po godine, policija je takodje pokusala da izvrsi raciju u Surcinu, ali se “opekla" jer je naisla na zestok otpor. Pojedini clanovi ovog ganga tada su sve predstavljali kao pokusaj maltretiranja neduznih gostiju kafica, uglednih gradjana i sportista

Jake policijske snage tokom noci izmedju utorka i srede izvrsile su veliku raciju u Surcinu, mestu nadomak Beograda, koje vec duze vreme vazi za “nedodirljivu" oblast gde suvereno caruju pripadnici jednog od najjacih gangova u gradu. Pukovnik Bogoljub Lazic, pomocnik nacelnika SUP Beograda, izjavio je na konferenciji za novinare da je tokom pomenute noci “izvrsena kontrola nekoliko objekata u Surcinu, jer je policija imala saznanja da se tu kriju lica za kojima je raspisana poternica ili se sumnjice za krivicna dela ubistva i teske kradje". Prilikom ove kontrole, rekao je Lazic, privedeno je “dosta lica" ali ce naknadno biti saopsteno koliko njih je zadrzano u pritvoru. Tokom akcije, policajci su zaplenili vise skupocenih automobila sa registarskim tablicama bivse RSK i Republike Srpske cije se poreklo utvrdjuje. Uz to zaplenjen je i arsenal neprijavljenog oruzja.

Akcija policije usledila je nakon ubistva Pozarevljanina Zorana Petrovica Sempe, u koje su umesani i pojedini clanovi surcinskog ganga. Petrovic je ubijen pre tri nedelje u Surcinu dok je vozio automobil, i tada se sumnjalo da mu je spremljena “sacekusa" od pripadnika ovog ganga. Pominjalo se ime Zorana Sijana, poznatog kik boksera, i biznismena Ljubise Buhe, zvanog Cume. Iako su se njih dvojica uporno trudila da sebe predstave kao uzorne gradjane, svim upucenijima je bilo poznato da je njihovo bogatstvo steceno kroz ne bas sasvim legalne poslove. Svojevremeno ih je poznati beogradski novinar Milovan Brkic napao u novinama, nakon cega su ga oni propisno izmlatili nanevsi mu teske telesne povrede. Pokupili su ga iz redakcije predstavljajuci se kao radnici Drzavne bezbednosti, a potom odveli u jednu garazu u Batajnici gde su ga maltretitali i tukli. Brkicu tada nije pomoglo ni sto je pred policijom identifikovao svoje mucitelje, pa je sam morao podneti krivicnu prijavu protiv njih i jos nekoliko policajaca koji su im pomagali.

“Surcinci" su u poslednjih sedam godina vazili za ekipu koja je sve vreme ostajala kompaktna zahvaljujuci, kako se tvrdi, svojim dobrim “vezama" u policiji. U vreme trajanja ratnih dejstava oni su razvili posao sa ukradenim automobilima koje su prepravljali i prodavali, cesto i van zemlje. U Surcinu, Jakovu, Ugrinovcima, Banovcima, i drugim obliznjim mestima, i danas, kako se sumnja, postoje garaze (neki vole da kazu “fabrike") gde “specijalizovane" ekipe prepravljaju ukradena vozila. Posao ide sledecim tokom- tvrdi se da Surcinci imaju dobro uigranu druzinu “klinaca" iz Zemuna i Surcina, koji kradu skupocena vozila po ulicama Beograda. Potom ih odvoze u garaze gde se menjaju brojevi motora i sasija, kola se farbaju, dok sefovi preko svojih ljudi u policiji i drugim institucijama drzave sredjuju falsifikovane papire za “legalizovanje" ovih vozila. Profit od ovakvog posla meri se stotinama hiljada maraka. Ovaj lanac ima svoje pipke i u Republici Srpskoj, gde je poslednjih meseci uglavnom, vrsena “preregistracija". Medju beogradskim kriminalcima pricalo se da je surcinski gang preuzeo u poslednje vreme i poslove sa drogom, pa je usledilo niz likvidacija na beogradskim ulicama.

Pretpostavlja se zato da je policijska akcija usmerena i na otkrivanje nekih ovogodisnjih ali i ranijih ubistava u Beogradu. Posle ubistva, recimo, detektiva Miroslava Bizica, govorilo se da se on zamerio upravo surcinskoj i zemunskoj mafiji. I druga ubistva, cak i neka od najspektakularnijih dovodjena su u vezu sa “Surcincima". Sumnjivo je bilo, zapravo, sto tokom beogradskih “hekler" obracuna nije poginuo niko od vidjenijih pripadnika ganga iz Surcina.

Pre dve i po godine, policija je takodje pokusala da izvrsi raciju u Surcinu, ali se “opekla" jer je naisla na zestok otpor. Pojedini clanovi ovog ganga tada su sve predstavljali kao pokusaj maltretiranja neduznih gostiju kafica, uglednih gradjana i sportista. Akcija iz pretprosle noci je dugo pripremana i organizovana, tako da je bez sumnje, policija ovog puta resila da udari u centar “zmijskog legla", i srusi mit o “nedodirljivosti" surcinskog ganga.

D. Petrovic

Sijanovi prohtevi

“Kum surcinskog ganga" Zoran Sijan, kako ga nazivaju upuceni, nije se cesto pojavljivao u javnosti. Pre dve godine dao je intervju listu za borilacke sportove “Ring" cije izlazenje je finansirao Zeljko Raznatovic Arkan i njegova Stranka srpskog jedinstva. Predstavljen kao “borac cudesne harizme, koji se pojavljuje i nestaje kao duga posle obilne kise", Sijan je tada pricao zasto ga cesto kritikuju treneri da “neredovno trenira". “Ja stvarno volim da treniram, bez zezanja. Medjutim, volim i mnoge druge stvari, zivot pre svega. A da bi ziveo zivot onako kako treba moras nesto da radis jer od kik-boksa nema leba, bar ne za moje prohteve. Od kik-biksa ne mogu da napravim kucu ili vozim dobra kola" - pricao je “korpulentni delija" (citat “Ring"), tezak 110 kilograma, objasnjavajuci da mu je “vaznije da zaradjuje pare i bavi se biznisom".

Sestostruki prvak drzave pricao je i o svojim Surcincima. “Moji drugari me uvek prate na svaki mec, to je citava festa. Kad krenemo sa 15-20 kola to je cudo jedno. Volim da me klinci gledaju jer je Zemun podneblje veoma pogodno za borilacke vestine"- govorio je Sijan.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /