UDRUZENJE BANAKA PRAVI NOVI SPORAZUM O KAMATNOJ POLITICI

Prvi put u SRJ bice napravljen kodeks o kamatama, ali ce on biti neobavezan

Najpre je, uoci devalvacije, Centralna banka uredila svoje odnose sa poslovnim bankama, bez cega bi monetarna politika bila blokirana, a sada se preporucuje da to isto urade banke sa svojim duznicima iz privrede, bez cega nisu moguce promene u kamatnoj politici. Prema recima viceguvernera NBJ, Ratka Banovica, kamatne stope ubuduce nece biti blokirane, ali se priprema Sporazum sa bankama, koji bi predstavljao kodeks ponasanja u kamatnoj politici.

Taj sporazum trebalo bi da napravi Udruzenje banaka, a banke koje ga budu potpisale pristace da ne iskacu iz predvidjenih okvira u vidu utvrdjenog raspona izmedju kamatnih stopa. Cilj je da se eliminisu ekstremno visoke kamate i, koliko je moguce, izjednace kamatne stope na finansijskom trzistu. Nadlezni naglasavaju da se ne radi ni o kakvom propisivanju kamata, niti obaveznosti, jer nece biti sankcija za banke koje ne budu pristupile ovom kodeksu, vec ce to one odluciti u skladu sa svojom poslovnom politikom. Valja podsetiti da i u svetu postoje slicni limiti, koji predstavljaju precutni dogovor medju bankama da ih postuju, ali tamo je finansijsko trziste uredjeno. Takodje, ranije u bivsoj drzavi, postojala je jedno vreme Konvencija o kamatama, kojom je bilo predvidjeno kolika moze biti najvisa kamata na kredite, odnosno koja je donja kamata za izvore depozita. Medjutim, posto su banke bile u razlicitoj poziciji, ona nije mogla dugo da funkcionise, pa su banke pocele da beze iz kamata u ucesce u dobiti u poslovima koje su pratile i sufinansirale. Naravno, i poslovi i ukupna situacija u privredi tada je bila drugacija, odnosno bolja. Sadasnji Sporazum, bolje receno najavljeni kodeks, neki bankari tumace kao jos jednu od mera za regulaciju ukupnog trzista, sto u principu nije dobro, jer bi, kao i kod roba, bilo logicno da trziste regulise i cenu novca. Medjutim, istovremeno priznaju da domace finansijsko trziste ne reaguje normalno i da su odnosi na njemu, najblaze receno, izvitopereni - novac jure duznici koji ne vracaju kredite, a banke muku muce sa nenaplacenim potrazivanjima (ukljucujuci uz glavnicu i servisiranje kamata), sto i jeste objektivni razlog za rast kamata, jer uz ove rizike raste cena one, sve manje, kolicine novca koja se vrti i koja je operativna.

Doduse, i bankari koji su svoje poslovne knjige za proslu godinu zatvorili sa velikim otpisima, priznaju da su se opametili, pa izbegavaju one koji su spremni da uzimaju novac po svaku cenu, tumaceci to kao pouzdan znak da nece vratiti pare. Ko hoce da vrati pozajmice i ne uzima kredite po previsokim kamatama, jedan je od orijentira u sadasnjoj situaciji. Prema prvim reakcijama bankara, posto Sporazum nije obavezan, on je i prihvatljiv, jer zaista postoji potreba da se uvede red na finansijskom trzistu.

Ima strucnjaka koji predvidjaju da ni ovaj sporazum o kamatama nece moci dugo da drzi vodu, jer je privreda bez novca i sasvim je moguce da poraste medjukreditiranje u privredi, pri cemu ce biti sakrivena prava velicina kamate, a od banaka ce se traziti garancija. Pri tome, sugestija da banke srede odnose sa privredom, lepo zvuci, ali da su one to mogle ne bi cekale da ih na to poziva Centralna banka. To bi podrazumevalo da banke ucestvuju u sanaciji svojih duznika, sto one naravno same ne mogu da ucine i sto se mora resavati od preduzeca do preduzeca.

B. Jager