Pisma

POLITICKO DELOVANJE STUDENATA UNIVERZITETA U BEOGRADU I PRISTINI

Dobar deo, vidno ostrascenih studenata Pristinskog i Beogradskog univerziteta u svoj borbeni "repertoar" ukljucuje sve vise i hriscanske misli! Ideja je da svome protestu daju i "duhovnu snagu". Lepo je pozivati se na uzvisene principe, ali ih treba i ozivljavati, tj. od borbeno-demagoskih parola pretvarati ih u zivotna ostvarenja. S Hristovim imenom i njegovom recju se ne smeju praviti nikakvi sebicni ljudski poslovi. Pogresno je potezati i zloupotrebljavati Hristovo ime da bi se napravilo svoje ime u svetu, da bi se proslavio kao covek ili politicka struktura.

Da li su nakostreseni i razdrazeni studenti culi za Hristovu zapovest "Ljubi bliznjega svoga", te "LJubite neprijatelje svoje" (Mt. 5, 44), i "Sve dakle sto zelite da vama cine ljudi, cinite i vi tako njima" (7, 12), sto opet znaci da ono sto trazimo za sebe ne mozemo drugome braniti i oduzimati. Ako srpski studenti Pristinskog univerziteta misle da imaju pravo na obrazovno koriscenje prostorija te ustanove, zasto to pravo ne bi imali i studenti Albanci, ako je ta ustanova podignuta radom i izdvajanjima i albanskog zivlja?! Po kom ce programu Albanci studirati to je stvar njihovog dogovora i slobodne volje, kao sto je i pravo vlasti Srbije da prizna ili ne prizna njihove diplome!

Boreci se za nekakvu "autonomiju univerziteta", studenti se ne pitaju da li autonomno deluju (ili ih neko destruktivno nadahnjuje), da li ta borba kao izraz sebicnosti i neosvescenosti vodi u aparthejd, ratne trzavice, pogrome! Onaj ko se bori protiv svog bliznjeg, protiv drugog Bozjeg deteta, pokazuje koliko je sebican, slep, ostrascen, pokazuje da je vec propao, da zivi po satanskome principu a ne Hristovom: ziveti za bliznjeg, sa bliznjim i saosecajno po Duhu ljubavi u bliznjem.

Rec ishodi iz misli i osecanja. Oni cije je srce puno nemira, misli pune pakosti, ti nece i ne mogu ni o cemu konstruktivnom da se dogovore! Gde se covek jednome ropski klanja a protiv drugog se krvnicki bori - tu nema dogovora, tu paradira sujeta, lukavstvo, podlost, licni mocnicki interesi. Koliko je sebicno i nerazumno to sto srpska pregovaracka strana odbija strane posrednike (bez cije "prisile" ocigledno nema dogovora!) a albanska strana samovoljnicki zahteva da pregovaracki tim bude na saveznom nivou! Da li albanski lider vidi da svet ide u nekakvu "integrisanost" i da tu nema mesta za nove drzave nove granice i nova satanska podvajanja ljudi?! No, s druge strane je i jasno, da ukoliko srpska policiaj nastavi represiju nad gradjanima Kosova, da ce logicni ishod biti "drzava Kosovo"! Ako rezimska policija moze u centru Srbije u istraznim zastvorima da terorise ljude, sta je tek sebi dozvolila da cini na Kosovu i Metohiji?! Odgovornost pred Bogom lezi na vladalackim personama, kao i na delu narodnog zivlja koji opravdava i podrzava takva izivljavanja i nasilnistva! Takvo nesto nema veze s hriscanskom ljubavlju, milosrdjem i saosecajnoscu!

V. Ilic,

Aleksinac

Blizu Orahovca nadjeno je sest muskih leseva. Jedna strana kaze da su to ucinili "albanski teroristi", posto su (kako se kaze) zrtve bili lojalni Srbiji (takozvani "posteni Albanci"). Druga strana, pak, kaze da su u blizini mesta videli ljude sa sajkacama koji se kriju. To je jos jedan u nizu politickih poteza, a slicne smo vec vidjali tokom rata u Bosni, na primer, slucaj eksplozije bombe na pijaci, posle cega su se strane u sukobu medjusobno optuzivale.

Najzalosnije je to da na Kosovo ljudi treba da ginu da bi se svetu reklo da je ovde situacija losa.

S druge strane drugi politicki potez (srecom bez zrtava) dolazak je predstavnika Vlade Srbije na takozvane "bezuslovne razgovore s albanskom nacionalnom manjinom u okviru Ustava Republike Srbije". Deset godina ovoj vladi (citaj rezimu) nije palo ni na kraj pameti da otpocne razgovore, a kad su poceli da se nadvijaju tamni oblaci sankcija, deset dana za redom cekaju albansku stranu na "bezuslovne" (vec gore navedene) razgovore.

Dok ne otpocnu ozbiljni razgovori, ko zna jos koliko politickih poteza ce biti na sceni (referendum je na pomolu). Ali, jedno je sigurno - da ce i dalje ljudi ginuti, mrznja ce rasti dok sve to ne eksplodira...

Driton Tafalari,

student iz Prizrena

("Menadzer - posao o kome se mnogo prica i malo zna", "Nasa Borba", 13. april 1998)

Konacno jedna tema koja je mnogo vaznija od predstojeceg referenduma, i njemu slicnih tema. Profesor Jovanovic je zaista uspio da nam na kratkom prostoru objasni osnovne osobine menadzerstva kao profesije i osobine menadzera kao lica koji se tom profesijom bave. Zaista, "osnovna uloga svakog menadzera je da obezbedi da se postignu osnovni ciljevi i zadaci organizacije u kojoj deluje". Medjutim, ovom zakljucku treba dodati jedno upozorenje da je menadzer prvi odgovoran kako za uspjeh tako i za neuspjeh organizacije kojom upravlja. Drugim recima, posao menadzera se zaista moze uporediti "s borbom za odrzanje na povrsini, u stalnom vrtlogu problema, promena i brzih i presudnih odluka", ali to istovremeno podrazumeva da ce u slucaju neuspeha zajedno s brodom potonuti i menadzer koji tim brodom upravlja. To je uostalom jedno staro pomorsko pravilo koje se odnosilo na sve kapetanove brodove, bez obzira na razloge koji bi eventualno doveli do potonuca broda. Film "Titanik" koji ovih dana osvaja simpatije stanovnistva zemljine kugle, jos jednom nas podseca na to pravilo jer njegov kapetan odlazi zajedno s brodom za koji je njegov konstruktor tvrdio da je nepotopiv. Istovremeno konstruktor "Titanika" pokusava da se spase. Nesto slicno se dogadja i u privredi. Osnovna uloga menadzera u privrednim preduzecima je zaista usmerena "na izvrsavanje osnovnih zadataka kojima se postizu pozitivni rezultati poslovanja i razvoj preduzeca".

Medjutim, ako propadne preduzece, onda je automatski kriv menadzer, a ne kreatori opstih uslova privredjivanja ili neko treci. Ukoliko nema takve odgovornosti za neuspeh, onda su i sve price o menadzerima u stvari bajke za malu decu. Umesto menadzera, dobicemo direktore OUR.

Ovde treba dati jos jednu napomenu. Menadzer nije cudotvorac. Od njega se ne moze ocekivati da cini cuda. Radi toga se postavlja pitanje svrsishodnosti bilo kakvih razgovora o menadzerstvu i menadzerima ukoliko opsti uslovi privredjivanja ili zakonom utvrdjena merila uspeha protivrece prirodnom poretku stvari. Tako, na primer, prirodnom poretku stvari protivreci svaki ekonomski cilj koji se temelji na maksimizaciji profita ili maksimizaciji dohotka. Onaj ko veruje u realnost takvih poslovnih ciljeva ne moze biti uspesan menadzer, jer svaki uspesan menadzer zna da ti ciljevi protivrece prirodnom poretku stvari, pa radi toga predstavljaju cistu iluziju. Uostalom, menadzeri i menadzerstvo, zajedno s poslovnom filozofijom marketinga pojavilo se i rascvetalo tek onda kada su takvi poslovni ciljevi eliminisani iz opstih uslova privredjivanja. Ljudi koji tvrde suprotno su ili sarlatani tipa barona Minhauzena, ili peta kolona tzv. "novog svetskog poretka". Radi toga, ako se i mozemo saglasiti sa misljenjem profesora Jovanovica da "za menadzera ne sme da bude neresivih problema i prepreka", to ipak znaci da uspjesni menadzer moze nauciti kamilu da govori. To bi ipak bilo malo previse.

Mirko Katic,

Kanada