GENERALNI DIREKTOR IZRAELSKOG MINISTARSTVA SPOLJNIH POSLOVA EJTAN BENSUR O IZRAELSKO-PALESTINSKIM PREGOVORIMA, KUKOVOJ POSETI, OCEKIVANJIMA OD JASERA ARAFATA

Iako je protiv Oslo sporazuma, nasa vlada ga sprovodi, dok palestinska strana ne prihvata da udje u bona fide direktne pregovore. Britanski ministar Kuk verovatno bi sam prvi priznao greske pocinjene tokom posete

Dragan Bisenic

Izrael je odlucan da nastavi mirovni proces, ali nece prihvatiti resenja koja stete njegovoj bezbednosti, a koja mu se namecu - kaze generalni direktor izraelskog ministarstva spoljnih poslova Ejtan Bensur u intervjuu "Nasoj Borbi". Gospodin Bensur je, buduci da novi ministar jos nije izabran, prakticno prva licnost izraelske diplomatije. Tokom posete Beogradu gospodin Bensur je u ekskluzivnom intervjuu nasem listu govorio o situaciji na Bliskom istoku, pregovorima s Palestincima i realizovanju dosadasnjih sporazuma.

- Izrael je odlucan da nastavi mirovni proces. Predlozili smo nastavak pregovora o konacnom statusu teritorija, o konacnom statusu naselja. Do sada su nasi predlozi odbijani. Imajuci u vidu postojecu situaciju, spremni smo za implementaciju naredne faze pod uslovom da postoje odgovarajuci preduslovi, odgovarajuca obavezanost od strane Palestinaca. Insistiracemo na konkretizaciji i verifikaciji tih zahteva. To se odnosi na bezbednost, na predaju oruzja, na brojnost palestinske policije koja uveliko prevazilazi dimenzije utvrdjene sporazumom iz Osla. To se odnosi na iskorenjivanje infrastrukture Hamasa i drugih teroristickih organizacija. Praksa je da ih povremeno uhapse, a zatim pustaju. Oni tada ponovo postaju lokalni heroji, a to nicemu ne vodi. Ocekujemo da Palestinska povelja postane nevazeca. S tim u vezi vise puta nam je obecavano, jos od Osla, da ce ta Povelja, koja poziva na razbijanje drzave Izraela, biti ukinuta. Iako su oni kazali da su je korigovali, ali kada smo proveli tu korekciju utvrdili smo da je ona jos uvek na snazi i da i dalje sadrzi paragraf koji poziva na unistenje drzave Izrael. Sada insistiramo da se nadje nacin za uklanjanje ili brisanje bar tog spornog paragrafa Povelje. Kada se jednom uspostave preduslovi u obliku pisane obavezanosti palestinskih vlasti i u skladu s bezbednosnim interesima drzave Izrael, mi cemo odluciti o velicini, duzini i sirini teritorija sa kojih ce se Izrael povuci u narednoj fazi - kaze generalni direktor izraelskog ministarstva spoljnih poslova.

Sporazum iz Osla nije dobro primljen u znacajnom delu jevrejske dijaspore, narocito u SAD. Kako ste prevazisli tu situaciju?

- Ako uopste moze da se procenjuje o tome, to je dosta neodredjeno jer radi se o veoma brojnoj zajednici. Sudeci po anketama, sudeci po misljenjima koje su izrazili najugledniji celnici jevrejske zajednice, oni su definitivno za mirovni proces, ali ima razlicitih vidjenja kako do njega doci. Ne bih rekao da se vecina suprotstavljala sporazumu iz Osla. Mnogi od njih bili su zateceni. Bilo im je potrebno vremena da shvate sta se desava. Kada su se jednom uverili da se radi o dokumentu koji je ratifikovala izraelska vlada, vecina jevrejske zajednice pruzila je svoju podrsku izraelskoj vladi. Ali i Oslo sporazumi per se stvorili su izvestan broj problema kao i veliku dozu kriticizma. U samom Izraelu postavljeno je pitanje da li se oko Oslo sporazuma suvise zurno pregovaralo i da li imaju suvise nedostataka, koji nisu bili uoceni dok smo pregovarali. Sada, kada pristupamo implementaciji tih sporazuma, uvidjamo da oni stvaraju veoma ozbiljne probleme koje moramo da prevazidjemo.

Koje su bile vase primedba na posetu britanskog ministra Robina Kuka?

- Nama se nije dopalo sto je dolazeci u Izrael smesta otisao u cetvrt Har Homa, jevrejsku cetvrt koja se upravo gradi i pokusao da uputi poruku koju mi vidimo kao cistu provokaciju. To nije trebalo da se desi. U dubini duse, on bi bio prvi koji bi priznao da to nikada nije trebalo da se dogodi. Rekao bih da se radilo o zloupotrebljavanju gostoprimstva, a to je neuctivo.

Bili ste zamenik sefa izraelske delegacije u pregovorima s palestinskom stranom: to je bilo dosta skriveno od javnosti. Da li je "tiha diplomatija" jedini nacin da se stigne do sporazuma u takvim konfliktima?

- Bio sam ukljucen u madridski proces koji je bio pre pregovora u Oslu. Do pregovora i sporazuma u Oslu nikada ne bi ni doslo da n ije bilo madridskog procesa koji je postavio temelje za sve ono sto je nakon toga usledilo. Tokom pregovora potrebna je tiha diplomatija, ali istovremeno sto je moguce jasnije iskazivanje gestova dobre volje usmerenih ka normalizaciji, ka izgradnji poverenja, kako bi se stranama u mirovnom procesun pomoglo da uspostave neophodnu verodostojnost i veru jednih i druge, da bi mogli da donose neophodne odluke, kako bi mirovni proces mogao da se nastavi.

Sta ocekujete od palestinske strane u sprovodjenju sporazuma?

- Ocekujemo od njih da udju u bona fide direktne pregovore. Verujem da ste primetili da se vec gotovo 6 meseci Arafat ne sastaje s nasim premijerom, da se uporno oslanja na spoljne pritiske. Trci sa jednog medjunarodnog foruma na drugi, pokusavajuci da izdejstvuje antiizraelske rezolucije, bila to Arapska liga, Islamska konferencija, Ujedinjene nacije. To uporno ponavlja. To nece pomoci. To doprinosi kretanju unazad - ako on ne shvati da mora da se vrati pregovarackom stolu i vodi pregovore u bona fide duhu, da postuje ono na sta se sam obavezao, ako kao polaznu osnovu uzmete hebronski sporazum. Mi smo izasli iz grada Hebrona, a on se obavezao da izvestan broj poteza koje je trebalo da preduzme, a koje sam vec nabrojao ali to nikada nije ostvario. Sve sto je pokusavao da ucini je da se usredsredi na podsticanje pritiska na Izrael. Ima elemenata sporazuma za koje verujemo da su do sada mogli da budu ostvareni, kao sto su industrijska zona, aerodrom. Ostvariti te ciljeve, znacilo bi delati u svom najboljem interesu, pa ipak on odgadja ostvarivanje tih sporazuma kako Izraelu, da tako kazemo, ne bi dao predah ili osecaj pobede, vec da pokaze da uporno traje kriza, da bi privlacio paznju i usredsredio medjunarodni pritisak na Izrael. To je taktika koja ce bez sumnje biti kontraproduktivna.

Kakva je pozicija sirijskog predsednika Hafeza el Asada i ocekujete li pregovore s njim?

- On uporno najavljuje i daje izjave da je spreman da pregovara ali samo sa nejasnih pozicija na kojima samo on misli da su pregovori zastali u Vasingtonu. U tome se ozbiljno ne slazemo s njim. On zna da to nije onako kako on to opisuje, a mi to vidimo kao uslovljavanje. Spremni smo da s njim vodimo preliminarne ili, kakve god odabere, razgovore, da bismo utvrdili gde je tacno tok pregovora preokrenut. To ce mozda dovesti do obnavljanja pregovora, ali, ponovo, on odugovlaci. Time bi zeleo, sudeci po njegovim ponavljanim izjavama, da zapocne pregovore od one tacke na kojoj veruje da su zastali. Drugim recima, tamo gde se Izrael, po njemu, obavezao na potpuno povlacenje s Golanske visorvani. Kada se dodje do elaboracije i utvrdjivanja onog sto bi trebalo da bude dobra polazna osnova, on veoma neodredjeno kaze da je to trebalo da bude mirovni sporazum i nista vise od toga.

Imajuci uvid u tezinu prilika na Bliskom istoku, kakav razvoj situacije ocekujete?

- Bliskom istoku potrebno je preusmeravanje procesa ka normalizaciji. Vasa zemlja daje za to primer, Vi tezite normalizaciji sa svojim susedima. Ima ogromnih problema koje valja prevazici. Vi znate da je komunikacija neophodna, da je neophodno izgraditi poverenje kako bi se zapoceo zajednicki rad na resavanju tih problema. Nama je na Bliskom istoku potreban proces normalizacije i istinskog izmirenja, programa zasnovanih na saradnji izmedju naroda. Ali, sasvim je tesko uci u pregovore i nastaviti s njima dok je Izrael neprekidno pritiskan da cini ustupke, da kazemo, da pruza opipljive doprinose koji nisu u saglasnosti sa duhom sporazuma, koji nije u potpunosti prihvacen od strane svih onih kojih se pregovori ticu. Sve dok se ti elementi ponovo ne razmotre u veoma konkretnom kontekstu onog sto je Izrael spreman da ucini, mirovni proces bice u ozbiljnoj krizi.

Koliki uticaj na sprovodjenje Sporazuma ima to sto je Sporazum u Oslu potpisala laburisticka vlada, a da je sada na vlasti Likud partija?

- Od samog pocetka nova vlada je jasno dala na znanje da, iako jeste protiv Oslo sporazuma, prihvata i postuje Sporazum, zato sto postuje sve sto je ostvarila prethodna vlada. I zaista, Sporazum o Hebronu potpisala je ova, a ne Peresova vlada. Peres je odlagao potpisivanje Sporazuma. Trebalo je da bude potpisan dok je on bio premijer, ali on se opredelio da to ne ucini. Kada je Netanijahu izabran, posto je obnovljen pregovaracki proces, Sporazum o Hebronu je konacno potpisan. Izrael ga je u potpunosti realizovao. Mi smo napustili grad Hebron. Ali izraelska vlada bi volela da vidi da i palestinske vlasti imaju isti odnos prema Oslo sporazumu i Sporazumu o Hebronu.

Da li se na obe strane primenjuju ista sredstva pritiska?

- Cini se da medjunarodna zajednica veoma cesto gubi iz vida stvarno stanje pregovora. Ponekad ignorisu i previdjaju ono na sta su se palestinske vlasti obavezale, a na cijoj implementaciji mi insistiramo. Odgovora im ta tendencija da svode nastojanja Izraela i u celini ih tumace u kontekstu bezbednosti. A to nije dovoljno. Bezbednost je veoma znacajan element nasih ocekivanja kada je o Palestincima rec, ali oni moraju da ucine vise od toga. Tu je, na primer, palestinska povelja, koju sam vec pomenuo i niz stvari na koje su se obavezali.