INSTITUT ZA SPOLJNU TRGOVINU O EFEKTIMA DEVALVACIJE

Ne bi se smelo omoguciti da plate porastu zbog devalvacije. Ako se na tom planu probije jedan sektor, svi ce ga slediti a to onda znaci da ce se ubrzo odlepiti crni kurs, cene i kamate, kaze dr Radovan Kovacevic

Sa devalvacijom dinara samo je priznato postojece stanje (s obzirom na to da se sticovani kurs kretao oko 5,9 dinara) i zato je tesko tvrditi da ce ona bitno povecati izvoz. Poboljsace se samo dinarska atraktivnost za izvoznike koji su bili prinudjeni da svoj devizni priliv prodaju po zvanicnom kursu, dok ce ostali koji su ga “sticovali" izgubiti i taj stimulans. Ujedno, sa rastom izvoza od 14,5 odsto u prvom tromesecju ove u odnosu na isti period prosle godine i padom uvoza od 1,4 odsto, otvara se novi problem - da ce nedostatak uvoznih sirovina i repromaterijala ubrzo poceti da ugrozava proizvodnju i sam izvoz.

Vrednost martovskog izvoza od 200 miliona dolara na nivou je lanjskog proseka, a da bi doslo do znacajnijeg povecanja izvoza njegova mesecna vrednost bi trebala da iznosi oko 250 miliona dolara, sto je tesko ostvarivo. Razlozi su poznati (njih ne moze otkloniti ni korekcija deviznog kursa), pocev od nepromenjenih spoljnih faktora, nedostatka obrtnog kapitala, visokih troskova i poreza, viska zaposlenih, niske konkurentnosti, pa sve do cinjenice da su one grane koje imaju izvoznu prohodnost svoju proizvodnju vec podigle blizu maksimalnog nivoa. Konkretno, svodjenje zvanicne vrednosti dinara na njegov ravnotezni nivo bilo je neophodno, ali ukoliko ne postoje realne pretpostavke za povecanje izvoza, onda ce se i efekti kursa iscrpeti u kratkom periodu, objasnio je dr Radovan Kovacevic prilikom prezentacije “Belog biltena" Instituta za spoljnu trgovinu.

Izvestan podsticaj izvozu mogao bi da dodje zbog smanjene traznje na domacem trzistu, a pad realne potrosnje je cena koja se mora platiti da bi se odrzala stabilnost. Primetno je, objasnjava dr Kovacevic, da privreda sada dize cene na visi nivo od stvarnih efekata devalvacije sto je odraz njenog opreza i neizvesnosti u pogledu toga sta ce biti sa crnim kursom. S obzirom na to da nema deviznih rezervi, jedina stega ostaje restriktivna monetarna politika koja treba da spreci inflaciju, u sprezi sa cvrstom fiskalnom politikom ciji je zadatak da spreci stvaranje deficita i njihovo finansiranje iz primarne emisije. Ne bi se smelo omoguciti da plate porastu zbog devalvacije, a vec su stupili na scenu sindikati koji traze upravo takvo indeksiranje. Ukoliko se na tom planu probije jedan sektor svi ce ga slediti, a to onda znaci da ce se ubrzo odlepiti crni kurs, cene i kamate, naglasava dr Kovacevic.

On ujedno upozorava da oni koji ce uskoro biti zadovoljni sa smanjenjem spoljno trgovinskog deficita, zbog pada uvoza, zaboravljaju da ce ceh platiti proizvodnja i izvoz, jer bez dodatnih inostranih sredstava (od oko 1,5 miliona dolara) nema mogucnosti da se finansira njegov lanjski nivo.

B. Jager